Сузе малог Воје које су нас после 40 година подсетиле шта је саосећајност са другима
Снимак малог Воје из Куршумлије који је пре 40 година кроз сузе рецитовао песму у емисији „Теби кажем“, коју је на Телевизији Београд водио Милован Илић Минимакс, а који је објавила ТВ Куршумлија на својој Фејсбук страници, привукао је претходних дана велику пажњу јавности. Већина, од више стотине хиљада коментара односила се на то како данас васпитавамо децу и где се у међувремену изгубило саосећање са другима.
Овако је четворогодишњи Воја из Куршумлије рецитовао песмицу коју је за њега написала његова васпитачица Даница.
И данас, 40 година после, док гледа снимак, носе га исте емоције. Сузе му је каже измамила неправда.
„Јер нисмо сви исти и немамо сви једнако. Морамо да знамо то. И знамо. Значи, неко има више, неко мање, али ово је стварно било емотивно“, каже Војислав Вујић.
Живот га, као у песми није много штедео. И та земља из снова, одрастањем му је постајала све даља.
„Радио сам у војсци 10 година. Е, онда је после дошло свашта, све и свашта. Борили смо се за живот док се нисмо скућили. Нисмо још увек, али добро, биће.“
Данас са породицом живи у селу Доњи Степош код Крушевца. Има троје деце, четврто је на путу. Ради два посла да би преживео - у фирми, и на имању где се бави пољопривредом. Није му тешко јер је стрворио сложну породицу.
„Ми уживамо у природи и волимо тај посао који радимо, а бавимо се сточарством”, каже Војислав.
Рекли смо му у шали да смо на улазу очекивали натпис „Одраслима улаз забрањен!"
„Имамо свашта у плану, нећу да откривам, можда буде и тога."
Воја верује у снове, тако васпитава и своју децу. Жели да постану поштени и часни људи. И да не крију емоције, баш као што није ни он. Каже, када би сваки човек овог света, само на кратко био осећајан као мали Воја , било би среће и љубави за све.
*У прилогу коришћени снимци ТВ Куршумлија
Коментари