недеља, 17.09.2023, 08:40 -> 08:41
Извор: РТС
Веће температуре, мање леда, више водене паре – како „заглављени временски системи“ узрокују природне катастрофе
У Либији је 11.500 људи страдало, а за више од 10.000 се трага након што је ту земљу погодила снажна олуја Данијел. Незапамћена поплава срушила је две бране, три моста и однела читава насеља. Стручњаци кажу да је реч о највећем потопу у северној Африци у протеклих 100 година. Либијски национални центар пријавио рекордних 14.4 милиметара кише за само 24 сата. Процене су да је у свега шест сати пала та количина.
Један од главних узрока јесу климатске промене, односно чињеница да се клима на нашој планети променила. „Разлог зашто је то тако – зато што је данас планета топлија за један степен, а у топлијој планети ви можете имати већу количину водене паре. То је једноставно физички закон. Што је виша температура ваздуха, у такав ваздух можемо да сместимо више водене паре. И да поновим, пошто је данас планета у просеку топлија, и топлија у просеку за један степен, тих додатних један степен, значи да у ваздуху може да има седам одсто више водене паре. И то је један од првих разлога зашто су олује постале разорније и количине падавина веће за краће временски период”, рекао је професор Физичког факултета професор др Владимир Ђурђевић.
У овом делу северне Африке је пало отприлике сто пута више кише него што је просек за септембар.
„У септембру обично у тим деловима падне између један или четири милиметара кише, у овом случају имали смо преко сто милиметара, у неким местима смо имали сто педесет, баш на том месту где је било између сто педесет, сто седамдесет, просек за септембар је један и по милиметар, значи сто пута мање од онога што смо имали. И онда због тога инфраструктура је направљена за одређене климатске услове и за одређене екстреме, али ако су екстреми овако изражени, онда се поставља питање и да ли је та инфраструктура адекватна. У тим тренуцима дошло је до пуцања брана и тако даље", навео је професор.
Други разлог који наводи је исто повезан са климатским променама, а односи се на то што данас на Северном полу имамо мању количину леда него у прошлости. Утоку лета имамо око 40 одсто мање леда.
„Та мања количина леда ремети начин како ваздух путује преко северне хемисфере. Значи путања временских система, зависи од тога колика је разлика у температури мизеђу Северног пола и Екватора. И пошто је та данас разлика мања, јер на Северном полу фали лед и тамо је знатно топлије него на остатку планете, гледајући услове у прошлости, онда временски системи чешће буду заглављени на појединим подручјима, уместо да путују од запада према истоку, што је нека, да кажем, стандардна прича за атмосферу", објаснио је проф. Ђурђевић.
Све чешће дешава да имамо системе који су стационирани данима изнад одређеног подручја. Тако је било и у овом случају.
„Зато је код нас у току ове олује било данима јако лепо време, без облачности, малтене сунчно, зато што је из нас био временски систем који је антициклон, који доноси лепо време и који се није премештао ни лево ни десно нашег подручја, а с друге стране, изнад овог дела северне Африке имали смо формирање једне олује која се данима малтене вртела изнад истог подручја, и на крају је завршила у Либији и донела огромне количине падавина”, истиче гост Јутарњег програма.
„Блокинг-систем"
Пре Либије и у Шпанији су забележене рекордне врућине као и изнад великог дела Европе. Грчка, Турска и Бугарска пре Либије су биле на удару олуја.
„То је блокинг – систем високог притиска који се позиционира над једним подручјем и ту можда стоји данима, па чак и недељама. Ми смо били у том пољу високог притиска и зато је код нас било лепо време и висока температура у Италији, рецимо у централним деловима Европе, док је с друге стране на истоку Европе било поље ниског притиска које такође се није померало, него је ту оставило нон-стоп и у том пољу се нон-стоп формирала и циркулација која доноси велике падавине.
У почетку је то више било неко олујно време, у ситуацији када је тај систем био изнад Турске, изнад Бугарске, изнад Грчке, тамо су продуковане велике количине падавина, али у једном тренутку, опет потпуно необичајено, тај систем, уместо да је наставио да путује према истоку, пошто је то неки стандард у атмосфери, он је у ствари кренуо да иде према западу и да се спушта према југу и у том његовом премештању од Грчке према Либији, дошло је до јачања тог система, тако да се из једног олујног система у ствари формирао такозвани медикеин или медитерански ураган. То су циркулациони системи који личе на ове америчке урагане које често видимо у вестима, али су мало мањих димензија”, испричао је професор.
Каже да разорност тих система може исто такође да буде врло слична овим америчким ураганима: „Разлог зашто се дешава та врста необичајности у смислу циркулације, кажем поново, јесте тај што су нам климатске промене донуле ситуацију да на северном полу има много мање леда него пре да тај лед је на неки начин контролор тога како временски системи путују зато што је врло важно колика је разлика између Екватора и пола, то је данас исто поремећено, тако да климатске промене, ми најчешће причамо о томе како се планета загрева, како је све топлије, све више топлих теласа, али у ствари на планети због климатских промена се мења и циркулација и начин како временски системи путују, и због тога могу да се дешавају овако необични екстреми са пуно падавина”.
Физички закони се не мењају
Говорећи о предвиђању оваквих појава професор Ђурђевић истиче да су, без обзира што кретања нису уобичајена, она и даље подложна физичким законима, и да су метеоролошки модели који служе за прогнозу времена – базирани на тим законима.
