Проф. Бјекић Мацут: Свака друга особа са повишеним шећером не зна да има проблем, вредности од 5,6 указују на предијабетес

У Србији око 800.000 људи има дијабетес, али је део оболелих и даље недијагностикован. Према речима професорке др Јелице Бјекић Мацут, један од највећих изазова је препознавање повишених вредности шећера у крви које могу да указују на предијабетес, стање које претходи развоју дијабетеса типа 2.

„Људи често нису свесни да вредности шећера од 5,6 или 5,7, које у лабораторијским налазима могу да изгледају као да су у границама нормале, према новијим критеријумима могу да укажу на предијабетес“, објаснила је Бјекић Мацут.

Како је навела, пацијенти неретко долазе на преглед због других здравствених проблема, а тек анализом лабораторијских резултата открива се да имају повишен шећер. Због тога је важно да се, када постоји сумња, ураде додатни тестови како би се утврдило да ли је реч о предијабетесу или дијабетесу.

Рано откривање може да спречи развој дијабетеса

Предијабетес је важно открити на време јер се код дела пацијената одговарајућим променама животних навика може спречити напредовање болести. Код неких је могуће и враћање вредности шећера у крви у нормалне границе, док се код оболелих од дијабетеса може постићи ремисија или добра контрола болести.

Др Бјекић Мацут објашњава да се, када постоји сумња на поремећај регулације глукозе, могу урадити додатни тестови, укључујући орални тест оптерећења глукозом. Током тог теста пацијент попије раствор са 75 грама глукозе, након чега се мери ниво шећера у крви.

„Такви пацијенти имају озбиљну шансу да се врате на почетно стање, поготово ако су гојазни и не придржавају се здравих животних навика. Важно је да им скренемо пажњу на ризике и спречимо развој болести или постигнемо ремисију, односно да дијабетес држимо под контролом“, рекла је Бјекић Мацут.

Према њеним речима, циљ лечења није само снижавање шећера у крви већ и спречавање компликација које се развијају током времена.

„Пацијенти често кажу да имају на пример вредност шећера у крви 9, али да се добро осећају. Међутим, ако се болест не лечи, могу да настану микро и макроваскуларне компликације. Пацијенти оболели од дијабетеса имају повећан ризик од инфаркта миокарда и можданог удара, због чега је неопходна сарадња ендокринолога са кардиолозима, неуролозима и другим специјалистима“, истакла је др Бјекић Мацут.

Гојазност и генетика повећавају ризик

Гојазност је један од важних фактора ризика за развој дијабетеса типа 2, нарочито код људи који имају породичну историју те болести. Према речима др Бјекић Мацут, наследна предиспозиција може да буде значајна чак и када се дијабетес код сродника појавио тек у старијем животном добу.

„Када питамо пацијенте да ли неко у породици има дијабетес, често кажу да га је отац добио под старе дане. Управо су и ти подаци важни, јер људи који имају породичну предиспозицију и добијају на телесној тежини припадају ризичној групи“, објаснила је гошћа Јутарњег програма.

Према њеним речима, инсулинска резистенција, односно смањена осетљивост организма на инсулин, може да претходи предијабетесу и дијабетесу типа 2. Може да се јави и код младих, мршавих жена, посебно када постоји генетска предиспозиција.

Због тога је важно да се код жена са инсулинском резистенцијом на време процени ризик од даљих метаболичких поремећаја, укључујући гестацијски дијабетес током трудноће и каснији развој дијабетеса типа 2.

Професорка наводи да је у Србији, према подацима које је изнела, око 1,7 милиона људи гојазно. Индекс телесне масе, који се израчунава дељењем телесне тежине у килограмима квадратом висине у метрима, један је од показатеља за процену ухрањености. Вредност изнад 30 указује на гојазност, док вредности од 25 до 30 указују на прекомерну телесну тежину.

„Гојазност више није само питање изгледа. То је хронична болест која носи бројне ризике и повезана је са кардиоваскуларним обољењима, можданим ударом и већом учесталошћу појединих врста карцинома“, нагласила је Бјекић Мацут.

