Коса као огледало здравља – ћелавост на темену повезана са већим ризиком од срчаних болести

Опсежна истраживања која се спроводе дуже од једне деценије показују да образац мушке ћелавости често представља индикатор здравствених проблема који немају никакве везе са самим власиштем.

Кључно откриће је да научни подаци не третирају сваки губитак косе једнако. Промене на одређеним деловима главе носе другачија упозорења о стању целокупног организма.

Темељна анализа објављена у медицинском часопису BMJ Open, која је обухватила шест студија и посматрала здравље 37.000 мушкараца, донела је јасне закључке.

Доказано је да је губитак косе на темену директно повезан са већом вероватноћом од настанка коронарне болести срца. Са друге стране, пуко повлачење линије косе на предњем делу главе, односно стварање залисака, не носи овакав специфичан здравствени ризик.

Научници сматрају да ова веза није случајна и да се једно од могућих објашњења крије у заједничким биолошким механизмима.

Мушки тип ћелавости често је дубоко повезан са инсулинском резистенцијом и метаболичким синдромом. Реч је о сложеном скупу здравствених проблема који значајно подижу ризик од дијабетеса типа 2, као и озбиљних болести срца и крвних судова.

Степен ћелавости диктира ниво ризика

Здравствени ризици расту пропорционално са степеном губитка косе. Мушкарци са благим проређивањем косе на темену бележе за 18 одсто виши ризик од коронарне болести срца. Овај проценат скаче на 36 одсто код оних са умереном ћелавошћу, док тешки случајеви носе чак 48 одсто виши ризик од срчаних обољења.

Ипак, налази не значе да губитак косе неизбежно гарантује срчане проблеме. Истраживачи веома опрезно наглашавају да је у питању корелација, а не узрочно-последична веза.

Једна од водећих теорија указује да би стањивање косе могло бити само видљива нуспојава ослабљеног протока крви у телу. Смањена циркулација ускраћује фоликулима длаке неопходне хранљиве материје и омета раст косе, на потпуно исти начин на који ослабљена циркулација дугорочно оптерећује кардиоваскуларни систем.

„Ћелавост вас може учинити подложнијим повећаним ризицима од срчаних болести, високог холестерола, високог крвног притиска и предијабетеса", истакао је Гај Еслик, епидемиолог који је водио додатну анализу.

Његово истраживање обухватило је анализу здравственог стања више од 29.000 пацијената са проблемом опадања косе, додатно потврђујући снажну везу са кардиоваскуларним здрављем.

Коса као огледало општег здравља организма

Поред кардиоваскуларних проблема, новији преглед научних радова из 2026. године, који је покрио двадесет различитих студија, открио је још једну забрињавајућу тенденцију.

Утврђено је да је мушки тип губитка косе повезан и са повишеним ризиком од бенигног увећања простате, али и агресивног рака овог органа. Најснажнија веза поново је уочена управо код пацијената који су косу губили на темену и потиљку.

Мушки тип ћелавости, медицински познат као андрогена алопеција, изузетно је распрострањен. Према подацима британског Националног института за здравље и негу, ћелавост у неком тренутку живота погађа чак 80 одсто мушке популације.

Главни покретач процеса је хормон назван дихидротестостерон, који постепено смањује фоликуле длаке све док они потпуно не престану да производе косу.

С обзиром на то да овај хормон делује на ткива широм људског тела, а не искључиво на власиште, експерти верују да ћелавост не изазива наведене болести сама по себи.

Пре би се могло рећи да су и опадање косе и срчани проблеми заправо последични симптоми истих, дубоко укорењених хормонских и метаболичких промена у организму.

Поред типичне мушке ћелавости, лекари упозоравају да и друге промене на коси могу сигнализирати унутрашње проблеме. На пример, жута перут се често везује за себореични дерматитис, док нагло испадање косе у печатима указује на аутоимуно обољење алопецију ареату, које неретко покрећу јак стрес и озбиљан недостатак гвожђа у крви.

Због свих ових сазнања, савремена медицина мења приступ, па кардиолози и дерматолози све чешће удружују снаге. Циљ ове сарадње јесте да се пацијентима са израженом алопецијом на темену правовремено препоруче детаљни превентивни прегледи срца и ендокриног система.

Иако генетика игра главну улогу у губитку косе, стручњаци напомињу да модификација животних навика, попут смањења уноса засићених масти и редовне физичке активности, остаје најпоузданији штит за очување здравља целокупног организма.