Читај ми!

Како су гарсоњере прокрчиле пут у стамбеној изградњи међуратног Београда

Пројектовање малих станова било је веома актуелно у Европи у међуратном периоду, како због функционалности, тако и због цене, те су и београдски архитекти почели све више да уочавају неопходност функционалних, економичних станова мале квадратуре. Тако је у међуратном Београду постала популарна гарсоњера.

Како су гарсоњере прокрчиле пут у стамбеној изградњи међуратног Београда Како су гарсоњере прокрчиле пут у стамбеној изградњи међуратног Београда

Београдски архитекти узоре су налазили у чешкој, француској, белгијској, аустријској пракси, а промотер малих функционалних станова у Београду међу првима је био Милан Злоковић.

На иницијативу Милосава Стојадиновића, начелника Министарства социјалне политике, у циљу пропаганде, 1921. године била је уприличена изложба станова, а као пратећи програм одржана је конференција. Величина малих станова тада је варирала, будући да се у Грађевинском закону из 1932. године, који је предвиђао олакшано грађење малих, јефтиних, здравих станова, под малим станом и даље подразумевао стан до 100 метара квадратних, у зградама са спратом и мансардом.

Ретке плански изграђене мале, хигијенске станове финансирао је Михаило Бајлони за своје чиновнике и раднике у Сарајевској улици, а извела их је по свом пројекту фирма „Тунер и Вагнер“, 1923. године. За мале хигијенске радничке станове први се у Београду залагао Јан Дубови, који је 1926. године у часопису Савремена општина објавио свој предлог радничког дуплекс стана са поделом на дневну и ноћну зону, површине од 36 до 38 метара квадратних.

За економичан систем градње станова залагао се и Бранко Максимовић, а имао је прилику да их изведе као општински архитекта. Међутим, у дотадашњој пракси, мали станови најчешће су били нехигијенски.

Градња оваквих станова добијала је промоцију и у медијима. У Београдским општинским новинама за то се залагао уредник Слободан Видаковић.

Док је у јавности вођена полемика о препорученој квадратури малих станова, Бранислав Маринковић залагао се за пројектовање гарсоњера или студија. Као добар пример уштеде простора, Иван Здравковић је истицао претварање спаваћих соба преко дана у радни простор увлачењем кревета у зид. Поједини архитекти пројектовали су уградне ормаре.

Нереализовани пројекат Јана Дубовија за зграду у Светогорској 43, из 1934. године, представља значајан доказ о инвентивности и потенцијалу београдских архитеката.

Након бројних апела, пројектанти и инвеститори током четврте деценије у склопу стамбених објеката уводе и гарсоњере, а томе је допринео и велики број самаца у Београду.

Гарсоњере су се сатојале од предсобља, собе и купатила, док су чајне кухиње или „алкове” служили за припрему хране на решоу. Гарсоњере су у стамбеним зградама најчешће смештане у мансарде, у верикалној зони зграде у леви или десни угао, а ређе у централној верткали прочеља.  

Уочи Другог светског рата и у другим југословенским градовима повећана је изградња малих станова и гарсоњера. Иако је пројектовање малих станова било међу најактуелнијим социјалним проблемима у Београду, Краљевина СХС заостајала је по овом питању за европским државама.

понедељак, 25. новембар 2024.
9° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње