Фигурице из „киндер јаја“ вредне и до 2.000 евра – нови колекционарски хит инспирисан серијом „Чудније ствари"

Грозница која прати популарну Нетфликсову серију „Чудније ствари" (Stranger Things) стигла је у Србију и регион. Фигуре из „киндер јаја“ постале су велики хит. На огласима у Србији продају се за 100, а у Шпанији за невероватних 2.000 евра. Једна фигура, која је изузетно ретка, издвојила се као немогућа мисија – лик Вила Бајерса. На то се жале обожаваоци у целом свету, па су звали и компанију, која је одговорила да је и он укључен у колекцију.

Колекционар Владимир Николић који се укључио у Јутарњи програм, такође се жали да још увек није успео да нађе фикуру Вила Бајерса. Покушавао је на све могуће начине да је набави, али без успеха.

За сада је сакупио 20 фигурица, али му недостају још четири, укључујући и Бајерса, да би употпунио колекцију.

„Почео сам пре два месеца да скупљам фигурице, поготово што је кренуо тренд и на Тик-току, и када сам видео да сви крећу да скупљају, и с обзиром да гледам серију од четврте сезоне, кренуо сам и ја да скупљам“, објашњава Владимир.

Маркетиншки стручњак Миљан Премовић, истиче да је до убрзања овог тренда дошло због три основна фактора.

„Први јесте реткост нечега, било чега. Други јесте друштвени статус, односно друштвена припадност нечему – сви су кренули, па сам и ја. И трећи је идентитет. Уградња те вредности у сопствени идентитет, јер ми данас живимо у економији идентитета“, напомињер Премовић.

У Јапану је први пут примењен такозвани холистички модел према којем пре избацивања било ког производа на тржиште, прави се серија или стрип, или било каква прича, па се тек после тога појављује производ, објашњава гост Јутарњег програма.

Ко су људи који су спремни да издвоје толико новца за фигурицу

„У Немачкој има 500.000 људи који су колекционари киндер јаја. У Америци, киндер јаје не може да се купи у облику присутном у Европи због регулативе о мешању хране и пластике, што додатно повећава потражњу и цену. Замислите да је 0,1% спремно да плати за нешто врло ретко. То је 500 људи.“

У августу прошле године, на пример, златни Хари Потер се продавао за 2.200 евра. Године 2020. Штрумф, ноћни чувар, достигао је цену од 12.000 евра. То су енормне цене за нас који само слушамо о томе, али за колекционаре, то није проблем.

Слично се дешава и са уметничким делима. Питање је да ли су нека уметничка дела која данас достижу астрономске цене имала исту вредност када су настала.

„Дакле, свако уметничко дело добија вредност у материјално-монетарном смислу, тек када неко жели да га купи. Упитно је чак и ко је био први купац. Да ли је био познавалац уметности или је купио тек тако. Ми данас знамо шта заиста има културно-уметничку вредност, али могло је да се деси и обрнуто, да се то изгуби, да то у неком тренутку нико не примети. Можда је нешто и остало ван светских токова културе јер је изгубљено. Јер у том тренутку није било заинтересованих купаца“, објашњава Миљан Премовић.

Како компаније бирају производе који ће привући пажњу

Како би могле да предвиде да ли ће производ добро проћи на тржишту, компаније врше анализу бројних истраживања, не само специфичних, везаних за конкретан производ, већ опште понашање потрошача, културу која влада у друштву, културу везану само за забаву, затим колекционарску заједницу, напомиње маркетиншки стручњак.

„Када се увиде сви ти вектори понашања, онда се може доћи до закључка да ће нешто бити интересантно да се понуди. Не може се никада бити 100% сигуран, али уз помоћ података и паметног коришћења података можете вероватно да смањите грешке практично на минимум“, додаје Премовић.