Јесен буди и стомачне тегобе – др Марковић о исхрани, стресу и симптомима које не треба игнорисати

Са доласком јесени и хладнијег времена мењају се не само гардероба и свакодневне навике већ и начин исхране. Лагане летње оброке замењују калоричнија, маснија и зачињенија јела, а мање кретања и више времена проведеног у затвореном простору могу додатно да утичу на варење.

Доц. др Срђан Марковић из КБЦ „Звездара“ наглашава да једна од најважнијих ствари у исхрани није само избор намирница већ и количина хране коју уносимо.

„Оно што увек кажем, количински је битно да будемо обазриви, да поједемо оброк који може да стане у длан, никако у две пуне шаке. Та количина је суштинска, односно важно је шта и колико човек поједе“, истиче Марковић.

Саветује да оброци буду разноврсни и уравнотежени, уз избегавање преједања и касних вечерњих оброка. Пожељно је, каже, имати два до три оброка дневно, а посебно је важно не прескакати доручак, како би организам добио енергију за дневне активности.

Хладније време, додаје, подразумева мање кретања и више времена у затвореном простору, што може да повећа потребу за храном.

„Треба слушати свој организам. Ако је потаж на менију, апсолутно је добра ствар да се лакше свари остатак хране, па онда и месо које апсолутно не треба избегавати, извор протеина“, наводи др Марковић, наглашавајући значај разноврсне исхране.

Надут стомак није увек последица хране

Једна од најчешћих тегоба због којих се пацијенти обраћају гастроентеролозима јесте надутост. Међутим, како објашњава гост Јутарњег програма, она не мора нужно да буде последица одређене намирнице.

„У принципу, увек имамо пацијенте који имају те такозване функционалне гастроентеролошке тегобе. А то значи управо да та нека врста хране, потпомогнута неким стресним ситуацијама, доведе до неке дисфункције желуца, дебелог црева, па се ту накупе гасови“, објашњава гастроентеролог.

Наглашава да чак и намирнице које сматрамо здравим могу да изазову непријатности уколико се конзумирају у превеликим количинама.

„И та риба може да направи неку сметњу. Зато вам кажем, негде та количина је битна“, истиче Марковић.

Осим хране, значајан утицај има и стрес, који не мора увек да буде последица неког великог или непријатног догађаја.

„Не мора да буде стрес просто дефинисан са одређеном ситуацијом, али просто вишак посла, некада и мањак сна, може да буде стрес за организам“, објашњава гастроентеролог.

Када је надутост разлог за одлазак код лекара

Иако су пробавне тегобе често пролазне, др Марковић упозорава да је важно обратити пажњу на њихово трајање и пратеће симптоме.

„Дуже од пар недеља, било који симптом у гастроентерологији захтева посету лекару“, наглашава доктор.

Посебан опрез неопходан је уколико се јаве нежељени губитак телесне тежине, дуготрајна мучнина, повраћање или поремећаји пражњења црева.

Објашњава да је код млађих особа већа вероватноћа да су тегобе функционалне природе, односно повезане са стресом, исхраном и начином живота. Међутим, после 45. или 50. године потребно је више пажње посветити гастроентеролошким прегледима.

Пре него што се тегобе припишу храни или стресу, неопходно је искључити могућа запаљења танког и дебелог црева, гастритис и инфекцију бактеријом Helicobacter pylori.

Зашто се чир на желуцу чешће активира у јесен

Према речима доктора Марковића, поједине болести дигестивног тракта могу имати сезонски карактер, а међу њима је и улкусна болест, односно чир на желуцу и дванаестопалачном цреву.

„По књигама, оно што смо на факултету учили, чир на желуцу јесте учесталији, и тегобе везане за улкусну болест, односно чир на желуцу и дванаестопалачном цреву, чешће се јављају у пролеће и у јесен“, наводи Марковић.

Као једно од могућих објашњења истиче промену животног ритма након летњих одмора, повратак обавезама и убрзанији темпо живота.

У таквим околностима може доћи до појачаног лучења желудачне киселине, али и хормона стреса, попут адреналина и кортизола, што може погоршати тегобе код особа које већ имају улкусну болест.

„Када неко има чир желуца, дванаестопалачног црева, што кажу: 'Једном чираш, увек чираш.' Значи, увек постоји могућност да се тај чир активира управо у овом периоду“, истиче доктор.

Упозорава и на могуће компликације, међу којима је крварење из дигестивног тракта, које се може испољити појавом црне столице.

Превентивни прегледи – важне су године, али и породична историја болести

Када је реч о превентивним прегледима, Марковић наглашава да не постоји исто правило за све пацијенте. Поред година старости, важну улогу има и породична анамнеза.

Посебну пажњу треба да обрате особе у чијим породицама је било оболелих од карцинома дебелог црева или желуца, али и оних код којих су се чешће јављали чир и гастритис.

Наводи да се након 45. године препоручује праћење ради раног откривања карцинома дебелог црева, укључујући тестирање столице на скривено, односно окултно крварење.

С друге стране, гастроскопија се, како каже, не препоручује рутински особама које немају никакве тегобе.

„За гастроскопију, ако немамо никакве тегобе, и не саветује се да се превентивно ради, само у случају тегоба, или у случају да неко има породично оптерећење на чир желуца, на карцином желуца“, наводи доктор.

Код особа са породичном историјом карцинома желуца, преглед може бити потребан и раније, у зависности од година у којима је болест дијагностикована члану породице.

Сезона слава и зимнице – шта треба избегавати

Са јесени почиње и сезона слава, када су на трпезама чешће маснија, зачињенија и обилнија јела, али и зимница.

Марковић истиче да је и у овом периоду најважније водити рачуна о навикама, количини хране и сопственом здравственом стању.

„Ако знамо да имамо чир на желуцу, зимница није добра опција. Ако имамо висок притисак, засољена зимница такође негде није опција“, објашњава доктор.

То, међутим, не значи да сви треба да избегавају киселе или традиционалне јесење намирнице. Важно је, каже, препознати шта организму прија и прилагодити исхрану сопственим потребама.

„Некада имамо потребу за киселим купусом, па зашто да не пробамо? Кад ви организму дате оно што му недостаје, луче се ендорфини, хормони среће“, наводи Марковић.

Закључује да здрава исхрана не подразумева нужно строга одрицања, већ умереност, разноврсност и ослушкивање сопственог организма.

„Угодити себи, али оно што бих увек рекао: умерено, балансирано, лежерно, комфорно. И мислим да је то право решење“, поручује доц. др Срђан Марковић.