Од намештаја до кућних апарата – шта је требало да поседује дом у међуратном периоду

Како је у међуратном периоду ентеријер дома требало да покаже углед и статус породице у друштву, постојали су комади намештаја и технике које је, с тим у складу, дом требало да поседује. Али, приликом уређења животног простора морали су бити задовољени и одређени стандарди.

Након Првог светског рата осниване су веће радионице за израду намештаја, у а дневној штампи готово свакодневно су се рекламирали произвођачи и увозници намештаја.

У београдским домовима истовремено су били у употреби персијски теписи и пиротски ћилими. У трпезаријама је поред столова био смештен бифе, а чешће стаклена витрина са кристалом или сребрнином. Трпезаријски столови били су рађени од политираног дрвета, неретко од абоноса и махагонија, а била је популарна техника инкрустације. Столњаци су били од дамаста, у пару са салветама с породичним монограмом. Надстолњаци и подстолњаци били су од чипке или хеклани. Сервиси за ручавање били су од порцелана, све популарнијег фајанса, док је други кућни прибор био од стакла и кристала.

У салонима се налазио разноврсни намештај: полица са књигама, фотеље, софе, отомани, шезлонзи, бержер фотеље и дивани које су красили јастучићи, а могли су се налазити и клавир или пијанино, сточићи за цигарете и коктел барови. Декоративни сточићи на којима је стајала ваза са цвећем често су били део мобилијара.

Параван се користио у собама велике квадратуре. На зидовима су биле тапете и дуборези. Осветљење је било изузетно важан део уређења ентеријера. Лустери и лампе били су од месинга или поникловани, од дрвета или дуваног стакла. Најзатупљенији вид грејања биле су каљеве пећи.

Увођењем модернистичког духа, долази до иновативних решења, попут узиданих плакара и модерно дизајнираног намештаја. Све чешћем избору модерног намештаја, због функционалности, допринела је и појава техничких уређаја у грађанским становима.

У салону, у коме су се окупљали сви чланови породице и где су примани гости, коришћене су техничке справе и апарати који су служили су како за потребе рада (нпр. писаћа машина и шиваћа машина која је прво била на ножни или ручни погон, да би се нешто касније, баш у међуратном периоду у њу могао уградити мотор); тако и за забаву, разоноду и опуштање у слободно време. Ту су се налазили грамофон и плоче, музичке кутије, клавир, или неки други музички инструменти, а у појединим кућама и аутомат за свирање клавира.

Иако је телефон у то времем поседовала већина доманћинстава, радио апарат је био апсолутна је звезда салона тог времена, а уједно је један од првих електричних апарата који улази у употребу код нас. Поседовали су их само ретки грађани, код којих се окупљао комшилук, родбина и пријатељи, на заједничко слушање радио програма.

У периоду између ратова, купатила су већ била опремљена бојлерима на ложење, тучаним кадама, лавабоима од порцелана или метала, чесмама и wц шољама са водокотлићима. Постојале су занатске радње које су продавале све наведено и које су се рекламирале у штампи, као и каталозима. У каталогу новосадске техничке велетрговине Хенрика Штолца синова из 1936. године, који се чува у Музеју науке и технике, може се видети богатство опреме за купатила која се могло у то време набавити.

„Неке од тих предмета чува и презентује Музеј науке и технике и они редовно изазивају емотивне реакције код посетилаца, нарочито старије генерације, зато што су се многи од њих задржали у употреби и деценијама касније. У сталној поставци Музеја науке и технике налази Електрични фен за сушење косе АЕГ из 1939. год, који је тада коришћен у Београду, иако су фенови код нас ушли у масовну употребу тек педесетих година 20. века“, истиче Даниела Пејовић, музејска саветница Музеја науке и технике. 

У ширењу електрификације и техникализације домаћинстава велику улогу су имале рекламе. Оне су кроз текст и слику објашњавале изглед и предност употребе ових нових производа и подстицале њихову продају.

Музеј науке и технике чува многе каталоге и рекламе из међуратног, као и каснијих периода. Један од првих електричних апарата који је рекламиран и који је међу првима ушао у употребу у домаћинствима је електрични усисивач. У Музеју су изложена три усисивача различитих произвођача из међуратног периода: Нилфиск, Електролукс и АЕГ-еов Вампир. За два усисивача Музеј поседује и оригиналне рачуне, додала је Пејовић.

Техника прања одеће била је готово иста као пре рата. Прање је обављано ручно у дуготрајном процесу и уз више помагала. У стамбеним зградама постојала је вешерница – заједничка просторија коју је свака породица могла да користи за прање и сушење веша. Ту су се налазили метални казан са ложиштем, као и велико дрвено корито, обложено лимом с унутрашње стране и жице за простирање веша.

Између два рата у домаћинствима су у употреби још увек биле пегле на жар, иако се постепено тридесетих година у употребу уводе пегле са електричним грејачем, које су такође биле веома тешке.

Припрема хране у кухињи обављана је ручно, механичким апаратима, који су у великој мери задржани и после појаве електричних апарата до данас са скоро неизмењеним дизајном – посуде за мешење и припрему хране, ренде, цедиљке, механичке справе за сечење, машине за млевење меса, ораха, модле за колаче – само су у појединим случајевима промењени материјали израде.

Кварљиве намирнице су се и у међуратном периоду чувале у ајскаснама, које су се у Београду појавиле крајем 19. века. Чувени произвођач ормана за лед била је фирма „Браћа Голднер“ из Суботице. У то време су ледаџије на коњским запрегама превозиле и продавале табле леда београдским муштеријама. Ајскасне су израђиване од дрвета, а у њиховој унутрашњости обложене лимом налазиле су се полице за намирнице. У посебну преграду стављан је лед који је могао да траје два дана. На задњој страни налазила се славина за испуштање воде настале отапањем леда. Електрични фрижидери улазе у масовнију употребу тек током педесетих година, иако су се могли купити у Србији већ тридесетих година. Музеј науке и технике у својој сталној поставци чува више модела ајскасни, али и фиржидер из овог периода.

У међуратном периоду у употреби су били шпорети на чврсто гориво, који су служили и као грејно тело.

Како су се техничке иновације у домаћинства уводиле веома споро, произвођачи електричних уређаја организовали су кампање којима се пропагирала употреба електричне енергије у домаћинствима. Тако је у Београду је 1937. године отворен Биро за пропаганду употребе електричне енергије (Бипел), у коме су произвођачи излагали и продавали своје производе, промовисали употребу електронике у домаћинству, а грађани могли да се информишу о доступним електричним уређајима и њиховој употреби. Организовани су и курсеви за обуку рада на новим електричним апаратима.

четвртак, 14. новембар 2024.
4° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње