Изложба Гојка Дутине у Гете институту: Када се слика рађа из брисања и преиспитивања

Да би се ликовно изразио, неопходне су му представе људи и предмети које током процеса рада поништава. Нема поверења у избор и коначан идентитет одабране особе из свог или јавног окружења.

Фигура није централни мотив, нити тема рада, већ га занима сам процес, отуда назив „Место сукоба".

„Тај сукоб се, конфликт се, дешава унутар мене сваки пут кад станем испред платна и кренем да сликам. Заправо, ја уживам у апстрактним сликама и могу потпуно да се удубим у њих док их посматрам. Међутим, са апстрактном сликом никад нисам остварио неки смислени однос док радим, него ми је потребна људска фигура, тело, предмет или, не знам, објекат“, наводи Дутина.

Слика јесте простор на коме се бележе ментални и физички процеси. Пресликавање, прекривање и стругање претходних слојева остаје видљиво у траговима као белешка.

Наталожена сећања и интервенције претварају слике у визуелне представе, ослобођене садржаја. Важно је да се зна када се рад зауставља, када је рад завршен.

„Она мора да буде визуелно убедљива у својој неубедљивости, заправо у својој неодређености. То би било најпрецизније: визуелно убедљива у својој неодређености. Значи, када не могу јасно да одредим идентитет, када не могу јасно да одредим па чак расу, пол, занимање, социјални статус у том моменту, уколико је то за мене визуелно ефектно, стоп, то је крај“, додаје уметник.

Гојко дутина се у сликарству бави истраживањима у области цртежа, а без обзира на медиј, радове конципира као повезивање фрагмената, попут слагања колажа.

Изложба новог циклуса слика биће отворена у Гете Институту до краја августа.