Шта честе свађе раде нашем мозгу и телу

Када напетост порасте до тачке кључања и бес се распали, сипамо бујицу критика на оне које волимо и стварамо атмосферу довољно густу да угуши и најздравије везе.

Бриге око новца, премало (или превише) жеље за блискошћу, чак и занемарена чарапа остављена данима поред кревета, могу да подстакну огорченост која на крају прерасте у усијани бес.

Али док углавном препознајемо емоционалне последице, заборављамо да поновљене и честе жестоке свађе могу да постану токсичне и промене хемију у мозгу и узимају значајан данак нашем телу, чак до те мере да повећавају шансе за срчане болести и деменцију.

Како су наши мозгови и тело погођени

Када се анксиозност појачава наш рационални ум се искључује.

Ако сте се нашли у ситуацији како вичете несувисле глупости усред свађе, за то постоји добар разлог. У тим тренуцима слепог беса, сва рационална мисао се раствара док мозак преплављују хемикалије које мењају свест, а тело остаје без енергије.

„Када се свађамо са неким до кога нам је стало, наш емоционални мозак – амигдала – се активира. Када се једном покрене, покреће реакцију тела на стрес (режим борбе или бекства). Ослобађају се адреналин и кортизол, повећава се број откуцаја срца и расте крвни притисак. Нормално, наш мозак ослобађа кортизол сваког јутра како би нам помогао да се осећамо спремно за дан. Проблем настаје када кортизол остане стално повишен“, објашњава неуролог др Феј Бегети.

Док смо у овом повишеном стању емоција, префронтални кортекс, део одговоран за расуђивање и контролу импулса, такође постаје мање активан. Ова неравнотежа се може описати као „емоционална поплава“. У овом стању способност логичког размишљања опада.

Памћење је отежано (и ризик од деменције може бити повећан)

„Дугорочно гледано, уз константан стрес, могу се десити структурне промене у мозгу – подручја повезана са памћењем, попут хипокампуса (који се налази дубоко у темпоралном режњу), могу бити погођена, што доводи до проблема са памћењем. Проблеми са памћењем повезани са хроничним стресом су нешто што често виђам у својој неуролошкој клиници“, напомиње др Бегети.

„Често када се свађамо, тешко памтимо детаље, зато што је хипокампус угрожен“, наводи неуролог Лаура Елера. „Можда се сећате својих емоција, попут беса, током свађе, али не можете тачно да евоцирате шта је речено или редослед догађаја.“

Такође постоји све више доказа да континуирани стрес и повишен кортизол, вероватно изазвани сталним и поновљеним свађама, могу повећати шансе за развој деменције.

Ово је сложена тема, са различитим факторима ризика који доприносе. „Постоје претпоставке да поновљени стрес тера тело да штеди енергију у мозгу како би поново уравнотежило укупне нивое, што би могло да доведе до угрожавања виталних можданих ћелија“, напомиње Елера.

Срце је под оптерећењем

Током бурне свађе тело је преплављено врућом, интензивном енергијом, али углавном не постиже ништа или никуда не стиже.

У нашем друштву, стрес је постао нормализован, а повећан стрес нас чини склонијима да се конфронтирамо, али може да нас гурне и ка друштвеној изолацији, у алкохолизам, преједање или проблеме са спавањем – што су све фактори који утичу на здравље срца.

Многи се окрећу нездравим навикама како би се носили са стресом. Оне могу да донесу олакшање и привремено смање стрес, али на дужи рок, доводе до високог холестерола, високог крвног притиска и дијабетеса типа 2. А све то временом оштети срце, виталне органе и арерије и повећава ризик од срчаног или можданог удара.

Имуни систем је угрожен

Свађа са неким кога волимо не само да емоционално боли, већ шаље поруке телу, погоршавајући ниво анксиозности и угрожавајући наш имуни систем.

Када се тело више пута гурне у режим борбе или бекства, јетра ослобађа глукозу у крвоток, мишићи постају напети, а дисање се убрзава како би плућа унела више кисеоника.

Када ово постане хроничан начин постојања, интензивна анксиозност може довести до ослабљеног имуног система, јер хормони попут кортизола и адреналина на крају сузбијају производњу имуних ћелија, као и поремећај сна, проблеме са варењем, па чак и одређене врсте рака.

Када је наш имуни систем потиснут, имамо мању способност да се носимо са вирусима и бактеријама, а опоравак постаје све спорији.