четвртак, 03.10.2024, 17:25 -> 17:31
Извор: РТС
Пет екслузивних предмета пред публиком поводом Дана Музеја науке и технике
Поводом Дана Музеја науке технике ексклузивно ће јавности први пут бити представљено пет предмета: праксиноскоп (19. век), модел парне машине (20. век), француски „фењер" часовник (18. век), НОКИА робот (20.век) и музичка кутија еуфонион (19. век).
Након постојања вишедеценијске иницијативе, Музеј науке и технике у Београду формално је основан 6. октобра 1989. године, залагањем академика Александра Деспића и професора Милорада Ристића, а први пут се јавности представио у Галерији САНУ, октобра 1990. године, изложбом „Човек и камен", припремљеном у сарадњи с Природњачким музејом. Сопствену зграду Музеј науке и технике добија 2005. године – више него симболично, некадашњу општинску термоцентралу на Дорћолу.
Истраживачка делатност Музеја науке и технике обухвата историју науке, технике и технологије на територије Републике Србије. Осим изложби које обрађују специфичне научне, техничке и технолошке феномене, међу резултатима рада су заштита и презентација научне и техничке баштине ванмузејског фонда.
Данас је Музеј науке и технике републичка установа културе матична за научна и техничка културна добра, а својом делатношћу гради свест заједнице о значају и очувању техничке и научне баштине, изванредног сведочанства о свеукупном развитку друштва.
Музеј према својој мисији прикупља, штити, чува од заборава и користи културна добра из области науке и технике, а до данас је реализовао више од сто педесет изложби у земљи и иностранству. Један је од најпопуларнијих музеја у Србији, нуди велики број изложби и програма чија едукативна вредност и научно-популарни приступ научним и технолошким темама привлаче посетиоце свих узраста из земље и иностранства.
Пет раритета
Модел парне машине је мала верзија парне машине, првенствено направљена у образовне сврхе или као хоби. Парна (клипна) машина представља мотор који трансформише топлотну енергију водене паре у механички рад, најчешће у ротационо кретање, а спада у групу клипних топлотних мотора са спољашњим сагоревањем. Користиле су се као погон пумпи, парних локомотива, пароброда и парних трактора, те су биле темељ индустријске револуције.
Оптички уређај праксиноскоп изумео је француски проналазач Емил Рејно (1844-1914), а представљен је 1877. године. Рејно се сматра пиониром у области раних облика анимације, при чему његов изум представља значајан напредак у односу на претходне оптичке играчке. Праксиноскоп је био један од претходника модерног филма, популаран забавни апарат, крајем 19. века коришћен у забавним парковима и кућним сетовима за децу.
Примерак сата Музеја науке и технике, пореклом из Француске, препознатљив је по специфичности ових сатова - има само једну казаљку која показује сате. Дизајн казаљке, стилизованог љиљана, вероватно води порекло још из 15. века, под стилским утицајем ренесансе. Фењер сатови су време приказивали са грешком од око 15 минута дневно. Са појавом сата са клатном, они су постали технички превазиђени, до те мере, да су и многи фењер сатови накнадно модификовани, додавањем клатна.
Фински произвођач започео је авантуру са роботиком 1966. године. Тада је потписан уговор са компанијом "Unimation" којим је омогућено да Нокиа продаје њихове роботе у источној Европи и Совјетском Савезу. У осамдесетим, Нокиа је стекла лиценце од Unimation-а и започела производњу својих ПУМА робота. Рука робота је била копија Unimate ПУМА 560, али контролер су дизајнирали фински инжењери. Нокиа је током осамдесетих година 20. века произвела око 1500 оваквих робота намењених источном тржишту.
Музичка кутија је произведена у Лајпцигу око 1890. године у фабрици Leipziger Musikwerke Euphonika. Ради на принципу опруге, која се навија уз помоћ ручице која се налази на бочној страни, а у погон се ставља убацивањем новчића. Изнад отвора за убацивање новчића, причвршћена је метална плочица на којој је урезан натпис: Einwurf 1 kr. (Убацити 1 крајцер). Музичка кутија је била у власништву господина Михајла Митровића, познатог српског архитекте и универзитетског професора.
Коментари