Читај ми!

Мета плаћа 17 милијарди долара: Нагодба која мења правила за децу на интернету

Компанија „Мета“ у вансудском поравњању пристала је да плати 17 милијарди долара и уведе нове мере за безбедност деце на Фејсбуку и Инстаграму, чиме је окончано велико суђење поводом оптужби да њихове платформе изазивају зависност код тинејџера.

Мета плаћа 17 милијарди долара: Нагодба која мења правила за децу на интернету Мета плаћа 17 милијарди долара: Нагодба која мења правила за децу на интернету

Компанија Мета постигла је договор са 47 америчких савезних држава о нагодби тешкој 17 милијарди долара, чиме је прекинут значајан судски процес о утицају друштвених мрежа на ментално здравље младих.

Како су објавили државни тужиоци, ова нагодба не само да укључује финансијску одштету, већ обавезује технолошког гиганта на суштинске промене у функционисању својих платформи. Договором је прекинуто суђење у Оукланду, у Калифорнији, на којем се очекивало и сведочење извршног директора Марка Закерберга.

Тужбу против „Мете“ је 2023. године поднело 29 држава, укључујући Калифорнију, Колорадо, Кентаки и Њу Џерзи. У тужби се наводи да је компанија свесно допринела кризи менталног здравља младих дизајнирањем функција које код деце изазивају зависност, док је истовремено скривала сазнања о штетности својих производа.

Такође, „Мета“ је оптужена за кршење савезних закона јер је рутински прикупљала податке о деци млађој од 13 година без сагласности родитеља.

„Годинама је 'Мета' намерно обмањивала јавност о зависничким и штетним карактеристикама дизајна које су опустошиле ментално здравље младих", изјавио је Џеј Џоунс, државни тужилац Вирџиније. Додао је да ће нагодба „стати на пут овим опасним праксама и донети значајно олакшање које ће заштитити децу од онлајн штетности".

Само у Вирџинији, вредност нагодбе износи 353 милиона долара, што је чини једном од највећих у историји заштите потрошача те државе.

Шта се мења за младе кориснике

Као део нагодбе, „Мета“ се обавезала да ће усвојити низ безбедносних мера. Оне укључују увођење „чврстог ограничења" дневног времена проведеног на Инстаграму и Фејсбуку за децу, као и обавезне паузе.

Компанија ће такође елиминисати "push" нотификације током школских часова радним данима и увести строге мере за проверу старости корисника, уз контроле садржаја прилагођене узрасту како би се спречило вршњачко насиље и ширење штетног материјала о поремећајима у исхрани и самоповређивању.

Родитељске контроле биће ојачане и лакше за коришћење, а ограничиће се и функције које подстичу социјално поређење, попут бројача „лајкова".

Истрага која је претходила тужби покренута је након извештаја Волстрит џорнала из 2021. године, који су открили да је компанија интерно знала за штетан утицај Инстаграма на тинејџере, посебно на девојчице, у погледу менталног здравља и слике о сопственом телу.

Иако је „Мета“ од тада увела низ заштитних функција, стручњаци за безбедност деце и неки бивши запослени дуго су тврдили да су те мере биле само козметичке природе.

Сведочећи на суђењу, Артуро Бехар, бивши директор у „Мети“, изјавио је да је компанија доследно давала предност профиту у односу на безбедност. Објаснио је да је фокус био на томе колико често и колико дуго људи користе платформе, чак и ако је то штетно по њихово ментално благостање. „Ако се удаљите од производа, они неће зарадити новац", рекао је Бехар.

Глобални талас регулације

Ова нагодба није изолован случај, већ део растућег глобалног притиска на технолошке компаније. Мета, Тик-ток, Снепчет и Јутјуб суочавају се са хиљадама тужби појединаца, школских округа и више од четрдесет савезних држава.

Преседани су већ постављени: порота у Калифорнији је наложила „Мети“ и „Гуглу“ да исплате шест милиона долара одштете младој жени због зависничког дизајна апликација, док је у Новом Мексику „Мета“ кажњена са 375 милиона долара због излагања деце штетном садржају.

Забрињавајући подаци додатно подстичу регулаторне мере. Истраживање Универзитета у Кембриџу показује да се скоро половина тинејџера осећа зависно од друштвених мрежа, док Светска здравствена организација процењује да око 11 одсто адолесцената показује знаке проблематичног коришћења.

Као одговор на све већу забринутост, државе широм света уводе строже прописе. Аустралија је постала прва земља која је забранила друштвене мреже за млађе од 16 година. Француска планира сличну забрану за млађе од 15 година, док су Португалија, Шпанија, Грчка и Немачка такође увеле или разматрају сличне законе.

Ови потези сигнализирају растући међународни консензус о неопходности заштите деце и адолесцената у дигиталном добу.

среда, 26. август 2026.
31° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом