Научници открили - бактерије у нашим цревима имају много већу улогу него што смо мислили

Да ли сте знали да у вашим цревима живи више бактерија него што у целом телу имате ћелија? Те микроскопске „цимере“ има свака особа – око сто билиона њих! И док смо их деценијама посматрали само као помоћнике у варењу, научници сада откривају да су оне много више од тога. Нове анализе показују да ове ситне бактерије производе хиљаде хемијских супстанци које утичу на имунитет, расположење, па чак и на рад мозга. Неки истраживачи кажу да су наше цревне бактерије „тајни диригенти“ тела – утичу на то како мислимо, како реагујемо на стрес и које болести можемо да развијемо.

Али како уопште разумети шта тих сто билиона бића раде? Ту на сцену ступа вештачка интелигенција.

AI која чита језик бактерија

Тим научника са Универзитета у Токију направио је систем који је први пут омогућио да се „прочитају“ односи између бактерија и хиљада хемијских једињења које оне производе. Њихов модел, назван VBayesMM, користи посебну врсту неуронске мреже која уме да ради са неизвесношћу и препознаје праве биолошке везе — не само случајне податке.

Уместо да се изгуби у мору информација, као што би човек лако могао, ова AI успева да из хаоса извуче смисао. Препознаје која бактерија утиче на који метаболит и колико је сигурна у свој закључак. То је као да имате научника који, уз сваки одговор, напише колико је сигуран да је у праву.

Шта све ове бактерије раде

Замислите да једног дана лекар може да вам каже: „Требало би да подстакнемо раст ове бактерије – она производи супстанцу која чува ваше срце.“ Или да променом исхране активирате бактерије које подржавају добро расположење. Звучи као научна фантастика, али управо у том правцу иде ово истраживање. VBayesMM је већ тестирана на подацима из студија о гојазности, несаници и раку – и у свим случајевима AI је прецизније открила које групе бактерија су повезане са појавом одређених болести.

Изазови и следећи кораци

Ипак, ово је тек почетак. Анализа толико података захтева огромну рачунарску снагу, а модели још увек не узимају у обзир да бактерије делују као заједнице – а не као појединци. Истраживачи планирају да у будућим верзијама укључе и податке о томе како бактерије сарађују, размјењују супстанце и мењају понашање.

„Наш следећи корак је да још боље разумемо да ли одређене супстанце потичу од бактерија, исхране или самог људског тела,“ каже др Тунг Данг, вођа истраживања.

Будућност медицине изнутра

Оваква истраживања могла би да потпуно промене медицину. Уместо „једног лека за све“, лекови и исхрана могли би да се прилагођавају сваком појединцу – на основу његовог јединственог састава бактерија у цревима.

Једног дана, уместо класичне анализе крви, могли бисмо добити и „профил микробиома“ – карту наших бактерија која открива како функционише наш организам и шта му је потребно да би био здрав.

Тајна здравља скривена у нама

Микросвет у нашим цревима, дуго занемарен и мистериозан, данас постаје једно од најзанимљивијих поља модерне биологије.
Захваљујући вештачкој интелигенцији, почињемо да разумемо како бактерије које носимо у себи обликују наше здравље – и можда, делимично, сам наш идентитет.