Приштина и (не)координација са страним партнерима – Српска листа: Курти измишља непријатеља да би оправадао терор

Одлука да се "Цивилна одбрана" и "Северна бригада" прогласе терористичким организацијама, званично је ступила на снагу – објавом у приштинском Службеном гласнику.

Иако је "Цивилна заштита" на Космету расформирана, као резултат дијалога о нормализацији односа, а њени радници интегрисани у косовске институције, за Приштину и даље постоје и претња су за безбедност и поредак. 

"Одлука Аљбина Куртија да непостојеће организације – Цивилну заштиту и Северну бригаду – прогласи терористичким, део је плана да стварањем измишљеног непријатеља оправда наставак политичког терора, који са својим специјалцима спроводи на северу Косова кроз неоснована хапшења Срба, малтретирање и застрашивање. Куртијев потез говори да уместо деескалације, планира даљу ескалацију, репресију и учвршћивање параполицијске, окупационе власти на северу Косова", поручују из Српске листе.

Деманти Стејт депармента

Иако је министар полиције у Приштини говорио да је одлука донета у координацији с међународним партнерима, деманти стиже из Стејт департмента. 

"Одлука Приштине требало је да буде усаглашена са најближим међународним партнерима, укључујући оне чија је примарна одговорност да обезбеде стабилност Косова. Поново позивамо Косово да се уздржи од једностраних потеза у тренутку док са свим странама радимо на решавању тренутне кризе", наводе из Стејт департмента.

И Канцеларија Европске уније у Приштини потврдила је да одлука привремених приштинских власти да две организације "Цивилна заштита" и "Северне бригаде" прогласи терористичким није усаглашена са њима.

Институције у Приштини, сматрају у Министарства одбране, имају приступ који није у складу са стандардима модерне Европе. 

Утврђивање тортуре над Србима, шта успорава поступак

Државни секретар у Министарству одбране Немања Старовић указује да су дешавања на КиМ некарактеристична за Европу 21. века, попут, каже, избору лажних градоначелника.

"Говоримо о лажним градоначелницима који су изабрани са један или два одсто гласова. То се чини уз прекомерну силу – уз стотине припадника специјалних милитаризованих моноетничких албанских снага косовске полиције. Томе мора доћи крај. Зато је битна одлучност и воља српског народа да се на демократски начин томе одупру", поручује Старовић.

Заштитник грађана Зоран Пашилић тражи да се утврди шта се дешавало на Космету, односно – да ли је и како извршена тортура над Србима и ко је за то одговоран.

"Морамо да радимо преко међународних институција. То је оно што успорава цели поступак. Битно нам је да реагујемо одмах, али и да они реагују одмах. Зато смо све састанке на којима ћемо тражити информације, тражили да се обаве одмах, у врло кратком року“, наводи Пашалић.

ЕУ спрема мере

У случају да не дође до деескалације, Европска уније спрема мере. Неке су, кажу, већ предузели. 

"Показали смо да видимо могућност деескалације на северу Косова. Представили смо план који је добио подршку свих земаља чланица, да би се дошло до ситуације у којој је могуће одржати нове изборе за општине на северу, уз учешће српског становништва и како бисмо имали инклузиван изборни процес. Очекујемо да ће се то десити", каже Еменуеле Жиофре, шеф Делегације ЕУ у Србији. 

У међувремену Норвешка је одлучила да затвори амбасаду у Приштини.