Две српске докторке у трци за престижног медицинског оскара – иновативна мини-таблета за новорођенчад

Професорка Медицинског факултета Милица Бајчетић и докторка Јелена Чолић нашле су се међу 18 најбољих истраживача из 11 земаља средње и источне Европе, чији су радови изабрани у конкуренцији од 246 научних радова.

„Први пут у свету, имемо једно иновативно решење за најмлађе пацијенте, као што су новорођенчад и одојчад, јер они не могу да користе стандардне таблете. Захваљујући пројекту на којем смо радили протеклих 15 година добили смо решење за најмлађе пацијенте који имају срчану слабост услед урођених мана и дилетационе кардиомиопатије“, објашњава Бајчетићева.

Најмања таблета је два милиметра у пречнику и у контакту са пљувачком се разлаже и ресорбује. На тај начин може прецизно да се дозира лек што до сада није био случај.

„Новорођенчад и одојчад смо до сада називали ‚терапијском сирчади‘, јер до сада нису имали прилагођене начине давања терапије. Због тога је ова иновација веома значајна зато што имамо нову формулацију, а са другог аспекта и што имамо лек еналаприл, који је дуго у употреби, али нисмо имали информација како се понаша у организму мале деце“, истиче професорка Медицинског факултета.

Пуно труда је уложено у развој нове таблете. Кренуло је 2010. године – припрема документације, конкурисање код Европске комисије за новчана средства. Након добијања новца 2012. године почело је истраживање које је окончано 2019. године, па онда објављивање извештаја и сређивање резултата. Сада је кренула и публикација.

„Врло је значајно што су млади лекари у тиму научили много тога о томе како се спроводе оваква истраживања и они ће моћи у будућности да наставе са оваквим радом. Из пројекта су који сам водила изашле су и три веома квалитетне докторске дисертације, две у нашој земљи, што је јако значајно за развој науке у Србији“, наводи Бајчетићева.

Дозирање и примена лекова код новорођенчади до сада је био најнеразвијенији део фармакологије, а ова иновација ће се користити и у примени других лекова.

Ти постоји и потенцијална могућност и за ветеринарску употребу, пошто „сви који имају љубимце знају колико је тешко лечити када таблету треба да поделите на пет или десет делова“.

Смањена и одговорна употреба антибиотика

Оно што је такође значајно на пољу фармакологије јесте што је Србија веома напредовала у одговорном коришћењу и дозирању антибиотика.

„Захваљујући бројним кампањама, као и опсежном едукацијом више од 2.000 педијатара и 400 медицинских сестара, 6.000 фармацеута – све је то резултирало смањењем употребе антибиотика за 32,8 одсто у педијатријског популацији“, каже професорка Медицинског факултета.

Што се тиче потрошње на примарном нивоу, Србија је испод европског просека, који износи 18 дневно дефинисаних доза. У Србији се она креће од 10 до 12.

И даље, како каже, постоји проблем са структуром лекова који се преписују, јер се у Србији дају лекови који нису првог избора, због чега је већа опасност за развој резистенције.