Шећерна паста за депилацију нам је позната, сада је откривен шећер који помаже код ћелавости

Све је почело истраживањем шећера који се природно налази у телу и помаже у формирању ДНК – деоксирибозе који је део деоксирибонуклеинске киселине.

Док су проучавали како ови шећери лече ћелавост код мишева када се примењују локално, научници са Универзитета у Шефилду и Универзитета COMSATS у Пакистану приметили су да крзно око лезија (повреда или места на којима су остали без маља) расте брже него код нетретираних мишева.

Заинтригиран, тим истраживача је одлучио да даље истражује могућности примене препарата заснованих на оваквом механизму.

У студији из 2024. године, научници су мужјацима мишева којима је крзно опало услед деловања тестостерона уклонили преостало крзно са њихових леђа. Сваког дана, истраживачи су мазали малу дозу шећерног гела деоксирибозе на изложену кожу, а за неколико недеља крзно у овој регији показало је спорадични поновни раст, а ницале су дуге, густе длаке.

Гел дезоксирибозе је био толико ефикасан да је тим открио да делује једнако добро као и миноксидил, локални третман за губитак косе који је познат под брендом Rogaine.

„Наше истраживање сугерише да би одговор на лечење опадања косе могао бити једноставан уз коришћење природног шећера дезоксирибозе за повећање снабдевања фоликулима длаке крвљу, како би се подстакао раст косе“, рекла је специјалиста за ткива Шеила Мекнил са Универзитета у Шефилду.

Два препарата и нусефекти

Ћелавост наследног узорка, или андрогена алопеција, је природно стање узроковано генетиком, нивоом хормона и старењем, и различито се манифестује код мушкараца и жена.

Поремећај погађа до 40 одсто популације, а ипак је Америчка администрација за храну и лекове (FDA) до сада одобрила само два лека за лечење овог стања.

Иако миноксидил који се може користити без рецепта може да успори губитак косе и подстакне поновни раст, он не функционише код свих који пате од губитка косе.

Ако миноксидил није ефикасан, друга могућност је финастерид (бренд Propecia) – орални лек који се добија на рецепт, и који инхибира конверзију тестостерона у дихидротестостерон.

Финастерид може успорити губитак косе код око 80 до 90 процената мушких пацијената, али га је потребно узимати континуирано када се почне. Лек може бити повезан са нежељеним, понекад тешким нежељеним ефектима, као што су еректилна дисфункција, бол у тестисима или дојкама, смањен либидо и депресија.

„Лечење андрогене алопеције остаје изазовно“, пишу Мекнил и њене колеге, на челу са истраживачем биоматеријала Мухамедом Анјумом из COMSATS-а, у објављеном истраживачком раду.

Заједно, тим је дизајнирао биоразградиви, нетоксични гел направљен од деоксирибозе и применио третман на мужјацима мишева.

Миноксидил је такође тестиран на мишевима, а неке од животиња су добиле дозу и шећерног гела и миноксидила.

У поређењу са мишевима који су примили гел без икаквог додатног лека, они који су добили гел са шећером дезоксирибозе почели су да добијају нове фоликуле длаке.

И миноксидил и шећерни гел омогућили су код чак 80 до 90 процената поновни раст длаке код мишева. Комбиновање третмана, међутим, није направило много већу разлику.

Истраживачи нису сигурни зашто гел дезоксирибозе стимулише дужи и дебљи раст длаке код мишева, али око третираног места, тим је приметио повећање крвних судова и ћелија коже.

„Што је боље снабдевање крвљу фоликула длаке, већи је њен пречник и већи је раст косе“, пишу истраживачи.

Помоћ за обрве, трепавице и косу након хемотерапије

Ако се гел дезоксирибозе покаже ефикасним и код људи, могао би се користити за лечење алопеције или чак стимулисати поновни раст косе, трепавица и обрва након хемотерапије.

„Ово је недовољно истражено подручје и стога су потребни нови приступи“, пишу аутори.

Тренутни експерименти су спроведени само међу мишевима мушког пола, али даља истраживања би могла открити да би употреба ових природних шећера могла да функционише и за женке мишева које имају алопецију изазвану тестостероном.

„Истраживање које смо урадили је у веома раној фази, али резултати су обећавајући и захтевају даље истраживања“, рекао је Мекнил.

Студија је објављена у часопису Frontiers in Pharmacology.