Сара поручује - на теби је

Сара Кубурић, егзистенцијални психотерапеут, писац, саветник и донедаво колумниста једног од водећих америчких дневних листова Ју Ес Еј тудеј, недавно је боравила у Србији, земљи својих предака.

Са родитељима се као мала иселила у Канаду, где се школовала. Живела је и на Блиском Истоку, а данас живи у Аустралији.

Пише књиге, а разлог да посети Србију, и уједно буде гост наше редакције, била је промоција њене књиге "На мени је", у којој говори о менталним проблемима данашњице.

Говорила нам је и о утисцима са промоције.

"Одушевљена сам. Синоћ смо имали јако дуг разговор и размењивали смо мишљења о књизи, нека лична искуства, као и о томе шта значи жив, било је емотивно...Људи на промоцији су рекли да Србија мора да почне да говори о менталном здрављу", каже Сара.

Са Саром смо разговарали о потреби да људи боље познају сами себе.

"Друштвене мреже нам не помажу много о томе. Оне вам говоре како да живите и шта да будете и шта да постанете. Ако то не прихватите то може водити до одбацивања и до тога да нигде не припадате. Тешко нам је да пронађемо своју аутентичност. Има много буке, разних садржаја...људи желе да буду тихи, сами са собом, да одлуче шта одговара њима самима, а не шта одговара друштву", каже Сара.

Питамо нашу саговорницу да нама, лаицима, објасни шта је егзистенцијална психотерапија и по чему се разликује од обичне психотерапије, као и да ли се она бави само млађом генерацијом.

"Сваки терапеут има теорију која му помаже да схвати две ствари, бол и промене. Моје схватање полази од егзистенцијалне филозофије. Егзистенцијална психотерапија се фокусира на људско стање. Ми волимо да разговарамо о смрти, слободи, одговорности, изолацији и неким људским искуствима. Ради се о томе како приступамо нашем клијенту. Када је реч о животној доби пацијената, то су сви они који се боре са својим осећањем идентитета, било да имате 20 или 60 година", каже Сара.

Занимало нас је да ли постоји разлика у менталним проблемима од земље до земље.

"Као терапеут радим највише у Северној Америци, а тамо су проблеми депресија, анксиозност и неке егзистенцијалне кризе, а када дођем овде видим да је најчешће реч о трауми. Има доста појава трауме, има доста културолошких траума, трансгенерацијских траума...нећу да кажем да траума нема у Канади и Аустралији, али мислим да смо овде много тога прошли као друштво и то има последица по ментално здравље", каже Сара Кубурић, психотерапеут.

Сара Кубурић се као терапеут сусретала и са људима из наше дијаспоре и са питањима прилагођавања на нову средину. Многи од њих дошли су из ратом захваћених подручја бивше Југославије.

"Мислим да се много емиграната суочава са недостатком припадања. Навела бих свој пример: када дођем овде превише сам Американка, када одем тамо носам довољно дуго била Американка, била сам првише Српкиња. Онда се осетите да нисте нигде, јер покушавате да спојите две културе. Тамо се срећем са људима који се боре како би уважили обе културе, што је јако тешко. Они са собом носе ту трауму и суочавају се са бројним психолошким препрекама које морају да превазиђу", каже Сара.