„Мета“ пристала на нагодбу од 17 милијарди долара: „Технологија није неутрална, направљена је са циљем да изазове зависност“

ИТ консултант Војислав Родић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, објаснио причу о тужбама америчких држава против „Мете“, утицају друштвених мрежа на децу, алгоритмима који кориснике „нањуше“ и питању заштите корисника у Србији.

Компанија „Мета“, власник Фејсбука, Инстаграма и Вотсапа, пристала је у Сједињеним Америчким Државама на нагодбу вредну, како је у разговору објаснио ИТ консултант Војислав Родић, укупно 18 милијарди долара. Од тог износа, милијарду односи се на посебан договор са Тексасом, док је преосталих 17 милијарди део договора који се тиче других држава.

Родић је објаснио да ни тај износ од 17 милијарди није у целости новац који ће „Мета“ непосредно исплатити. Према његовим речима, 12 милијарди долара је договорени износ, док би преосталих 5,3 милијарде долара било плаћено уколико и друге компаније, међу којима су Јутјуб, Снеп и Тик-ток, пристану на ограничења.

Суштина овог случаја, према Родићевом објашњењу, није само у начину на који компаније функционишу на тржишту, већ у технологији коју користе и њеном утицају на кориснике, пре свега младе.

„'Мета' је тужена за технологију коју примењује“, рекао је Родић.

Он је подсетио да су 2020. године 48 америчких држава поднело тужбу против великих технолошких компанија, али да је тада тема била њихов монополски положај и гушење тржишта.

„Уопште није било ни речи о томе какав је утицај на кориснике“, навео је Родић.

Овај конкретни поступак, како је објаснио, требало је да почне неколико дана након разговора. Реч је о такозваном процесу Белведере, у оквиру којег постоји више хиљада сличних тужби усмерених против истих особа, па се за суђење одабира један случај.

У овом случају, суђење је требало да воде Калифорнија, Колорадо, Кентаки и Њу Џерзи против „Мете“, као власника Фејсбука, Инстаграма и Вотсапа. Међутим, шест дана пре почетка суђења постигнут је договор.

Разлог за тужбе је штета која се наноси младим особама

Као један од случајева поменуо је двадесетогодишњу девојку која је у априлу тужила „Мету“, Јутјуб, Снеп и Тик-ток. Снеп и Тик-ток су се, како је рекао, одмах нагодили са њом.

Према Родићевом објашњењу, девојка је због прекомерног коришћења платформи имала менталне, а касније и физичке проблеме. Јутјуб је почела да користи са шест година, Инстаграм са девет, а у време покретања поступка имала је 20 година.

На првом степену добила је шест милиона долара: три милиона као накнаду штете и још три милиона као казнену накнаду.

Родић је, међутим, посебно указао на питање начина на који су платформе дизајниране.

„Зато што је технологија направљена тако. Технологија пласирања информација је направљена, технологија није неутрална. Она је направљена са циљем да изазове зависност код свих“, рекао је Војислав Родић.

Деца су посебно осетљива категорија

Као пример технологије која корисника задржава на платформи навео је бесконачно листање садржаја, као и аутоматско пуштање следећег видеа након што је претходни завршен.

„Можете ви у сваком тренутку да оставите, али вам је све теже“, рекао је Родић.

И сам је, како је испричао, искусио тај механизам. Када су га први пут позвали да говори о Тик-току, одлучио је да платформу испроба око 15 минута.

Када је подигао поглед, прошло је два сата и 15 минута.

„Мој први сусрет у, о-хо-хо, поодмаклим годинама“, рекао је Родић.

„Ми смо као продавци дроге“

На питање да ли је „Мета“ била свесна проблема о којима се говори, Родић је одговорио да су током поступака испливале интерне комуникације запослених, као и интерна истраживања компаније.

„Ми смо као продавци дроге. Ми их буквално навлачимо“, цитирао је Родић једну од интерних комуникација.

Према његовим речима, интерна истраживања су такође показивала исте проблеме.

Ипак, како је навео, компанија није променила основни пословни модел.

Објашњење је, према Родићу, у томе што конкуренција ради исто: што корисник више времена проводи на мрежи, више реклама може да види.

„Чак и ако не плаћате никакве друге услуге, онда плаћате својим временом, гледате рекламе“, рекао је Родић.

Алгоритми су, додао је, веома добро прилагођени циљању реклама. Посебно је издвојио Тик-ток, за који је рекао да је „вероватно најбоље“ прилагођен томе да препозна шта кориснику одговара и да му затим нуди све више истог или сличног садржаја.

Родић је навео и сопствени пример коришћења тог система. Уколико нешто жели да купи, каже, на неколико мрежа проведе по пет до десет минута, означи шта му се допада, а затим остави телефон.

После неколико сати и током наредних недеља, каже, добија велики број понуда које су веома блиске ономе што тражи.

Ипак, када је реч о деци, Родић сматра да постоји много више разлога за забринутост.

„Имамо и те како основа да будемо забринути за децу“, рекао је.

Истовремено, додао је да се проблем не односи само на децу. Према његовим речима, и одрасли имају начине да рационализују време које проводе на интернету.

„Нећемо се ми ослободити технологије, нити би требало, али треба да је користимо усмерено“, рекао је Родић.

Нагодба није признање кривице

Мета нагодбом није признала кривицу. Родић је објаснио да је управо чињеница да је постигнута нагодба важна у контексту других поступака.

