Један наизглед обичан имејл може направити милионску штету

Петак је и већина запослених приводи крају последње обавезе пред викенд. У финансијски сектор стиже имејл који изгледа као да га шаље извођач радова са којим компанија већ сарађује. У поруци пише да је промењен број рачуна и да наредну уплату треба извршити на нове банковне податке. Делује као рутинска административна промена и новац бива уплаћен.

Управо овакав сценарио догодио се у априлу ове године, у америчком граду Сурфсајд Бич.

Градска управа је, верујући да комуницира са својим извођачем радова, пребацила више од 545.000 долара на рачун сајбер криминалаца. Превара је откривена тек више од месец дана касније, када је постало јасно да новац никада није стигао до правог примаоца.

Kада хитност постане замка

Овакви напади познати су као Business Email Compromise (БЕЦ) преваре, односно преваре у којима се криминалци лажно представљају као директор, колега, партнер или друга особа од поверења како би запосленог навели да уради нешто што не би урадио под нормалним околностима.

То је један од најчешћих облика сајбер криминала усмереног према компанијама. За разлику од класичних напада, где хакери покушавају да упадну у рачунарски систем, код ових превара они покушавају да преваре људе и злоупотребе њихово поверење.

Нападачи често не крећу од слања једног насумичног мејла. Они претходно проучавају компанију, начин комуникације и пословне односе.

Могу пратити ко је одговоран за финансије, ко одобрава уплате, који добављачи сарађују са компанијом и како изгледа уобичајена комуникација унутар организације. На основу тих информација креирају поруку која се уклапа у реалан пословни сценарио.

Посебно опасне су ситуације у којима се од запослених тражи да реагују брзо. Захтев долази од особе са ауторитетом, рок је кратак, а околности делују познато. Управо тада запослени често донесе одлуку коју иначе не би донео, прескочи додатну проверу како би посао био завршен на време.

Рутинска провера може спречити скупу грешку

Стручњаци из компаније ПУЛСЕЦ, водеће компаније у региону на пољу сајбер безбедности, упозоравају да овакви покушаји преваре нису резервисани само за велике међународне компаније, већ представљају реалан ризик и за домаће организације и мале фирме.

Искуство показује да нападачи све чешће бирају управо пословне процесе у којима се доносе финансијске одлуке, јер им није потребно да компромитују читав систем уколико могу да наведу једну особу да изврши захтевану радњу.

„Највећа опасност код оваквих напада јесте што техничка заштита сама по себи није довољна. Kомпанија може имати савремене безбедносне системе, али ако запослени нема навику да провери неуобичајен захтев, нападач и даље може пронаћи начин да оствари циљ", истичу стручњаци компаније ПУЛСЕЦ.

Једно једноставно правило може спречити велики број оваквих инцидената: ниједна уплата, промена броја рачуна добављача или измена финансијских података не би требало да буде извршена само на основу имејла, чак и када изгледа да долази од познате особе.

Потврда путем телефонског позива, другог комуникационог канала или директним разговором са одговорном особом може трајати свега неколико минута, али може спречити озбиљан финансијски губитак.

Од едукације запослених до заштите система 24/7

Управо због тога компаније данас све више улажу у комбинацију технолошке заштите и едукације запослених.

ПУЛСЕЦ помаже организацијама да унапреде целокупан ниво сајбер безбедности, од Cybersecurity Awareness програма који запосленима помажу да препознају покушаје преваре, преко заштите корисничких идентитета и приступа системима, до 24/7 надзора безбедносних догађаја кроз Security Operations Center (СОЦ).

Ако се ипак догоди да превара прође и новац буде угрожен, најважније је остати прибран и реаговати што брже. Kомпаније не морају саме да покушавају да открију шта се догодило и где је настао проблем.

Постоје специјализовани тимови који се баве управо оваквим ситуацијама, истражују како је напад почео, утврђују шта је нападач урадио, помажу у ограничавању последица и дају препоруке како да се сличан сценарио не понови.

Такви тимови познати су као Digital Forensics and Incident Response (ДФИР) тимови. Њихов посао је да, када дође до безбедносног инцидента, брзо прикупе доказе, пронађу узрок проблема и помогну компанији да се врати у нормалан рад уз бољу заштиту пословања.

Сајбер криминал данас више не изгледа увек као покушај пробијања система. Понекад долази у облику једног обичног имејла који изгледа као свакодневни пословни захтев.

Зато је најважнија навика коју компаније могу да развију једноставна: када захтев укључује новац, податке или промену процеса, проверите пре него што кликнете.