„Физичке законе кажем – не интересује да ли је планета топлија или мање топла, они су увек исти и у том смислу због тога су и прогнозе на неки начин. Неколико дана унапред ми знамо да ситуација постаје критична. Не знамо баш све консеквенце или не знамо рецимо да ли ће пасти 115 или 150 литара кише, али видимо да се спрема аномалија која је потенцијално опасна и у том смислу и ова прогноза, чак и прогнозе у Грчкој, па и у Турској, све те прогнозе.
Неколико дана унапред се је видело да ће постојати екстремне падавине. Опет је, да кажем, проблем или нешто што требамо да сазнамо у будућности био тај како ту информацију из метеоролошког центра пренети на терен. Како рећи људима да су опасности и да се они склоне. То је нешто што данас у већем делу света не функционише. Врло је тешко обавестити правовремено и адекватно људе да би се они заштитили, да кажем, у том периоду када је најкритичније. Најчешће, ето, причали смо и због олуја код нас о тим системима са мобилном телефонијом. То је можда некако најбољи начин да се допре до највећег броја људи, али постоји и други начини. Нису више проблем метеоролошке прогнозе, да су оне непоуздане, него је проблем како ту информацију пренети људима да људи то разумеју и да се понашају адекватно у односу на то што је упозорење.
Истраживаче мање изненађују наведене промене.
„Акумулација тог знања је толико данас озбиљна да смо малтене прекрили сваки сегмент наше планете, сваки ћошак. Опет овим проблемом се научници баве већ преко 40 година, тако да смо имали довољно времена да разумемо шта је потенцијално могуће да се деси и како ће то изгледати. Наравно, некад кад читате истраживање, па вам се можда из тог истраживања учини да је ово заиста невероватно, да и такву ствар можемо очекивати, а онда се то деси у реалном животу, онда можда мало будете изненађени, али у принципу већина ствари које се данас дешава на планети и с којима морамо да се суочавамо јесте нешто што је науци познато и што је пре више деценија пуно ствари.
Рецимо ова прича о интензивирању падавина, то су истраживања још са краја 80-их и почетка 90-их година, тада је јасно се знало да морамо да очекујемо интензивирање падавина у будућности, данас само верификујемо та истраживања и видимо да су ти истраживачи који су у том тренутку писали те радове заиста били у праву. Нажалост, већина тих ствари која се тиче климатских промена се негативно одражава на нас као друштво и систем који функционише на планети, али и на биљни и животињски свет који такође трпи, о томе мање причамо, али је поједнако важно и штете које настају у биљном и животињском свету због тога што се клима мења” додао је.
Важност озбиљног схватања проблематике
Каже да, нажалост људи не разумеју можда димензије овог проблема и комплексност промена које се тренутно дешавају.
„Климатске промене су, са друге стране, опет данас толико, да кажем, напредовале и толико су све присутне да људи искуствено већ виде из личног искуства, виде да нешто није у реду и да ствари не изгледају као пре 30 и 40 година, тако да често причамо о томе да зиме више код нас нису као некад, мање је снега, мање се задржава, лета су постале изузетно топле. У Београду је данас тешко замислити да проведете лето без клима уређаја, којих осамдесетих, седамдесетих година није било. Тако да људи имају та лична искуства да ствари не изгледају како треба и због тога можда чешће и сами причају о томе да су ствари промениле, да се клима променила. Међутим, комплексност проблема и узроци проблема, то је активност људи на планети, значи додавање константно угљеног диоксида у атмосферу, појачавање ефеката стаклене баште.
Људи мисле да су ове промене некако дошле саме од себе или да су се ту појавили ниоткуда - нису дошле саме од себе. Криви смо ми, да кажем, сви људи који живе на планети и начин како смо се према њој односили. Једноставно, дошао је тренутак да то наше дуготрајно негативно деловање на животну средину почиње да даје те своје негативне ефекте у којима сваки дан све дубље долазимо. Тако да, с једне стране су људи и свесни тога, виде једноставно да нешто није у реду, али можда нису свесни, целокупне приче, да кажем, нису свесни целог тог проблема у свом том обиму и разлога зашто је то тако”, каже проф. Ђурђевић.
Све је више „климатских миграната"
Климатски мигранти такође постају све видљивији феномен, данас их има заиста пуно и, осим унутар појединих земаља, људи почели да прелазе границе.
„Најчешће се то дешава у субтропском појасу Африке. У Источној Африци смо рецимо задњих неколико година имали изузетно јаку сушу и велики број људи је почео да напушта одређене земље зато што су били у потрази за храном и за буквално преживљавањем. Тако да највећи број климатских миграната данас је везан за тропски и суптропски појас.
Други, исто велики разлог због чега велики број људи напушта одређене локације су поплаве које су такође имале разорне ефекте неколико пута у задњих десет година у области Пакистана и људи који живе на обали океана, најчешће у питању Азија, Индокина, пораст океана у тим областима доводи до тога да поједини градови који су вишемилионски, а налазе се на тим обалама, све чешће бивају потопљени зато што је океан данас у просеку мало виши него у прошлости, управо због топљења леда и загревања океана. Тако да у том делу су данас приметне миграције које већ, да кажем, постају врло мерљиве и врло евидентне у будућности.
Нажалост, биће све више тих људи и даље те миграције нису такве да људи прелазе велике дистанце и да прелазе пуно граница да би пронашли негде сигурност, али, кажем опет, знајући да климатске промене ће најмање сигурно још напредовати једно 30 година, и о таквим стварима требамо да размишљамо пошто се ради о врло озбиљним проблемима, изазовима. Видели смо ту у неколико примера задњих година да миграције уопште нису ствар која се лако решава и која се лако завршава”, закључио је професор Ђурђевић.
Коментари