Премијерно представљање иновативне 3Д виртуелне туре Ташмајданске пећине

Иновативна 3Д виртуелна тура Ташмајданске пећине премијерно ће бити представљена на завршној конференцији пројекта „Рудници и вода: Интерпретација европског индустријског наслеђа“, у петак, 27. септембар у Музеју науке и технике.

Премијерно представљање иновативне 3Д виртуелне туре Ташмајданске пећине Премијерно представљање иновативне 3Д виртуелне туре Ташмајданске пећине

Ерасмус+ пројекат „Рудници и вода: Интерпретација европског индустријског наслеђа“ окупља партнере из четири европске земље: Универзитет у Даларни (Шведска), Универзитет у Бергаму (Италија), Универзитет Хаинаут – Кондорцет (Белгија) и Центар за урбани развој (Србија), а током три године трајања и интензивног рада организовано је више транснационалних састанака и интензивних студијских програма који су имали за циљ повезивање студената, професора и стручњака из области индустријског наслеђа и туризма. На завршној конференцији ће бити представљени и други резултати пројекта – онлајн курс и истоимени приручник.

Овај пројекат, у коме је Центар за урбани развој из Београда један од кључних партнера, фокусира се на иновативне методе дигиталне интерпретације индустријског наслеђа у Европи, са посебним акцентом на интеграцију нових технологија у образовање и промоцију културног туризма.

Током пројекта, Центар за урбани развој организовао је у сарадњи са Музејом науке и технике један од најважнијиних интензивних студијских програма за студенте у Београду који је окупио студенте и предаваче из партнерских институција и пружио им прилику да истражују и интерпретирају индустријско наслеђе Србије кроз предавања и практични рад. Студенти су се бавили анализом и дигиталном презентацијом наслеђа, што је резултирало креирањем низа едукативних и промотивних материјала који ће остати доступни на дигиталној платформи развијеној у оквиру пројекта.

Центар за урбани развој из Београда одиграо је најзначајнију улогу у спровођењу пројекта на националном нивоу и био одговоран за креирање дигиталне 3Д виртуелне туре индустријског наслеђа Србије, конкретно локалитета Ташмајданске пећине.

„Европски научници којима смо презентовали Ташмајдан били су одушевљени овим београдским културним наслеђем. Током пројекта смо анализирали и колико су рудници у прошлости утицали на природно окружење и на који начин су обликовали простор и оставили велике последице на животну средину. Сви научни текстови ће се наћи зборнику који ће објавити престижна светска издавачка кућа за академску књигу Петер Ланг. Прича о београдском Ташмајдану биће се на полицама књижара широм света.“, истакао је археолог Раде Милић, из Центра за урбани развој.

Ова иновативна, интерактивна тура доприноси очувању и промоцији српског индустријског наслеђа на дигиталној платформи, чиме се омогућава приступ важним културним локалитетима, чак и онима које није могуће посетити.

„Искористили смо прилику да кроз овај пројекат урадимо дигиталну копију геометрије подземног Ташмајдана. Користећи савремене технологије направили смо 3Д виртуелну туру преко које ће Београђани, барем виртуелно, моћи да погледају каква се гигантска поземна структура налази у недрима њиховог града. Склониште на Ташмајдану снимљено је 3Д скенером и на тај начин је добијен веома прецизан 3Д модел, где одступања од реалне вредности нису већа од један центиметар. За интерпретацију је одабрано решење базирано на техници која се користи у изради рачунарских игара. Надамо се да ће овај простор у самом центру Београда бити адаптиран и отворен за посетиоце“, закључио је Милић.

Пројекат „Рудници и вода: Интерпретација европског индустријског наслеђа“ поставља темеље за будуће иницијативе и представља значајан искорак за Србију у области дигитализације и промоције културног наслеђа. Кроз сарадњу са партнерима из Шведске, Италије и Белгије, Србија је добила прилику да унапреди своје капацитете у области интерпретације индустријског наслеђа, као и да се активније укључи у европске токове заштите и валоризације културних добара.

Ташмајданска пећина кроз историју

Огромну природну пећину, према доказима који данас постоје, користили су прво Римљани. Дуж данашње Косовске улице и Булевара Краља Александра пре две хиљаде година протезао се пут који је спајао источни и западни део Римске империје. Около пута налазила се некропола, велико гробље на коме и данас почива хиљаде грађана некадашњег Сингидунума. Антички каменолом отворен је поред радионице за израду споменика. У средњем веку, када је српски Деспот Стефан обнављао Београд, користио је ово лежиште за зидање бедема и замка Београдске тврђаве.

Од турског освајања Београда 1521. године, почиње интензивније коришћење камена са Ташмајдана. У залеђу, изван линија фронта, почиње нагли процес урбанизације Београда по оријенталном моделу. У почетку су разграђиване грађевине из средњег века, али је врло брзо понестало камена.

Наредних векова камен са Ташмајдана је интензивно коришћен како за цивилну, тако и за војну изградњу. Због тога се овај део града у данас назива Ташмајдан од турских речи таш – камен и рудник – мајдан. Овај камен користили су и Хабзбурговци за изградњу барокног Београда. На старим аустријским војним мапама уцртан је каменолом, а историјски извори спомињу огромну ветрњачу изнад рудника која се ту налазила на крају 18. века.

По ослобађању Србије од Турака, унутар подземног простора почела је и производња шалитре неопходне за добијање барута. У утроби шалитрене пећине, како се тада називала, налазио се погон за производњу ове компоненте барута, а будући да је тај простор био толико велик у њему било смештено 150 кола за вучу у случају рата.

Током Другог светског рата у Ташмајданској пећини нацисти су саградили огроман војни комплекс и преуредили простор за потребе резервног склоништа Команде за југоисток Трећег Рајха. По пројекту чешког заробљеника Јакова Безлаја, на дну велике пећине урађен је масивни армиранобетонски лук као штит од авионских бомби. По структури овај простор је осмишљен како командни центар, а цео комплекс детаљно је описан у сада већ легендарној књизи Београд испод Београда Видоја Голубовића и Зорана Николића.

петак, 27. септембар 2024.
20° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи