Ајскасне – фрижидер пре фрижидера, само када стигне ледаџија

У Музеју науке и технике налази се јединствен експонат који сведочи како су Београђани без фрижидера и замрзивача чували храну крајем 18. и почетком 19. века.

Да ли сте се икада питали како су људи раније чували храну, ако у обзир уземо да је тек 1913. године Фред Волф изумео и произвео прве електричне фрижидере за кућну употребу?

„Пре електификације људи су чували намирнице у ајскаснама, то су ове дрвене кутије које су обложене изнутра лимом и обложене плутом, како би то била добра изолација, да би оне држале хладоноћу унутра су се стављале коцке леда“, објашњава Милена Видосављевић, кустоскиња Музеја науке и технике.

Ајскасне су се појавиле крајем 18. и почетком 19. века. Лед је могао да се одржи два дана, а онда је требало просути воду и сачекати ледаџију.

„Тај лед је развозио ледаџија на својим кочијама и паковао га у пластове сена како се не би отапао. Ледаџије су лед разбијале на рекама и онда се такав лед чувао у лагумима или у великим пећинама, зависи који је крај имао шта од та два. Тако да су одатле ледаџије узимале лед и превозиле га од куће до куће или гостионице која је имала ајскасну. Лед је касије продаван и директно из фарбике као што је БИП који је производио лед“, додаје кустоскиња.

Претече данашњих фрижидера изгледају слично, полице, фиоке, одозго се ставља лед, кроз славину истаче. Уколико их нисте видели код бака и дека, онда у Музеју науке и технике можете видети неколико различитих – велики, мањи, са једном полицом, или више преграда, јер су се и тада фрижидери бирали према потребама.