Регенеративна пољопривреда у теорији и пракси

Kако вратити плодност земљишту и како привући опрашиваче у воћњаке, повртњаке и на њиве? Одговоре на та питања ученици краљевачке пољопривредне школе су прво чули на предавању, а затим су савете и практично применили. У близини школске економије засадили су 40 стабала медоносног дрвећа, а ускоро ће, у оквиру кампање "Зајено пчелама на дар" сејати и полинаторске траке.

Немања Kовачевић, Удружење за очување природе, каже: "Други део акције ће бити постављање хотела за дивље опрашиваче којих ето, хвала Богу, у Србији има 800 врста, да би ученици на тим хотелима после радили идентификацију које су то врсте овде присутне и да бринемо о њима и да их чувамо."

Kоришћење свог расположивог земљишта за обраду и изостанак вегетације која је природно станиште дивљих опрашивача их, кажу, угоржава. А смањење биодиверизитета уз доминантну употребу вештачких ђубрива и не давање земљишту довољно времена да обнови хранљиве материје смањују његову плодност.

Немања, додаје: "Анализе показују да у задње две три деценије имамо губитак процента органске материје или хумуса два до три посто, како где. А ако знамо да је формирање само 0,1 % потребно можда чак некад и 10 година, видимо колико је то велики проблем."

Свест о томе најбоље је ширити међу ученицима пољопривредне школе, сматрају наставници. Јер су међу њима и будући произвођачи који ће моћи да примене знања стечена и у школи, у оквиру изборних предмета.

Ивана Џодан, наставница стручних предмета у Пољопривредно-хемисјкој школи "Др Ђорђе Радић" Kраљево, објашњава: "Пољопривреда се развијала у неком смеру где је био интерес што већа количина производа по јединици површине. Примењивала се велика количина минералних ђубрива, средстава за заштиту итд. Уочило се да то негативне фекте даје на земљште и сада ту штету мора да исправимо."

Јелена Стојановић, наставница стручних предмета у Пољопривредно-хемисјкој школи "Др Ђорђе Радић" Kраљево, наводи: "Можда је то и једина перспектива да уз помоћ те регенеративне пољопривреде заштитимо земљште покривним усевима и на тај начин повећамо своју производњу."

Бацање органског ђубрива и што плиће заоравање. Између осталог, то саветују заговорници регенеративне пољопривреде. Неки би рекли, онако како се у прошлости радило. Али, алтернатива је, кажу, смањење приносе због све неплодније земље.