недеља, 10.12.2023, 20:40 -> 20:42
Извор: РТС
Кафа и њен утицај на рак, холестерол и друго стање
Кафа је пиће које се користи на свим континентима и у вези са њеном употребном доста је питања. Колико је здрава и да ли је треба избегавати, у „РТС Ординацији” је открила Светлана Станишић, доктор физичке хемије.
Докторка Станишић је на питање о томе – да ли кафа има добра својства по здравље, одговорила: „Има сигурно, е сад, нажалост, и ја наилазим на разноразне, то што кажете, опречне ставове, неки тврде да је отровна, кад већ, баш тај израз користе, што је мени шокантно да се употребљава за пиће које се најчешће после воде користи. На пример, нека истраживања кажу да што се тиче канцерогених ефеката, кафа може да повећа ризик од рака плућа и рака бешике. Међутим, ти исти ефекти су типични за пушаче".
Објаснила је и који су позитивни ефекти потврђени истраживањима, делује неуропротективно, односно смањује ризик од Алцхајмерове болести, Паркинсонове болести, Такође, делује позитивно и на смањење ризика од цирозе јетре, уколико се узима у нормалним количинама. Утиче и на брзо пражњење црева, односно смањује ризик од рака дебелог црева, смањује ризик од рака јетре, рака простате, утиче на смањење глади.
Коментаришући то да ли и како трудницама смета кафа, проф. др Светлана Станишић је објаснила да њима смета кафа због кофеина, јер показало се да у првом триместру, они који уносе кофеин, односно, више од две шољице кафе дневно, имају 50 одсто више шансе за спонтани побачај.
„Дакле, што је јако висок ризик, тако да, осим тога, ја бих додала и то да кофеин, као што знате, он утиче на мозак, па сад утиче и на мозак плода у развоју, јер пролази плаценталну баријеру и у том смислу, ја бих рекла да би било боље да труднице не користе кафу током целе трудноће, такође и током дојења би било добро не користити кафу, зато што се кофеин концентрише у мајчином млеку, такође особе када имају акутну фазу гастритиса, било би добро да искључе кафу, знају и сами да ће им сметати", објаснила је професорка.
Такође, кафа остварује интеракцију и са одређеним лековима, као што су кетопрофен или неки аналгетици или антидепресиви што значи да би они који користе ове лекове требало да обрате пажњу на употребу кафе.
Утицај кафе на апсорпцију гвожђа код особа које имају проблеме са анемијом
„Утиче на апсорпцију гвожђа, као и друге разне, да кажем, хербалне инфузије, па, између осталог и чај, због свог садржаја полифенола и неких других материја, може да утиче на смањено преузимање гвожђа из црева, тако да, ако узимате црвено месо, имате проблем са анемијом, најбоље је да мало кафу, да кажемо, одмакнете од тог главног ручка”, рекла је проф. др Станишић.
Код особа које имају гихт четири шољице кафе могу повећати болове од гихта за 80%, али је прихватљива једна шољица кафе дневно. Код особа са повишеним холестеролом, мали је ефекат кафе, али је примећен и статистички значајан. На пример, филтер кафа која се спрема са папирним филтером може да помогне да филтер кафа нема значајне ефекте на холестерол.
У којим врстама кафе има материја које утичу на раст холестерола
„Има у свакој кафи, само нема у филтер кафи и то у филтер кафи после тог папирног филтера”, објаснила је проф. др Светлана Станишић и додала да кад се сипа домаћа кафа у папирни филтер, може доћи до смањења количине тих материја (дитерпена), али то зависи и од квалитета папирног филтера, односно колико су ситне поре.
Еспресо кафа има најмању концентрацију кофеина због тога што има свега два гутљаја.
„Полувреме елиминације кофеина из нашег тела је четири до пет сати, тако да људи који имају проблем са метаболисањем кофеина, дакле, требало би, можда осам до десет сати пре спавања да ограниче унос кафе, односно толико дуже може да се осећа и сад после неких дванаест сати, кад смо развили толеранцију на кафу, кад смо постали зависни, јављају се и симптоми апстиненције, односно почињемо да осећамо углавном главобољу”, објаснила је докторка физичке хемије и додала да је 400 мг горња граница која се препоручује одраслима, али то зависи и од индивидуалних карактеристика.
„Што је кафа више печена она има више акриламида, који је канцероген”, закључила је проф. др Светлана Станишић за РТС Ординацију и додала да се акриламид синтетише када се скробне намирнице обрађују на високим температурама.
Коментари