Три типа људи у ери вештачке интелигенције – ко ће успети, а ко заостати

Том Хјуитсон, оснивач и извршни директор компаније "General Purpose", која се бави обуком тимова за коришћење вештачке интелигенције, обучавао је хиљаде људи како да је користе. То му је омогућило да из прве руке уочи нову врсту професоналне поделе међу запосленима.

Неки људи све предају машини и престају да размишљају. Други је, пак, апсолутно игноришу. Али, истиче Хјустон, постоји и трећа група која критички ради са вештачком интелигенцијом и третира је као бистрог, ентузијастичног приправника кога је потребно усмеравати и давти му подршку да би радио најбоље што може.

Ретко је у питању техничка способност, већ пре свега радозналост. Спремност да се експериментише, да се погрешно уради нешто и да се схвати у чему је вештачка интелигенција заправо добра,сматра Хјустон.

Већина људи не успева са вештачком интелигенцијом јер не разумеју шта је она заправо

Људи са којима је радио крећу се између крајности: третирају вештачку интелигенцију као свезнајућег пророка или је потпуно одбацују након једне грешке.

Тренутна вештачка интелигенција има исто толико заједничког са људским мозгом колико птица има са авионом. Оба могу да лете, али ту се свака сличност завршава.

Велики језички модели једноставно предвиђају речи на основу образаца у својим подацима за обуку. Зато могу да произведу течну прозу о добро обрађеним темама, али ће самоуверено измишљати ствари када се нађу на непознатом терену.

Када корисници ово схвате, њихов приступ се мења у пружању јасних циљева и одговарајућег контекста.

„Када ми неко каже да је све што добијају од вештачке интелигенције глупост, скоро увек се испостави да добијају генеричке одговоре на генеричке захтеве“, напомиње Хјустон.

Људи који постижу најбоље резултате третирају вештачку интелигенцију као вештину, а не као пречицу

Највећи предиктор успеха није техничка обученост, већ да ли неко третира вештачку интелигенцију као вештину коју треба научити, а не као магичну кутију која или функционише или не.

Људи који је најбоље користе су они који свакодневно експериментишу и размишљају о томе како да постигну боље резултате следећи пут. Циљ је да машине раде за нас, а не да мисле за нас – то значи да је користимо на проактиван, критичан и ангажован начин.

Вештачкој интелигенцији је потребно усмеравање, повратне информације и корекције – баш као и људима

Вештине потребне за коришћење вештачке интелигенције су оне које многи људи већ поседују: комуникација и делегирање. Баш као и са приправником, не бисте му дали пројекат и нестали. Разложили бисте га, редовно проверавали и исправљали по потреби. Исто важи и за вештачку интелигенцију.

И баш као и са приправником, као њихов менаџер, ви сте у крајњој линији одговорни за оно што ће он да произведе. То је оно што “human in the loop“ заправо значи: ваш је посао да држите вештачку интелигенцију на правом путу и да се уверите да је резултат на нивоу.

Не би требало да препуштате своју процену вештачкој интелигенцији – или да јој дајете осетљиве податке

Ризици иду даље од безбедности. Системи вештачке интелигенције су обучени на подацима које су креирали људи и који одражавају наше колективне предрасуде. Требало би избегавати да се од вештачке интелигенције траже субјективне процене високог нивоа, попут „да ли треба да пошаљемо овог кандидата на интервју“, које би могле бити пристрасне.

Уместо тога, фокусирајте се на чињеничне процене, на пример „да ли овај кандидат има одговарајући број година искуства“.

Игнорисање вештачке интелигенције неће зауставити њен утицај

Еколошки, етички и друштвени утицај вештачке интелигенције је значајан и расте. Али вештачка интелигенција неће нестати. Много је боље имати грађане који су писмени у погледу вештачке интелигенције, способне да захтевају да се она гради на одговоран и демократски начин.

„Вештачка интелигенција није воз који чека да се укрцамо. Већ је на пола пута. Једино питање је ко ће управљати”, наглашава Том Хјустон.

Темпо еволуције вештачке интелигенције не оставља простора за споре одлуке

Данашња верзија вештачке интелигенције је најгора која ће постојати, али усавршава се брже него што већина људи схвата. Задаци који су били немогући пре годину дана сада су рутински.

„Тамо где сам некада проводио дуге ноћи погрбљен над тастатуром покушавајући да схватим зашто мој код не ради како би требало, сада креирам целе апликације за неколико сати уз само неколико упутстава”, напомиње Хјустон.

Многи програмери су се прошле године смејали када је извршни директор компаније "Anthropic" рекао да ће 90 одсто кода ускоро бити написано помоћу вештачке интелигенције. Данас многи признају да није био далеко од истине.

За разлику од технолошких револуција из прошлости, ова се креће брже од наше способности да се прилагодимо. Требало је читав век од парне машине до локомотиве, а педесет година да Фарадејева индукција постане Едисонова електрана.

Данас је размак између продора и глобалног усвајања неколико месеци. Немамо луксуз деценијске дебате, морамо градити наш друштвени и демократски одговор једнако брзо као и технологија, или ризикујемо да ћемо бити вођени алатима које још не разумемо, истиче Хјустон.

Људи који ће обликовати начин на који вештачка интелигенција мења свет не морају бити стручњаци који граде ове системе. То могу бити они који су спремни да експериментишу, да озбиљно схвате и могућности и ризике.

Сви имамо одговорност не само да сами разумемо вештачку интелигенцију, већ и да подстакнемо наше послодавце, заједнице и владе да је користе на начин који осигурава да нико не буде запостављен, закључује Том Хјустон.