Изложба „Чувари иновација – 100 година од првог српског патента“ у Музеју науке и технике

У Музеју науке и технике отвара се изложба „Чувари иновација – 100 година од првог српског патента“. У музеју ће први пут бити представљени јавности модели и макете израђене на основу првих регистрованих патентних пријава у Србији у Управи за заштиту индустријске својине – данашњи Завод за интелектуалну својину Републике Србије. Изложбу отвара Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација.

Изложба „Чувари иновација – 100 година од првог српског патента“ у Музеју науке и технике Изложба „Чувари иновација – 100 година од првог српског патента“ у Музеју науке и технике

На изложби „Чувари иновација – 100 година од првог српског патента“ биће први пут приказани модели и макете првих регистрованих патентних пријава у Србији из међуратног периода, када у држави тек почиње индустријализација.

Патенти су најчешће били инспирисани свакодневним проблемима и потребама грађана, као и унапређивањем производа за тржиште – од казана за печење ракије, преко самољуљајуће колевке и наткривеног бицикла (велосипедских кола), до справе за прављење цигарета, роштиља и многих других.

Део изложбе ће бити посвећен реализованим патентним пријавама из фонда Музеја науке и технике, међу којима су и патенти великана српске науке: академика Михаила Петровића Аласа, др Владимира Станојевића и академика Миомира Вукобратовића. 

Као најзначајнији проналазачи у периоду до Првог светског рата истичу се Љубомир Клерић, Коста Миловановић Кока, Михаило Петровић Алас и Владимир Станојевић. Будући да у том периоду Краљевина Србија није имала надлежни орган који би издавао патенте, они су своје проналаске штитили у Аустроугарској, Француској, Великој Британији и САД.

Далеко значајније проналаске у том периоду створили су српски проналазачи који су живели и радили у другим земљама - Никола Тесла (САД), Михајло Пупин (САД), Огњеслав Степановић Костовић (Русија), Андрија Радовановић, главни инжењер Шкоде у Плзену, као и Милутин Миланковић који је у то време живео и радио у Бечу.

Тек после Првог светског рата, 1920. године, стечени су услови за оснивање Управе за заштиту индустријске својине, у чијој надлежности су били послови у вези са заштитом патената, узорака, модела и жигова, а њен следбеник је данашњи Завод за интелектуалну својину. Како је у овом периоду почела да се развија и домаћа индустрија у Краљевини СХС, поред физичких лица, носиоци патената постају и домаћа предузећа.

Први патент регистрован у Управи за заштиту индустријске својине био је „Строј за печење ракије", на име Милана Јовановића, казанџије из Новог Сада, пренесен мађарски патент из 1909. године, а први који је одобрила наша Управа био је „Сама себе љуљајућа колевка", на име Адема Субашића, сајџије из Сарајева.

Аутори изложбе су музејски саветници Музеја науке и технике, Душан Петровић и Саша Шепец. Изложбене моделе израдио је дизајнер Дејан Врачаревић, дугогодишњи сарадник Музеја науке и технике у области рестаурације и заштите техничких експоната.

У склопу изложбе, која ће бити доступна за публику до 31. марта 2025. године, планирани су пратећи програми.

четвртак, 12. децембар 2024.
3° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње