Да ли спавате као медвед, вук, лав или делфин

Сан је један од наших стубова здравља, а не само уобичајена навика, наглашава доктор Драган Хрнчић. Спавање је физиолошки процес без кога не можемо да живимо. Има изузетно велику важност и за опоравак целог организма и за функционисање нашег мозга.

„Заправо спавање доприноси томе да наш организам добије довољну количину опоравка и оне репарације коју током дана акумулирамо у погледу метаболизма, умора и недостатка енергије“, објашњава неурофизиолог.

Лош сан, како су показала поједина истраживања, може да доведе и до старења мозга. Пошто су научници утврдили да постоји неуропластичност мозга, односно да је мозак подложан променама током живота и да није, као што се раније веровало, дефинисан рођењем, све лоше навике у погледу спавања директно утичу на те промене.

„Многи од нас имају јако лоше навике у погледу спавања и некако увек све животне потребе стављамо као приоритет. Ако треба нешто да урадимо, скратићемо спавање. Те лоше навике можемо и морамо да поправимо и наравно да ћемо већ након неколико дана осетити побољшање, као што и после непроспаване ноћи осећамо проблем у функционисању“, напомиње др Хрнчић.

Колико сна је довољно

Наука је показала да само око један одсто популације спада у генетски детерминисане „краткоспаваче“, то јест оне којима је довољно три до четири сата сна, чак и мање. Ипак, за 99 одсто популације потребно је класичних шест, седам до осам сати сна, наглашава гост Јутарњег програма.

Када су у питању такозвани краткоспавачи обично је прва асоцијација Никола Тесла, али и бројни државници, попут Винстона Черчила, Маргарет Тачер, Кемала Ататурка, који су спавали само три до четири сата, а по неким наводима, Тесла само два сата. Али они представљају изузетке који вероватно спадају у тих један одсто популације, напомиње доктор.

Ком хронотипу припадате

Хронотип представља индивидуални биолошки ритам који одређује када смо најбуднији, најпродуктивнији и када нам је сан потребан. Ово је нешто што је записано и у нашим генима, додаје др Хрнчић, и заједно са нашим биолошким, циркадијалним ритмом одређује наше функционисање.

Хронотип медвед је најзаступљенији и њихов ритам се углавном поклапа са природним циклусима дана и ноћи. То је најчешћи хронотип и неких 50 до 55 одсто становништва спада у овај хронотип који функционише најбоље током дана.

Хронотип вука, је ноћни тип, склон касним буђењима и креативном раду у вечерњим часовима. У ову категорију спада неких 25-30%. То су људи који су буднији и активнији у касним сатима. Они устају око 10-11 сати и најпродуктивнији су у другом делу дана, у току вечери и касније одлазе на спавање, објашњава неурофизиолог.

Показало се да људи који се баве неким креативним занимањима, имају најчешће овај хронотип.

Хронотип лав је јутарњи тип и у ту категорију спада отприлике 15 до 20 одсто популације. Они су најбуднији у првом делу дана, устају јако рано и та велика количина светлости коју добијају у тим сатима им је довољна да постигну максимум својих активности.

„То су углавном људи који остварују добре резултате и радне перформансе, зато што се поклапају са социјалним ритмом који намеће стандардно радно време и време поласка у школу“, наводи доктор.

Хронотип делфина се често бори са несаницом, имамо потешкоће да уђе у дубоке фазе сна, што у континуитету доводи до одређених проблема. Срећом, они спадају у најређе облике.

„Њима треба више времена да се успавају и лако се буде, имају површан сан и, наравно, то може да буде здравствени проблем уколико је хронично и дуго траје. Зато за њих имамо посебне стратегије како да побољшају квалитет спавања“, напомиње др Хрнчић.

Некада су се хронотипови делили на шеве и сове, али сада постоје стандардизовани тестови који показују да је распон много већи од ове дихотомије.

„Када се погледа са еволутивног становишта, док су људи били ловци и живели у племенским условима, била је јако битна одбрана од непријатеља и у сваком тренутку је требало да има неко ко чува стражу. Тако да су ови хронотипови омогућавали да различити припадници заједнице буду будни у различито време и чувају заједницу током 24 сата. Тако да је ово наше наслеђе од предака“, објашњава гост Јутарњег програма.

Можемо ли да променимо свој хронотип

Чињеница јесте да нам је хронотип генетски детерминисан, али чињеница је и да он није нешто што је непроменљиво, напомиње доктор. Хронотип нам се мења током живота у складу са навикама и старошћу. На пример, тинејџери више спадају у хронотип вука, док су старије особе више по типу лава.

„Уврежено је мишљење да су тинејџери мало лењи ујутру и тако даље. Међутим то није тачно зато што њихов биолошки ритам тада намеће да они касно одлазе на спавање и да касно и устају. То се види и викендом када им омогућите да спавају колико желе, они ће заспати око један, два после поноћи или касније и пробудити око 9 или касније. Међутим, када је радни дан, када је школски дан у питању, онда они форсирано морају да устану раније. Онда је проблем што добију мању количину спавања и зато имамо утисак да су ујутру лењи“, објашњава доктор.

Квантитет не значи и квалитет

Сама дужина спавања није једини параметар који одређује квалитет спавања.

„Очигледно да свим људима није потребна иста количина спавања и у истом периоду дана. Међутим, за највећи број становништва, радноактивног становништва, здравог становништва, то јесте нека бројка која је устаљена. Да ли ће то бити 6, 7, 8 сати је доста индивидуално и зависи од ваших навика, тренутног посла који обављате и тренираности, тако да кажемо, за спавање“, наглашава доктор.

Такође, треба имати у виду да је наш циклус спавања регулисан одређеним променама у хормонима. Главни промотер спавања је мелатонин који почиње да се лучи са првим мраком и има одређене пикове.

„Зато је најбоље ухватити тај мелатонин пре поноћи, односно у складу са циркадијалним ритмом унутар 24 сата.“

Што се тиче квалитета спавања, он се не мери само дужином.

Други параметар је дубина спавања, односно у ком проценту достижемо такозване Н3 стадијуме спавања. Затим, колико је исцепкано спавање, то јест да ли постоје период разбуђивања у току ноћи. Колика је латенца успављивања, колика је такозвана ефикасност спавања, односно колики проценат времена спавате у односу на време које проведете у кревету, објашњава др Драган Хрнчић на крају гостовања у Јутарњем програму.