Суђење Тачију — бивши саветник Веслија Кларка сведочио: Не сећам се догађаја у Ораховцу

Мајкл Дурки је рекао да се не сећа било ког догађаја у Ораховцу где се наводи да је тзв. ОВК притворила око 85 Срба у јулу 1998. године, иако му је на суђењу показан документ организације Хјуман рајтс воч из 1998. године.

У документу се наводи да је тзв. ОВК 19. јула 1998. године покренула велики напад на Ораховац, да је држала око 85 Срба у заробљеништву, као и да се од августа 1998. године најмање 40 људи води као нестало, а постоје извештаји да је још 17 људи киднаповано из села у близини Ораховца.

"Не сећам се овог конкретног извештаја, не", рекао је Дурки и додао да је тада чуо сличне ствари.

Дуркију је показан и међународни извештај у којем се тврди да су елементи тзв. ОВК починили злочине против колаборациониста, цивила, као и да су их притварали и мучили, а поменут је и случај наводног притварања 12 чланова албанске делегације у Ћирезу, при чему је шесторо њих наводно мучено након што су доживљени као блиски српској влади.

Дурки је негирао да се сећа конкретних случајева, поново додајући да је чуо да је било таквих случајева.

"Не сећам се овог конкретног извештаја, али се сећам да је КФОР путем редовних информативних канала извештавао да је било инцидената где ОВК није поштовала услове и да је било насиља над разним појединцима", рекао је Дурки.

Такође је рекао да није упознат са инцидентом у бившој згради МУП-а у Призрену где је интервенисао немачки КФОР и где је пронађен мртав један притвореник.

Наводи се да је било још 15 људи који су приведени, а касније пуштени.

"Не сећам се да је овај конкретан извештај стигао преко НАТО канала од КФОР-а. Мислим да би овај случај био објављен на тим каналима", рекао је сведок Дурки.

Улога Хашима Тачија у тзв. ОВК

Дурки је рекао да бивши председник Хашим Тачи није имао овлашћења и компетенције да заустави насиље које се догодило лета 1999. године, да тзв. ОВК није имала консолидовану командну структуру и да су команданти оперативних зона имали значајну аутономију.

"Стекли смо утисак да није постојала чврста или консолидована командна структура за некога ко би био на високом нивоу у Приштини и давао наређења која би потом довела до акција или конкретних операција на терену у оперативним областима.

Команданти оперативних области имали су значајну аутономију и постојала је спремност да делују самостално када сматрају да је прикладно", рекао је Дурки и додао да је Тачи имао само политичку улогу у тзв. ОВК.

Судски процес започет 2023, првoстепена пресуда 2026.

Судски процес против четворице бивших команданата тзв. ОВК-а започео је 2023. године, три године након њиховог хапшења и пребацивања у притвор Специјализованих већа у Хагу, док се првoстепена пресуда очекује почетком 2026. године.

Они су оптужени на основу индивидуалне кривичне одговорности и терете се за злочине против човечности: прогон, затварање, друге нехумане поступке, мучење, убиство и присилне нестанке, као и за ратне злочине: противправно и произвољно лишење слободе и затварање, сурово поступање, мучење и убиство.

У оптужници се наводи да су кривична дела која им се стављају на терет извршена у периоду од марта 1998. до септембра 1999. на више места у АП Косову и Метохији, као и у Кукешу и Цахану у северној Албанији.

Према наводима, та дела су извршили припадници тзв. ОВК-а против стотина цивила и лица која нису били активни учесници у непријатељствима.

Сва четворица су негирали кривицу. У хашком притвору налазе се од октобра 2020. године.