Може ли кафа бити здрава

Сама реч кафа у европским језицима води порекло од италијанске речи caffe, а она из турског kahve, која је потекла из арапског језика од речи qahwah и означавала је врсту вина чија се конзумација повезивала са губитком апетита. Данас имамо многобројне дијете, истраживања и студије које се баве проучавањем кафе са разних аспеката њеног дејства по људски организам.

Једна од популарних холивудских и Волстрит дијета заснива се на магичном напитку у чијој је основи кафа. Ова популарна "bulletproof“ или „непробојна“ кафа прави се од једне кашичице нес кафе уз додатак кафене кашичице пречишћеног Ги маслаца или кокосовог путера, пола кашичице какаоа, бадемовог млека, све преливено врелом водом.

Њен изумитељ, Дејв Еспреј, каже да је уз помоћ ове кафе смршао 40 килограма, када је користио као замену за оброк. Дуго држи ситост и стимулише мозак, даје енергију и постиче на рад. Тајна овог напитка је у великој концентрацији масноћа која истовремено продужава дејство кофеина, па поред ситости осећате и налет енергије који вас држи три до пет сати. 

Кафа као превентива против рака

Друге студије су пак показале да еспресо кафа смањује ризик од рака простате за 50 одсто. У истраживању које је спроведено на Неуролошком медитеранском институту (Неуромед) у Поцилију у Италији у трајању од четири године и обухватило седам хиљада мушкараца дошло се до закључка да испијање три или више шољица еспреса дневно, припремњеног на италијански начин, под великим притиском и високом температуром воде, што омогућава веће ослобађање биоактивних и корисних супстанци из кафе које спречавају формирање ћелија рака, смањују могућност добијања рака простате за 53 одсто.

По најновијим истраживањима кафа је здрава и препоручују се до четири шољице на дан. Истраживачи из Шпаније након периода од 10 година утврдили су да конзумирање кафе спречава срчане тегобе и позитивно утиче на кардиоваскуларни систем и дуговечност. Вођа истраживања тврди да је оптимална количина до четири шољице кафе на дан.

Када је најбоље време да попијемо омиљени напитак

Време дана када уживамо у својој шољици кафе прави битну разлику.

Неуролог Стивен Милер, докторанд на Факултету здравствених наука Универзитета у Мериленду, радио је истраживање на тему када је најбоље време за кафу. Многи би рекли рано ујутру кад устанемо да нас разбуди, међутим ујутру после буђења ниво кортизола, хормона који утиче на повећану активност је највиши. То је последица природног механизма који има везе са нашим биоритмом те нам кафа у ствари није потребна.

Најбоље време за испијање кафе је између 9.30 и 11 часова када ниво кортизола у организму опада и јавља се поспаност. Ако тада попијемо кафу она има позитиван ефекат на наш организам, разбуди нас.

Један од главних принципа фармакологије је да користите лек онда када вам је потребан,у супротном можете развити толерантност према леку који стално узимате у истим количинама. Иста доза јутарње кафе постаће мање ефикасна и зато вам се често пије и друга кафа. Добра прилика за то, гледајући пад кортизола у организму, била би између 13.30 до 17 часова.

Занимљиво је да од свих професија, научници предводе у количини испијене кафе, можда зато не чуди велики број научних студија на тему кафе.

У Италији, где се праве најбоље кафе на свету у којој постоји култура испијања кафе, тачно се зна која се врста кафе пије и у које доба дана. Тамо нећете видети Италијана да пије капућино или кафе лате после 11-12 часова, јер су то јутарње кафе, блаже и са додатком пене и млека.

Кафе које се праве са млеком у Италији се никада не пију после оброка. Исто тако током дана они пију еспресо или ристрето и то углавном с ногу за шанком у два-три срка. Увече не пију кафу, тај део дана је резервисан за уживање у вечери и вину.

Која кафа је „јача“

Интересантно је и то да еспресо кафа има три пута мање кофеина од турске (домаће) кафе, иако смо сви ми који је пијемо убеђени да је еспресо много јачи. Због мале количине сервирања од 30 милилитара еспресо има 50-55 милиграма кофеина, док наша обилна домаћа кафа коју пијемо из не тако малих шољица има 160 милиграма ове супстанце.

За љубитеље кафе не постоји добар или лош начин припремања исте, јер је то све ствар укуса. Кафа представља ритуал и увод у опуштање и уживање у омиљеном испијању. Међутим нека правила морају да се испоштују ако желимо добар укус кафе.

Најчешћи начини припремања су: турска кафа, инстант кафа, еспресо кафа, филтер кафа, мока експрес, француска преса. Сваки од ових начина има своје особености, а укус кафе је посве другачији.

Међународна организација за кафу прогласила је 1. октобар празником свих љубитеља и произвођача кафе, а први пут је обележен 2015. године у Милану. Велики светски произвођачи и ланци кафетерија тај дан користе за промовисање и дељење бесплатних кафа у кафићима и на штандовима. 

У сваком случају, за коју год врсту и начин припреме кафе се одлучили, савет је да свој омиљени напитак пијете са уживањем и умерено – уз рад, добро друштво или можда чак и неки дезерт.