Крокодили – савршени предатори

Када су диносауруси нестали, они су опстали. Преживели су епохе, ледено доба, велика изумирања и још увек пливају у рекама широм света. Да ли су крокодили опстали зато што су се стално мењали или зато што се уопште нису мењали

Крокодили потичу из групе aрхисаурија, владара гуштера. Настали су пре 240 милиона година и постојали су различити представници. Једну групу чинили су биљоједи, други су живели у мору, а постојала је и група која је била слична сисарима и кретала се по копну.

„Ми када кажемо да су они преживели, да се ништа нису мењали из доба диносауруса заправо причамо о данашњим представницима који су ту јако слични својим прецима али бројне промене које су имали су се десиле управо на том неком молекуларном, генетском и физиолошком нивоу“, објашњава биолог Кристијан Овари.

Данашњи крокодили ограничени су климом, јер су хладнокрвне животиње и живе у тропским крајевима. Алигатори, с друге стране, могу да живе и на нижим температурама, испод залеђене воде, попут кинеског алигатора. Постоје и амерички алигатори, попут Мује у Бео зоо-врту.

„Амерички алигатор је занимљив из другог разлога. Он је јако битан, камен темељац свог екосистема у коме се налази, зато што да би могао да прегура периоде суше стално копа себи рупе где се задржава вода. Фактички управо те рупе где он преживљава непогодне услове, заправо помажу бројним врстама риба и других животиња да ту нађу воду, да ту преживе“, наводи Овари.

Крокодил највише времена проводи вребајући плен

Да алигатори и крокодили живе дуго, доказ је Муја, алигатор који има 90 година и становник је Бео зоо-врта. Он је најстарији припадник своје врсте на свету. Дошао је у Београд 1937. године и једина је животиња у зоолошком врту која је преживела чак три бомбардовања престонице.

„И даље је ту, и даље дозива женке и даље се не да, тако да ће у суштини време показати колико ова невероватна животиња може да има век трајања“.

Крокодили су и данас разнолики. Препознато је 26 врста. Постоје и морски и слатководни.

„Нилски крокодил може да издржи да једе годишње свега можда три-четири пута када су те неке миграције животиња. Остало време просто седи у ниском старту и вреба плен“, каже Овари.

Кубански крокодили, који се налазе у Зоо-врту у Београду, изванредни су ловци. Трче брже него човек и могу да скоче из места на два метра висине. Иако су углавном мирни, посетиоци Зоо-врта захвални су што постоји стакло које их раздваја од крокодила.