Генетски код тумора као путоказ за персонализоване вакцине против рака

Када се говори о персонализованим вакцинама против канцера, пре свега се мисли на мРНА технологију која је била коришћена за време ковида, као што сви знамо, подсећа др Владимир Цмиљановић.

Суштина приступа је да се тумор најпре изолује биопсијом, а затим анализирају протеини који се налазе на површини канцер ћелија. Ти специфични протеини се, како каже, „народски речено, уграде у ту мРНА вакцину“, како би након примене вакцина омогућила имунском систему да препозна управо те маркере и усмери напад на малигне ћелије.

Према досадашњим истраживањима, овакав приступ је посебно обећавајући код одређених врста карцинома.

„Тако се доказало да за неке ракове, као што је меланом или рак коже, или агресивни тип рака дојке, показало се да ако се такве вакцине дају као прва линија терапије, такозвана неоадјувантна терапија, да тако имамо највећи успех у лечењу тих пацијената“, истиче др Цмиљановић.

Резултати су, додаје, значајни: „Драстично је продужен живот пацијентима који су користили такву персонализовану вакцину у комбинацији са стандардном имунском терапијом која се зове Пембролизумаб.“

Како спречити ћелије канцера да парализују имунске ћелије

Ипак, кључ успеха лежи у разумевању начина на који имунски систем функционише. Није код свих пацијената подједнако активан. „Имунски систем не ради увек код сваког канцер пацијента нажалост, јер канцер ћелије имају способност да парализују имунске ћелије“, објашњава др Цмиљановић.

Код тумора као што су меланом или агресивни рак дојке, имуни одговор је често снажнији, што омогућава да вакцина има јачи ефекат. Управо због тога се персонализовани приступ заснива на детаљном генетском профилисању тумора.

Допринос српског научника у секвенцирању генома

Технолошки напредак у области секвенцирања генома омогућио је да се комплетан генетски код човека данас уради по знатно приступачнијој цени него раније. Др Цмиљановић наводи да је његова компанија „откупила 100% компаније "Complete Genomics“, коју је основао др Раде Дрманац, научник српског порекла и један од пионира технологије Next Generation Sequencing.

„Данас можемо да урадимо комплетан генетски код код човека за неколико стотина долара, као и мРНА.“ На основу тих података могуће је предвидети ризике од болести, али и прецизно одабрати терапију, у зависности од тога који су гени активни у канцер ћелијама. Као пример наводи ген КРАС код карцинома плућа, који омогућава циљану терапију када се идентификује његова мутација.

„Све иде у правцу персонализоване терапије за канцер пацијенте, али и за друге болести“, наглашава.

Алтернативне терапије 

Поред мРНА приступа, развијају се и алтернативне технологије. Др Цмиљановић истиче да његов тим користи модификоване вирусе као носаче антигена. „Ми смо ту технологију живог вируса искористили да направимо ковид вакцину у облику назалног спреја“, објашњава научник.

У том процесу ослабљени коронавируси који изазивају прехладе користе се као средство за достављање специфичних канцер антигена до дендритичних ћелија – кључних ћелија имунског система. Када се у тај вирус угради генетски идентификован канцер протеин и примени као вакцина, вирус у организму циља управо те ћелије имуног система.

„Када имунски систем то види, онда буквално је програмиран да иде по телу и да тражи све те неприродне канцер протеине и да убија те ћелије“, објашњава др Цмиљановић.

Овај приступ је, према његовим речима, показао добре резултате у претклиничким испитивањима на животињама, а следећи корак су клиничке студије на пацијентима.

Следеђи циљ: рак простате

Најбоље резултате, како наводи, имунске терапије постижу код меланома, рака дојке и рака бубрега. Тренутно се испитује могућност активирања имунског система и код пацијената са раком простате, бешике и другим малигнитетима.

Ипак, персонализоване вакцине ретко се користе као самостална терапија. „Често те вакцине не могу да буду успешне ако се користе као монотерапија, него се користе са стандардном терапијом, такозваним checkpoint инхибиторима.“

То су лекови као што су Пембролизумаб или Ниволумаб, који ослобађају имунске ћелије од „парализе“ коју изазивају канцер ћелије. Комбинација ових лекова и персонализованих вакцина омогућава, како каже, да се имунском систему истовремено „да слобода“ и „дâ информација“ о томе шта треба да нападне.

„Када се тај процес деси у телу, онда имунски систем почиње да ради и то је најбољи начин како да се ефикасно уништавају канцер ћелије“, наглашава др Цмиљановић.

Персонализоване вакцине ће постати стандард у лечењу рака

У будућности, персонализоване вакцине би, по његовом уверењу, могле постати стандард у лечењу рака – али не саме. „Постаће сигурно стандард. Постаће стандард, не као монотерапије, него у комбинацији са садашњим стандардним терапијама.“

Један од праваца истраживања у компанији др Владимира Цмиљановића јесу и радиолигандне терапије – молекули који се везују специфично за канцер ћелије и носе радиоизотопе који их уништавају, уз минимално оштећење здравог ткива. Комбинација таквог приступа са имунским вакцинама, према његовим речима, даје охрабрујуће резултате.

Др Цмиљановић верује да би у наредним годинама могли бити остварени значајни помаци, чак и код карцинома који се данас сматрају тешко излечивим. „Ја сам велики оптимиста да ћемо моћи неке ракове попут рака простате да излечимо у року од две године“, каже он, додајући да ће време показати да ли ће та очекивања бити испуњена.