Савремени лекови морају да се примењују под надзором лекара

У лечењу гојазности и поремећаја метаболизма доступне су и нове терапијске могућности, укључујући лекове из групе агониста рецептора за ГЛП-1. Реч је о лековима који опонашају дејство природног хормона укљученог у регулацију апетита и нивоа глукозе у крви.

Како објашњава докторка, природни инкретини се брзо разграђују у организму, док су савремени лекови направљени тако да њихово дејство траје знатно дуже. Они могу да утичу на осећај ситости, смање апетит и подстакну лучење инсулина у зависности од нивоа глукозе у крви.

Ипак, наглашава да избор терапије мора да буде прилагођен сваком пацијенту и да се лекови не смеју узимати на основу савета са интернета или без лекарског надзора.

„Непријатно сам изненађена када пацијенти дођу и кажу да су на интернету видели неки лек. Није свака терапија за свакога. Код избора лека морамо да узмемо у обзир здравствено стање пацијента, телесну тежину и друге факторе“, рекла је Бјекић Мацут.

Посебно је важно да пацијенти не купују лекове преко друштвених мрежа и непроверених канала, јер неправилна примена може да им нашкоди.

Нови оперативни програм до 2029. године

Републичка стручна комисија за превенцију и лечење дијабетеса, коју чини 16 ендокринолога из различитих делова Србије, радила је на припреми новог оперативног програма за контролу дијабетеса. Циљ је унапређење превенције, едукације и лечења у складу са савременим европским и међународним смерницама.

Један од важних помака је проширење доступности савремених технологија за праћење нивоа шећера у крви. Према речима др Бјекић Мацут, део пацијената са дијабетесом типа 1 добија бесплатно сензоре за континуирано праћење глукозе, као и приступ савременијим инсулинским пумпама.

„То је велики искорак. Да бисмо могли да прилагодимо терапију, морамо да знамо какве су вредности шећера код пацијента током дана. Раније су пацијенти долазили без довољно података о дневним вредностима гликемије, а сада нам сензори омогућавају много бољи увид у кретање шећера“, објаснила је Бјекић Мацут.

Истакла је да је за остваривање ових промена била важна сарадња Републичке стручне комисије, Министарства здравља, Републичког фонда за здравствено осигурање и удружења пацијената.

Оперативни програм предвиђа и проширење едукације, од вртића и школа до здравствених установа, као и мере усмерене на поједине категорије пацијената. Међу њима су и жене са дијабетесом типа 1 које планирају трудноћу, којима је, према речима докторке, предвиђена доступност сензора у периоду пре трудноће и након порођаја, у складу са програмом.

Правилна исхрана и физичка активност од најранијег узраста

Превенција дијабетеса и гојазности подразумева промену животних навика, а посебно су важни правилна исхрана и редовна физичка активност. Проф. др Бјекић Мацут указује на то да су начин живота, доступност брзе хране и све мање кретања променили свакодневицу деце и одраслих.

„Деца су се раније више играла напољу, играла фудбал на улици, док данас много више времена проводе уз мобилне телефоне и рачунаре. Зато морамо да подстичемо физичку активност и да радимо на томе да у школама буду доступни здрави оброци и ужине.“

Едукација мора да обухвати и родитеље, напомиње докторка, јер се навике у исхрани најчешће формирају у породици. Није неопходно потпуно избацити слаткише и угљене хидрате из исхране, већ је важно водити рачуна о количини и укупној равнотежи оброка.

Значајну улогу у томе имају нутриционисти, са којима лекари сарађују како би пацијентима помогли да прилагоде исхрану својим потребама. Бјекић Мацут подсећа да пацијенти могу да потраже стручну помоћ и у здравственим установама које се баве правилном исхраном.

„Многи мисле да све знају јер читају савете на друштвеним мрежама, али то није довољно. Треба отићи код лекара и добити проверене информације. Исхрана и физичка неактивност су две кључне ствари на којима морамо да радимо“, поручила је др Бјекић Мацут.

Говорећи о најновијим сазнањима представљеним на стручним конгресима, истакла је да се савремено лечење све више заснива на индивидуалном приступу.

„Терапија мора да буде персонализована. За сваког пацијента доносимо посебну одлуку, јер не може исти приступ да се примени код свих“, закључила је проф. др Јелица Бјекић Мацут.