Какве промене у мозгу може да изазове исхрана заснована на посту

Истраживачи из Кине проучавали су 25 добровољаца који су били класификовани као гојазни – у периоду од 62 дана, током којих су учествовали у програму повременог ограничавања енергије (IER) – режиму који укључује пажљиву контролу уноса калорија и релативни пост неким данима.

Учесници студије нису само изгубили на тежини – просечно 7,6 килограма, или 7,8 одсто своје телесне тежине – већ су постојали и докази о променама у активности региона мозга повезаних са гојазношћу и у саставу цревних бактерија.

„У овом истраживању смо показали да исхрана заснована на индукованим ендогеним еритематозним реакцијама мења осу људског мозга, црева и микробиома. Посматране промене у цревном микробиому и у активности у регионима мозга повезаним са зависношћу током и након губитка тежине су веома динамичне и повезане током времена“, рекао је истраживач Ћијанг Зенг из Другог медицинског центра и Националног клиничког истраживачког центра за геријатријске болести у Кини.

Није јасно шта узрокује ове промене, нити да ли црева утичу на мозак или обрнуто. Међутим, познато је да су црева и мозак уско повезани, тако да би лечење одређених региона мозга могло бити начин за контролу уноса хране.

Промене у активности мозга, примећене путем скенирања функционалном магнетном резонанцом (fMRI), налазиле су се у регионима за које се зна да су важни у регулацији апетита и зависности – укључујући доњи фронтални орбитални гирус.

Такође, промене цревног микробиома, анализиране путем узорака столице и мерења крви, биле су повезане са одређеним регионима мозга.

На пример, бактерије coprococcus comes и eubacterium hallii биле су негативно повезане са активношћу у левом доњем фронталном орбиталном гирусу, подручју које је укључено у извршну функцију, укључујући и нашу снагу воље када је у питању унос хране.

„Сматра се да цревни микробиом комуницира са мозгом на сложен, двосмеран начин“, рекао је медицински научник Сјаонинг Ванг из Државног клиничког центра за геријатрију у Кини.

„Микробиом производи неуротрансмитере и неуротоксине који доспевају до мозга кроз нерве и циркулацију крви. Заузврат, мозак контролише понашање у исхрани, док хранљиве материје из наше исхране мењају састав цревног микробиома", додао је.

Процењује се да више од милијарду људи широм света пати од гојазности, што доводи до повећаног ризика од мноштва различитих здравствених проблема, од рака до срчаних обољења.

Сазнавање више о томе како су наш мозак и црева међусобно зависни могло би направити огромну разлику у ефикасној превенцији и смањењу гојазности.

„Следеће питање на које треба одговорити је прецизан механизам којим цревни микробиом и мозак комуницирају код гојазних људи, укључујући и током губитка тежине“, рекао је биомедицински научник Лиминг Ванг из Кинеске академије наука.

Истраживање је објављено у часопису Frontiers in Cellular and Infection Microbiology.