Добро јутро: Смог или магла – како да их разликујемо

Смог је широко распрострањен еколошки проблем који погађа и урбана и рурална подручја широм света. Али шта је тачно смог и зашто нас толико брине? Дефиниција смога се односи на врсту загађења ваздуха која комбинује дим и маглу, стварајући густу, често токсичну измаглицу. Разумевање шта узрокује смог је кључно за борбу против његових штетних ефеката.

Смог је обично узрокован комбинацијом индустријских емисија, издувних гасова возила и природних фактора попут временских образаца.

Последице смога су далекосежне, утичући на људско здравље, животну средину, па чак и економију.

Иако изгледају слично, магла и смог настају из потпуно различитих процеса. Природна магла није ништа више од кондензованих капљица воде, док је смог сложена мешавина штетних супстанци.

Већина нас зна да би свакако требало да ограничимо изложеност овом другом, али врло мало људи схвата да постоји значајна разлика између магле и смога. Постоје три кључне разлике између ова два феномена.

Иако оба феномена могу да смање видљивост, што је од велике важности за безбедност у саобраћају, узроци који им претходе се драстично разликују.

Магла је чисто природни елемент, и узрокован је влагом у ваздуху која се распршује у ситне капљице. Смог, с друге стране, представља опасну фузију загађивача, које често у ваздух доспевају из фабрика, електрана или возила – помешаних са влагом из околине.

Синоним за индустријски раст

Иначе, реч „смог“ (smog) је први пут употребљена почетком 20. века, а појавила се као резултат комбиновања два термина: дим и магла (smoke + fog = smog).

Први пут званично као појава забележен у Лондону, смог је брзо постао синоним за индустријски раст почетком 20. века.

Како се сагоревање угља у фабрикама појачавало, градови су почели да „доживљавају” продужене епизоде ​​мутног ваздуха које су не само смањивале видљивост, већ су и наговештавале проблеме са квалитетом ваздуха.

Када виде густ облак који отежава функционисање и видљивост, врло мало људи се пита да ли је то заправо смог или магла. Визуелно, магла даје беличасти, сивкасти тон ваздуху.

Смог, међутим, може имати жућкасте или чак смеђе нијансе које одражавају његов хемијски (штетни) састав. Оштар мирис и блага иритација у грлу или очима су знакови да удишете смог пун загађивача, а не безопасну маглу.

Као што је већ објашњено, капљице магле су једноставно ситне сфере воде, док смог може носити „сложен коктел” различитих загађивача, који укључују: сумпор-диоксид, азотне оксиде, испарљива органска једињења и ситне честице (PM2.5 и PM10).

У прошлости, смог је обично био проувод сагоревања угља, и углавном се јављао у индустријским зонама. Од тада се много тога променило.

Иако и даље видимо комбинацију дима и магле у близини фабрика и великих производних погона, постоји и такозвани фотохемијски смог који се јавља када азотни оксид и испарљива органска једињења интерагују са сунчевом светлошћу.

Смог дакле настаје као резултат интеракције између азотног оксида, сунчеве светлости и испарљивих органских једињења.

Азотни оксид долази из издувних гасова возила, постројења која користе угаљ и разних емисија из производних погона. С друге стране, испарљива органска једињења се јављају јер користимо бензин, средства за чишћење и боје. Када те супстанце интеррагују са сунчевом светлошћу, формирају приземни озон и смог.

Наведени загађивачи могу продрети дубоко у респираторни систем, изазивајући и тренутну иритацију и дугорочне последице по здравље.

Поред њихове боје и састава, услови њиховог формирања се такође разликују. Магла се формира у хладним, влажним ноћима када температуре изазивају кондензацију.

Када је реч о смогу, загађивачи се акумулирају у статичним слојевима ваздуха; температурне инверзије могу задржати ове токсичне смеше азотних оксида, испарљивих органских једињења и других честица на нивоу ваздуха који удишемо данима, што значи да смо тада дужи период изложени штетним ефектима ових супстанци.

Извори елемената смога – Шта ко избацује у ваздух и други фактори

Возила: Аутомобили, камиони, аутобуси… испуштају азотне оксиде и угљоводонике, који су главни елементи који доприносе фотохемијском смогу.

Индустрија: Фабрике и електране емитују велике количине дима, сумпор-диоксида и угљен-моноксида.

Сагоревање фосилних горива: Сагоревање угља, дрвета и биомасе ослобађа загађиваче који повећавају стварање смога.

Географски и временски услови: Градови који се налазе у долинама или регионима са мало ветра често имају јак смог, јер се загађивачи задржавају у атмосфери.

Мање позната појава назива се „улазни” смог, где се загађени ваздух из једног подручја шири у друго. То значи да чак и региони са мање локалних емисија могу патити од ефеката смога због спољних извора загађења.

Одакле год долази смог са којим се суочавамо, неопходно је знати како се заштити, па је, наводи се на порталу airly.org, пожељно предузети одговарајуће кораке како би се смањила изложеност смогу, јер може довести до озбиљних здравствених проблема и стања. Међу њима су респираторни проблеми, астма, алергије, мучнина, тешкоће са концентрацијом, срчани удар, ризик од побачаја, проблеми са концентрацијом, рак.

Корисно је да се о квалитету ваздуха адекватно информишете и да избегавате активности на отвореном када он није задовољавајући.

Да бисте били сигурни, искористите професионалне сензоре за квалитет ваздуха или онлајн мапе загађења ваздуха, од којих многе имају приказе у реалном времену.

Зелени појаси око индустријских зона могу бити од помоћи јер могу филтрирати штетне честице. Послодавци у подручјима која су често погођена смогом могу понудити опције рада на даљину како би смањили саобраћај и изложеност посебно осетљивих група радника. Од превенције до избегавања, постоји много стратегија да би се смањили штетни ефекти смога – све што је потребно је свест, информисаност и колективна акција, пише airly.org.