Временске осцилације – здравствене компликације

Мај нам је донео доста киша и ниске температуре, али последњих дана нам се варило сунце. Метеоролог Слободан Совиљ наводи да ће се током привих 10 дана јуна максималне температуре кретати између 30 и 35 степени.

„Неко би рекао праве летње температуре, али оне ипак нису уобичајне за сам почетак јуна. Ове вредности су чак седам до 10 степени изнад просека за овај период године. Ако погледамо, на примар, статистичке вредности деценијама уназад, дневни, односно датумски максимуми за почетак јуна за Београд износе управо 33 до 35 степени, што значи да ћемо се ми наредних дана приближити тим датумским рекордима који су забележени у главном граду“, напомиње метеоролог.

Слично ће бити и на целом подручју Србије. Очекује се да ће првих 10 дана јуна бити стабилно претежно суначани, веома топли дани, што ће уједно бити први топлотни талаз овог лета. Због тога ће бити издат најпре жути, а потом око 5-6. јуна и наранџасти метеоаларм који се издаје када дневне вредности достижу 35 степени, а након 10. јуна температура ће бити у мањем паду. После тога очекује се поново појава кише, пљускова и грмљавине, али генерално треба да очекујемо још један топао јун, попут претходног, додаје метеоролог.

Нагле промене времена највише утичу на наше здравље, посебно што ћемо наредне недеље имати дупло више температуре, наглашава др Петар Оташевић.

„Ти нагли прелази су нешто што највише смета хроничним болесницима. Пошто сад идемо у топао период, логично, доћи ће до ширења крвних судова и имаћемо осцилације крвног притиска. Значи, код једног значајног броја болесника ће доћи до пада крвног притиска, код једног мањег броја болесника ће доћи до скока крвног притиска“, напомиње кардиолог.

Зато сви они који имају редовну терапију за хипертензију, требало би унапред да се консултују са својим лекаром шта да раде у таквим ситуацијама и како да прилагоде терапију.

„Особе које спадају у рањиве категорије, особе које знају да имају неку врсту болести, посебно кардиоваскуларне болести, пре свега старији суграђани, деца која имају ограничене могућности регулације телесне температуре, ограничене могућности регулације на климатске промене, су нарочито под повишеним ризиком. Али то не значи да се уз одређене мере опреза, овај период битно виших температура у односу на претходни, не може успешно и безбедно пребродити“, наглашава гост Јутарњег програма.

Тропске температуре постају наша стварност

Када је повећана релативна влажност ваздуха, она доприноси да највећи део становништва знатно теже подноси високе температуре, поготово деца, старији и хронични болесници, а са глобалним порастом температура све чешће долазимо у ситуацију те неповољне комбинације високе температуре и релативно високе влажности ваздуха, што у великој мери утиче на дужу изложеност топлотном стресу, напомиње Совиљ.

„Дакле, лети највише обраћамо пажњу осим на температуру, на релативну влажност ваздуха, а зими на удар ветра с обзиром на то да јак ветар зими појачава осећај хладноће. То су главни параметри који доприносе промени субјективног осећаја у односу на објективно измерену температуру“, објашњава метеоролог.

Клима је измењена у односу на период од пре 30-40 година када су почетком јуна просечне температуре биле око 23, 24, 25 степени Ц. Промене су видљиве и наставиће се и у наредном периоду, зато не треба да нас изненађују, већ је потребно да се прилагодимо и будемо свесни ризика, посебно током дужих топлотних таласа у летњем периоду, додаје Совиљ.

Како да пребродимо врућине

Доктор Оташевић наглашава да је једна од кључних ствари при високим температурама да уносимо довољно течности. Да пијемо воду и када нисмо жедни.

„Уколико видите да вам одређена временска ситуација и одређени део дана не прија, просто избегните да излазите у то доба дана. Слушајте свој организам и пијте доста воде и мислим да ћете имати дивно, рано летње, пре подне или по подне, зависно од ситуације“, каже кардиолог.

Саветује и да применимо један мали трик. Да напунимо чашу водом и кад год прођемо поред ње да мало попијемо, јер се организам боље хидрира када постепено пијемо у гутљајима.

Такође, од великог значаја је и редован сан, најмање седам сати у континуитету, како бисмо све напоре и стресове током дана компензовали на најбољи начин.

Особе које имају низак притисак током врелих летњих дана имају осећај вртоглавице, несвестице, малаксалости, али нису угрожени колико они који имају неконролисани висок притисак.

„Од ниског притиска нико није умро, и за те особе важи да током врућине пију нешто више течности, него остали, а то може бити и газирана минерална вода пошто има више соли“, напомиње др Петар Оташевић на крају гостовања у Јутарњем програму.