Пашалић: Тражићемо да се утврди да ли је извршена тортура над Србима на КиМ, забрињава нереаговање

Зоран Пашалић је гостујући у Дневнику РТС-а изјавио да је врло изненађен нереаговањем институција које треба да се баве заштитом људских права и првенствено борбом против тортуре с обзиром на то да су, како је рекао, реакције биле учесталије у неким другим ситуацијама, а у овој ситуацији те реакције нема.

“Из тог разлога и је институција Заштитника грађана реаговала и упутила дописе свим релевантним институцијама које се баве заштитом људских права и које се боре, да тако фигуративно кажем, против тортуре“, нагласио је Пашалић.

Прекршена је, каже, Декларација која је донета још 9. децембра 1975. о забрани мучења, понашања које се може назвати суровим, које се практично наноси неком лицу или изјавом коју треба да да пред надлежним органом на тај начин намеће над тортуром, мучењем, суровим, нељудским, понижавајућим понашањем је оно на основу чега Омбудсман базирамо деловање које касније у Конвенцији против тортуре, суровог, нељудског и понижавајућег поступања практично утемељујено.

“Ми смо ратификовали ту Конвенцију. То је оно што је наше полазиште. Члан један те конвенције говори шта је тортура. То је практично употреба силе којом се наноси бол психофизичке патње неком лицу које треба да да изјаву, односно да да неке информације или да призна или да упути на неко треће лице које је евентуално извршило неко кривично дело“, наводи Пашалић.

Добили су, напомиње, одговор од Међународног комитета Црвеног Крста и од ЦПТА односно Комитета који се у оквиру Европске комисије бави заштитом од тортуре.

“Међународни Црвени Крст нам је рекао да је практично то однос билатерални између власти земље за које се сумња да је извршила тортуру или оних власти који су извршиле тортуру и ја сам због тога тражио билатерални састанак са њима да нам се објасни шта су они предузели, шта мисле да предузму, шта ће предузети да би се наши сународници на Косову и Метохији заштитили. Што се тиче самог ЦПТА, они су рекли да ће обавестити све чланице које, то су све Европске земље које практично су учлањене у ову асоцијацију“,истиче Пашалић.

"Тражићу да се утврди шта се заиста дешава на КиМ"

Омбудсман ће, истиче, тражити да се утврди шта се заиста дешава на Косову и Метохији, односно да се утврди да ли је како и на који начин извршена тортура над нашим сународницима и да се свакако то спречи и оно што је најважније да они који су криви сносе адекватне санкције.

Пашалић додаје да се све време позивају на Конвенцију УН против тортуре.

“Та конвенција свеобухватно се односи на тортуру. Она каже у тој конвенцији да без обзира како је стање, да ли је у питању предратно стање, ратно стање, ванредно стање, да је тортура забрањена и да свако онај ко спроводи тортуру, да ли су то званични органи или они органи или лица који под њиховом прећутном сагласношћу спроводе тортуру, су одговорни и да морају престати и да је не смеју спроводити“, напомиње Пашалић.

Истиче да га је запањило када је Аљбин Курти за скупштинском говорницом у Приштини прочитао имена Срба који су ухапшени или који ће бити ухапшени и каже за која су кривична дела окривљени, а да нико није реаговао.

“То је мене запањило, с обзиром да је то оно што је основни правни постулат, а то је да неко док не буде осуђен за неко кривично дело не може бити за то одговоран. Значи та претпоставка невиности у овом случају апсолутно је прекршена. А нарочито и то да се изговарају имена јавно, да се читава јавност упознаје са тим. Па и то се може сматрати неким обликом притиска, можда не тортуром, али неким обликом притиска где ви обнародовањем имена неких лица, најављујући њихова хапшења, практично вршите притисак како на њих, тако и на све остале грађане Косова и Метохије, а свакако и на најближе сроднике тих лица“, указује Пашалић.

О организацијама за људска права у Србији

На питање шта је са организацијама за људска права у Србији, Пашалић наводи да не зна, с обзиром на то да је Омбудсман, како је навео, једини који се обратио и тражио помоћ да би се та тортура спречила.

Каже да ће свакако разговарати са организацијама у Србији, јер ако се свака врста тортуре, односно сумње на тортуру, оглашава, говори се о њој, а у овом случају се ћути, то је разлог за један озбиљан разговор.

Напомиње да институција Затитника грађана нема могућност да провери шта се дешава.

“Ми морамо радити преко међународних институција и то је оно што успорава цели поступак. Оно што је нама битно, да реагујемо одмах и да они реагују одмах. Зато смо ми све оне састанке на којима тражимо информације, гдје ћемо тражити информације, тражили да се обаве одмах и у врло кратком року. Обратили смо се на адресе европске институције омбудсмана, светске институције омбудсмана, међународне институције омбудсмана, медитеранске институције омбудсмана, Комитета за спречавање тортуре Европе, Света, Комитета Међународног Црвеног Крста и постоји још низ институција којима ћемо се обратити у наредним данима. Првенствено је Комитет Црвеног крста тај који треба да уради оно што је до њих“, казао је Пашалић.