„Нико није признао кривицу. Зато су се и нагодили“, истакао је ИТ консултант Родић.

Поред већ поменутог случаја у којем је девојка добила шест милиона долара, Родић је навео и случај тужиоца из Новог Мексика, Раула Тореса, који је, према његовим речима, добио случај против „Мете“ у вредности од 945 милиона долара.

Због тога би, како је објаснио, хиљаде других већ припремљених тужби могле да користе оно што је изнето у овим поступцима.

„Иако није признање кривице, хиљаде и хиљаде осталих већ спремних тужби, адвокати ће сигурно моћи да користе све оно што је овде наведено, па да кажу: ево, показано је и доказано да сте ви били свесни да сте то радили“, рекао је Родић.

Исплате, према његовим речима, распоређене су на десет година. Новац се плаћа државама, а не директно оштећенима, док ће свака од држава одлучивати на који начин ће употребити добијена средства.

Ограничења времена и ноћне блокаде

Промене које су предмет договора односе се, између осталог, на време које се проводи на платформама и ограничења коришћења.

Родић је навео пример Кине, где је Тик-ток познат као Доуџин. Према његовим речима, тамо је коришћење за млађе кориснике од почетка било ограничено у одређеним периодима.

У разговору је навео да је сада предвиђено да се коришћење ограничи од поноћи до шест ујутру, као и да од осам ујутру до три поподне, у време школских часова, буду искључене нотификације.

Једно од кључних питања остаје: како утврдити ко је млађи корисник?

Родић је указао на талас забрана који, како је рекао, иде од земље до земље и односи се на коришћење друштвених мрежа за особе млађе од 16, 15, 14 или 13 година.

„А како да утврдите колико имају година корисници?“

Према његовим речима, законодавци и судови постављају ограничење, али не дају нужно одговор на техничко питање начина провере старости.

У том контексту поменуо је и компанију Open AI и њен ChatGPT, за који је рекао да је увео верзију за тинејџере. Родић је навео да је компанија саопштила да користи око 2.000 различитих сигнала на основу којих процењује узраст корисника.

„Мене то највише забрињава, што они оперишу са појмом од 2.000 сигнала“, рекао је Родић.

Додао је да корисници нису свесни колико података о себи откривају док користе уређаје и платформе.

„Они навигају кроз нашу душу“

Према Родићевом тумачењу, корисници не шаљу платформама податке само онда када нешто директно напишу.

Свако питање, размишљање, застајкивање, коментар или дељење са пријатељима, како је навео, представља информацију о кориснику.

„То што ми мислимо да ми негде навигамо, они навигају кроз нашу душу“, рекао је Родић.

Према његовим речима, људи данас практично непрекидно попуњавају неку врсту „упитника“ о себи кроз начин на који користе технологију.

То почиње, навео је, већ ујутру, када многи прво узму телефон да провере шта се догодило у свету.

Шта то значи за Србију?

Мере договорене у овом случају неће аутоматски важити за целе Сједињене Америчке Државе, већ за државе које су обухваћене нагодбом.

Родић је нагласио да неће важити ни у свим америчким државама, наводећи као пример Нови Мексико, који, према његовим речима, своје поступке води засебно.

Када је реч о Србији, Родић је рекао да би промене могле да се очекују само ако компаније на њих буду натеране.

Према његовом објашњењу, ограничења директно задиру у основни пословни модел компанија као што су „Мета“, Тик-ток и Јутјуб.

Навео је и да „Мета“, у контексту договора, тражи да и друге компаније пристану на слична ограничења.

Када је реч о младим корисницима Фејсбука и Инстаграма, Родић је навео да код „Мете“ тренутно постоји ограничење од два сата дневно, при чему родитељи могу да га искључе.

Србија има законе, али Родић је скептичан

На питање да ли би неко из Србије, или сама држава, могао да тужи „Мету“ на сличан начин као америчке државе, Родић је одговорио да свако има приступ суду.

Као правни основ поменуо је законе о заштити потрошача и заштити података о личности.

У САД постоји и савезни Закон о заштити приватности деце на интернету, познат као COPPA. Родић је рекао да сличан правни основ постоји и у Србији.

„Ми имамо Закон о заштити података личности, имамо Закон о заштити потрошача, имамо основ“, навео је.

Према његовим речима, у члану 44 српског Закона о заштити података о личности предвиђено је питање представника страних ентитета који послују и обрађују податке у Србији.

Родић је навео да на списку повереника тренутно има око 90 таквих представника и да је међу њима Гугл, док „Мета“, као и Снеп и Тик-ток, према његовим речима, нису на тој листи.

Ипак, нагласио је да то не значи да компаније нису одговорне.

„Односно, обрађују они наше душе. Кад кажемо подаци, то звучи врло сувопарно и некако неутрално“, рекао је Родић.

На питање колике би биле шансе да неко у Србији добије такав поступак, његов одговор био је кратак:

„Врло сам скептичан.“

Родић зато сматра да Србија не би требало пасивно да чека да се промене које су покренуте у другим земљама једног дана пренесу и на њу.

Његова препорука је да се технологија користи умерено и за конкретне потребе, као и да се исти принцип пренесе на децу.

„Не треба да чекамо пасивно шта ће негде другде да се одлучи и да ли ће део тога да се прелије код нас, него да имамо активан однос према томе“, рекао је Војислав Родић.

И закључак ИТ консултанта је једноставан: технологију треба користити „умерено, одмерено, за оно што нам треба, онолико колико нам треба“, а исто учити и децу.