Од „клика“ до препуног ормара – Тодоровић: Не купујте само зато што је јефтино

Јефтина одећа, непрестане акције и могућност да се готово све наручи преко интернета учинили су куповину једноставнијом, али су истовремено подстакли прекомерну потрошњу. Као алтернатива брзој моди све чешће се помињу секенд-хенд гардероба, рециклажа и редизајнирање старих одевних предмета.

Модни креатор Игор Тодоровић, гостујући у Јутарњем програму, истиче  да је најважније одупрети се импулсивној куповини.

„Савет је да не идете импулсивно. То је први и основни савет – да не купујете ствари само зато што вам се учине да су добре, посебно на екрану“, истиче Тодоровић. 

Објашњава да друштвене мреже и естетика која се на њима промовише често стварају слику која није реална.

„Екран је чудо једно, јер живимо у једном ирационалном свету друштвених платформи, мрежа, и естетика које су постављене. Дакле, то су неретко ирационалне слике“, напомиње Тодоровић.

Проблем настаје, додаје, када потрошач пожели да се препозна у одевном предмету који види на таквој фотографији, а да претходно не размисли да ли му је он уопште потребан.

„То је и први погрешан корак, јер можда му не припада, можда му не треба, можда је исувише јефтин да би тај квалитет после дошао у неку трајност, односно континуитет“, наводи модни креатор.

Зато саветује да се купују ствари које могу дуго да остану у гардероберу и да се комбинују са оним што већ имамо, јер иначе упадамо у зачарани круг, јер када купимо један комад одеће, поставља се питање са чиме ћемо га укомбиновати и онда настављамо са куповином.

Мода као загађивач

Тодоровић указује да је модна индустрија нарочито након пандемије коронавируса почела да преиспитује свој однос према животној средини.

„Мода је озбиљан загађивач, нажалост, у читавом процесу и производње и на крају пласмана, до свих оних момената које мода има и као неки део презентације“, наглашава Тодоровић.

Од тада је, каже, све присутнија еколошка агенда модне индустрије, иако остаје питање колико је она доследна и колико може да буде контролисана.

„Иницијатива да се некако окрене у том правцу је добра и подразумева да треба да едукује и свог потрошача“, сматра гост Јутарњег програма.

Део те едукације, према његовим речима, јесте и одустајање од куповине само зато што је нешто изузетно јефтино.

„Помислите увек да су то тканине и да су то сировине које су јефтине у бази и да могу бити нешто што загади планету“, истиче Тодоровић.

Секенд-хенд има и добре и лоше стране

Говорећи о све популарнијој куповини половне одеће, Тодоровић напомиње да је реч о широкој теми која има и предности и недостатке.

„У еколошком смислу значи да један комад који је неком досадио, може да добије нову вредност тако што ће га неко други купити“, објашњава Тодоровић.

Ипак, каже да би предност дао редизајнирању постојеће одеће.

„Ја бих пре говорио ту о upcyclingu, о потпуно новом концепту који се у моди појавио, који подразумева у ствари редизајн неких ствари које су припадале неком вама блиском или, на крају, ствари које су неком припадале кога и не знате.“

Код секенд-хенд тржишта, међутим, види проблем у великим количинама одеће које непрестано стижу, а не могу све да буду продате.

„Долазимо у проблематику шта се дешава са оним што остане. То је нека ствар етичности у смислу пласмана гардеробе“, напомиње Тодоровић. Зато ни куповина половне одеће, сама по себи, не решава проблем прекомерне потрошње.

„Ако видим добру мајицу, не морам је купити у пет боја. Просто, многе ће остати у ормару неношене“, поручује Тодоровић.

„Још нисмо на нивоу какав је у Европи“

Као један од начина за смањење утицаја модне индустрије на животну средину издваја се и рециклажа текстилног отпада. Тодоровић наводи пример сопствене радионице, у којој већ око годину дана покушавају да одговорно селектују отпад.

„Тај отпад је различит. То су и шпенадле, то су и конци, то су и парчићи материјала“, објашњава. Проблем је, међутим, шта се са прикупљеним материјалом дешава након селекције.

„Ми и даље нисмо у прилици да дамо један follow up, да тако кажем, или да се те ствари које се прикупе скупе на неко место које ће да буде оперативно на начин да та врста рециклаже дође у контекст коришћења, да ли за душек, да ли за неку нову тканину. Све то може да се уради“, истиче Тодоровић.

Ипак, оцењује да је за развој таквог система потребно још рада.

„Нажалост, то и даље није на нивоу какав је у Европи. То је још једна одговорна ставка коју мода прави и то је важно“, закључује модни креатор Игор Тодоровић.