Како до простора по мери човека – конкурс за младе који другачије гледају на будућност градова

Градови будућности неће морати само да буду лепши, већ и способнији да одговоре на све израженије климатске изазове, од високих температура и поплава до потребе за више зеленила и простора у којима ће се људи сусретати. Истовремено, један од изазова остају и села и делови градова који се празне и остају запуштени.

Управо су то нека од питања којима ће се бавити студенти из шест земаља региона на конкурсу „Екотон 26 – Нови простори суживота“.

Синиша Маухар из компаније Це-Ер-Ха (CRH Group), гостујући у Јутарњем програму истиче да је идеја организатора да чује мишљење генерација које ће просторе који се данас граде користити и за неколико деценија.

„Хтели смо да направимо са струком, институцијама и младим људима неку врсту јавног дискурса и да они дођу са својим идејама како да неки простор учинимо одрживијим, лепшим, више по мери човека за неку будућност“, објашњава Маухар.

Указује да климатске промене пред грађевинарство постављају нове захтеве и да ће због тога бити потребна и нова решења за урбане средине.

„Долазе неки нови климатски изазови. Мислим да ће се у градњи тражити нека нова решења која ће урбане средине да чине лепшим за живот“, додаје Маухар.

Академик Митровић: Конкурс је место за радикалне искораке

Председник конкурсног жирија, академик Бранислав Митровић, истиче да жири неће тражити искључиво пројекте који се могу одмах реализовати. Напротив, једнако важни биће квалитет идеје, слобода размишљања и спремност младих да направе искорак.

„Конкурс је место за све те радикалне искораке. Ни један ни други аспект неће бити изостављен. Међутим, овде ће сигурно бити важни квалитет идеје и слобода младих“, каже Митровић.

Према његовим речима, архитектонски конкурс није само такмичење већ и прилика да студенти први пут осете професионално окружење и науче да своје идеје сучеле са другачијим приступима. „И морамо да захвалимо расписивачу што је направио такав искорак, јер у том узрасту је јако важно да студенти осете тај  професионални амбијент“, додаје професор.

Конкурси су место где се остварује дијалог, нуди прегршт идеја и учи како се понашати у граничним ситуацијама. 

На питање да ли више цени практично решење или храбру идеју која можда у овом тренутку делује готово фантастично, Митровић нема дилему.

„Ово друго. Мора да буде храбар. Мора да буде спреман да доказује. Ми конкурс правимо због искорака. Све ово друго долази са искуством и са оним што их очекује у следећем животу“, поручује проф. Митровић.

Жири ће, додаје, препознати јаке концепте, занимљиве, радикалне и храбре идеје, јер управо оне могу да донесу промену у начину размишљања младих стручњака, али и корист средини за коју пројектују.

Суживот човека, природе и града

Тема конкурса – „Нови простори суживота“ – подразумева много више од изгледа зграда и јавних простора. У средишту пажње су однос човека и природе, климатске промене, зеленило и стварање амбијента у којем ће људи желети да бораве.

Проф. Митровић истиче да архитекта мора да обједини све те аспекте и од великог броја различитих захтева створи целовито решење.

„Из свих тих инпута које ће да се појаве као тема правимо једну резултанту која изнедри на крају нешто са чим ми треба да будемо поносни.“

За квалитетан архитектонски простор, наглашава, неопходни су „суживот, амбијент, зеленило и све оно што прати једну добру архитектуру“.

Због тога конкурс није намењен искључиво студентима архитектуре. Маухар објашњава да је мултидисциплинарност једна од његових најважнијих одлика.

Архитекте могу да понуде функционалност и естетику, социолози да процене друштвену вредност простора, а инжењери да сагледају његову практичну применљивост и техничке могућности.

„Ту су и угљенични отисак, прилагођеност простора климатским променама и ономе што наредне деценије доносе. Та мултидисциплинарност ће, мислим, бити кључна за квалитет пројекта и оцену жирија“, напомиње Маухар.

Материјали и угљенични отисак све важнији

Једно од важних питања савремене градње јесте и избор материјала, посебно имајући у виду емисије угљен-диоксида које прате производњу појединих грађевинских материјала.

Маухар указује да су захтеви у тој области све строжи и да се приликом процене објекта све више посматра његов утицај на животну средину током читавог периода употребе.

Циљ је, објашњава, да угљенични отисак буде што мањи, а у перспективи и да се достигне нулта емисија.

Зато ће, како наводи, значај имати и материјали са што мањим угљеничним отиском, као и поређење различитих решења и њиховог дугорочног утицаја на животну средину.

„Може све до небеса“

Академик Митровић указује и на све израженији тренд враћања природе у градове – од зелених површина до укључивања биљака у саму архитектуру.

„Има места за све врсте зеленила. Сад је цео један тренд увођења зеленила у архитектуру, у град, у бетон. Некад је то мало превише помодно, али је важно да суштински успемо да то инкорпорирамо у срце града“, каже Митровић.

Студентима који размишљају о учешћу на конкурсу поручује да се ослободе унутрашњих ограничења и страха да је нека замисао превише смела.

Присетио се савета који је својевремено добио од професора Уроша Мартиновића.

„Кад сам га питао да ли то може, рекао ми је: ‘Брано, може све до небеса ако твоји капацитети то могу да покрију.’ Дакле, прозивам те младе људе да се без оптерећења, без те унутрашње забране и преграде питају да ли можемо више“, истиче професор Митровић.

Наводи да су у жирију, поред њега, професор Миљковић, професор Зорица Савичић и Карабашевић и наглашава њихово велико искуство на архитектонским конкурсима.

Жеља је, додаје, да се поново афирмише конкурс као начин доласка до најбољих архитектонских решења и као простор у којем млади могу слободно да развијају идеје.

Наградни фонд 30.000 евра, пријаве до 28. септембра

Наградни фонд конкурса износи 30.000 евра и намењен је за прве три награде. Ипак, Маухар сматра да новчана награда није једини, а можда ни најважнији резултат конкурса.

Очекује да после конкурса остане својеврстан каталог различитих пројеката који би могли да имају и практичну вредност.

„За мене лично би најлепше било када бисмо победника конкурса или друго, треће, пето, које год место видели негде, тај пројекат у примени, и да неко одлучи да то уради“, каже Маухар.

Пријаве за конкурс могу да се пошаљу до 28. септембра.

Проф. Митровић на крају поручује да је један од главних циљева да студенти већ током школовања схвате колико је слобода важна за њихов будући професионални рад.

„Конкурсом желимо да промовишемо да студенти осете да једна професионална слобода у њиховом будућем животу мора да постоји“, закључује академик Митровић.