Генерација Зед мења правила куповине: вредности, аутентичност и бојкот брендова

Премовић истиче да је на првом месту потрошачке навике генерације Зед обликовало искуство које су стекли у одрастању, у свом културолошком окружењу.

„Постоје разлике између генерација, али и пуно сличности. Наш циљ је био да боље разумемо генерацију Зед и да ширу јавност упознамо са њиховим ставовима, очекивањима и мишљењима“, истиче маркетиншки стручњак.

Иако постоје међугенерацијске разлике, оне „нису толико дубоке и снажне као што се чини на први поглед“. Најизраженије су у односу према технологији.

„Ако се гледа кроз ту призму, онда можемо рећи да постоје велике разлике, али генерално гледано, то су уобичајене специфичности – свака генерација има своје“, додаје гост Јутарњег програма.

Разлике између Србије и Запада

Истраживање показује да постоје разлике између генерације Зед у Србији и њихових вршњака у Европској унији, Сједињеним Државама и Уједињеном Краљевству, али и да су те разлике често пренаглашене.

„Постоје разлике, али мада је наша генерација Зед толерантнија када говоримо о бојкоту, и код нас умеју да бојкотују брендове у односу на вредности које ти брендови пропагирају, али су мање радикални него њихови вршњаци на Западу“, каже Премовић.

Према резултатима истраживања, 36 одсто припадника генерације Зед у Србији изјавило је да бојкотује одређене брендове због неслагања са њиховим ставовима или праксом.

„То уопште није мали број. Али у поређењу са Сједињеним Државама или Уједињеним Краљевством, тамо су млади много осетљивији и спремнији да одмах реагују на потезе брендова који нису у складу са њиховим вредностима. Наша генерација је толерантнија и дозвољава више грешака брендовима, бар у кратком року“, објашњава маркетиншки стручњак.

Ново значење квалитета

Један од кључних налаза истраживања односи се на однос цене и квалитета. Иако се често тврди да цена више није пресудна, Премовић указује да се заправо променила дефиниција квалитета.

„Могуће је да је однос цене и квалитета остао, али се променило то шта данас значи квалитет. Живимо на тржишту хиперинфлације робних марки – пуно малих и великих брендова који су присутни свуда, а не носе неку посебну вредност.“, у таквом окружењу, додаје Премовић, млађа генерација тежи аутентичности.

„Зато млади све више цене, на пример, сеоска домаћинства – производе који долазе са села, који су ручно прављени, за које постоји труд људи. То је аутентично и то има вредност. То је нова дефиниција квалитета.“

Ипак, Премовић наглашава да то не значи да класични брендови немају шансу.

„Они задовољавају одређене потребе, али то нису нужно оне специфичне потребе које су важне појединим потрошачким групама.“

Бојкот, емпатија и информације

Податак да је око трећине младих већ бојкотовало неки бренд отвара питање да ли је генерација Зед емпатичнија и друштвено одговорнија од претходних.

„То је прва генерација која је одрастала са технологијом у пуном смислу те речи. До њих долази много већи број информација него до претходних генерација, и природно је да развијају другачији однос према свету и производима“, наводи Премовић.

Управо та количина информација условљава потребу за филтрирањем.

„Они морају да имају неку врсту одбрамбеног механизма, односно алгоритме у глави како да разликују релевантне од мање релевантних информација.“

Однос према технологији и подацима

Иако се често мисли да су млади неповерљиви према технологији, истраживање показује сложенију слику.

„Постоји парадокс. Једно је шта потрошачи кажу, а друго шта заиста раде. Млади ће често рећи да су све преваре проблематичне, али ће ипак делити своје податке ако процене да је то безбедно или корисно“, каже Премовић.

Занимљиво је, додаје, да су старији често подложнији интернет преварама него млађи. У поређењу са Уједињеним Краљевством, међутим, млади у Србији су спремнији да деле персонализоване податке.

„Тамо је много већи проценат младих који одбијају да дају било какве персонализоване податке, али су истовремено спремни да деле све зарад развоја вештачке интелигенције, што је у ствари исто“, наводи Премовић.

На шта генерација Зед троши новац

Када је реч о структури потрошње, чак око 70 одсто испитаника навело је да највише новца троши на храну.

„То јесте тачно, али треба имати у виду да велики део генерације Зед у Србији и даље живи са родитељима и нема трошкове становања“, каже Премовић.

Поред хране, значајан део новца одлази и на разне претплате, док се у земљама Западне Европе највише троши на становање, јер су млади самосталнији.

Дружење и забава такође заузимају важно место у потрошачкој структури.

„То смо знали и без истраживања, али сада је потврђено бројкама. Дружење, односи са породицом и пријатељима су кључни. То су наша деца – ивер не пада далеко од кладе“, каже Премовић.

Однос према послу и ауторитету

Када је реч о запослењу, генерација Зед у Србији, за разлику од својих вршњака у САД, не ставља плату у први план.

„Код нас је много важнији баланс између посла и приватног живота. Само 11 одсто каже да им је посао тренутно у највишем фокусу, док око 35 одсто истиче да им је живот приоритет“, наводи Премовић.

Флексибилност, рад од куће и менторство истичу се као кључне вредности, уз специфичан однос према ауторитету.

„Није довољно да неко има функцију да би имао ауторитет. Он мора да га заслужи радом и кредибилитетом“, објашњава гост Јутарњег програма.

Поглед у будућност

Када се говори о генерацији Алфа, која тек долази, Премовић процењује да ће разлике бити још израженије.

„Мислим да ће то бити још оштрија и фокусиранија генерација од Зедоваца. Али ни ту не треба повлачити оштре линије – постоји много сличности између генерација, нарочито између миленијалаца и генерације Зед“, закључује Премовић и додаје да године не би требало да буду пресудан фактор.

„Ако неко ради нешто боље и адекватније, без обзира на године, увек има шта да се научи“, напомиње Миљан Премовић на крају гостовања у Јутарњем програму.