Тајанствена кинеска сонда стигла до једног од Земљиних „квазимесеца“

Кинеска летелица стигла је до једног од Земљиних привремених „квазимесеца“ и ускоро ће покушати да слети на свемирску стену како би сакупила узорке који ће наредне године бити враћени на Земљу. Амбициозна мисија могла би да помогне научницима да открију тајне Земљиног Месеца, али и да пружи важне увиде за будућа свемирска истраживања и планетарну одбрану.

Сонда Кинеске националне свемирске агенције (CNSA), названа „Тјенвен-2“, лансирана је 28. маја 2025. године из Центра за лансирање сателита Сичанг на југу Кине. Неколико недеља касније послала је прве снимке, откривајући јавности први поглед на свој изглед, а потом и „селфи“ са Земљом.

Главни циљ мисије је астероид 469219 Камо'оалева, познат и као 2016 HO3, који су астрономи опсерваторије Халеакала на Хавајима открили 2016. године. Процењује се да је широк између 40 и 100 метара и представља „квазисателит“ Земље, што значи да кружи око Сунца готово истом путањом као и наша планета, у привременом орбиталном партнерству. На хавајском језику име Камо'оалева значи „осцилирајућа небеска стена“.

Према незваничној временској линији коју је објавио новинар Ендру Џоунс, један од водећих познавалаца кинеског свемирског програма, „Тјенвен-2“ је стигао до Камо'оалеве 7. јуна и ушао у орбиту поред астероида.

За око месец дана, 4. јула, очекује се да сонда започне прикупљање узорака са површине, могуће применом до сада невиђене технике бушења. Кинеска национална свемирска агенција још није објавила званичан распоред мисије нити најновије информације о њеном напретку.

Уколико све протекне по плану, узорци би требало да стигну на Земљу 29. новембра 2027. године. Потом ће „Тјенвен-2“ искористити Земљину гравитацију као праћку и наставити пут ка спољашњим деловима Сунчевог система.

Други циљ мисије је објекат 311P/PanSTARRS, необично небеско тело иза Марсове орбите које има особине и комета и астероида, до кога би сонда требало да стигне 2035. године.

Узорци са Камо'оалеве могли би да дају одговоре на бројна питања, укључујући и право порекло овог објекта, за који неки научници верују да је настао одломивши се од Месеца.

„Оно што ову мисију чини изузетном јесте чињеница да још не знамо његов састав ни порекло“, рекао је Ли Чунлај из Националне астрономске опсерваторије Кинеске академије наука и главни руководилац земаљског система подршке мисији „Тјенвен-2“. „Коначне одговоре добићемо тек након завршетка истраживања.“

Шта је Камо'оалева?

Тренутно је познато осам Земљиних квазимесеца који заједно са нашом планетом круже око Сунца. За разлику од такозваних „минимесеца“, астероида које Земљина гравитација привремено зароби на неколико месеци или година, квазимесеци никада нису гравитационо везани за нашу планету. Они се споро крећу у њеној близини и прате је кроз Сунчев систем.

Такво партнерство може да траје деценијама, па чак и вековима. Научници сматрају да Камо'оалева прати Земљу најмање један век, а да би у том положају могла да остане још око 300 година.

„Начин на који се Камо'оалева креће заједно са Земљом помало подсећа на пса који вас прати током дуге шетње кроз шуму, али није ваш пас“, објаснио је планетарни научник Ричард Бинзел са Масачусетског технолошког института (MИТ).

Ова свемирска стена пречника приближно као велики панорамски точак један је од најближих квазимесеца Земљи. Најмања удаљеност између њега и наше планете износи око 4,6 милиона километара, што је приближно 12 пута више од растојања до Месеца. Истовремено, један је од најбрже ротирајућих квазимесеца, јер се око своје осе окрене за само 30 минута.

За разлику од већине других квазимесеца, за које се претпоставља да потичу из главног астероидног појаса између Марса и Јупитера, најбоља тренутна претпоставка је да је Камо'оалева заправо део Месеца.

Ова хипотеза заснива се на посматрањима из 2021. године која су показала да астероид упија и одбија светлост на сличан начин као Месец, што указује да би могао бити комад лунарног материјала избачен приликом удара метеора у далекој прошлости.

Научници су 2024. године као највероватније место настанка издвојили кратер Ђордано Бруно, широк 22 километра, који се налази на „тамној" страни Месеца. Ипак, и даље постоји могућност да је реч о астероиду из главног појаса који само необично подсећа на лунарни материјал.

„Веома ме занима одговор на питање његовог порекла, јер је расправа о томе да ли потиче са Месеца и даље потпуно отворена“, каже Марко Фенучи из Европске свемирске агенције, коаутор више научних радова о Камо'оалеви.

Прикупљање узорака

Наредних неколико недеља „Тјенвен-2“ ће мапирати површину астероида са висине од 300 метара до 20 километара како би научници проценили његову густину и одабрали најбоље место за слетање.

Очекује се да ће сонда 4. јула прикупити око 100 грама површинског материјала, односно реголита. Међутим, начин узорковања зависиће од структуре астероида.

Уколико је реч о „гомили шљунка“ састављеној од лабаво повезаних стена, сонда ће применити технику кратког додира са површином. Летелица ће лебдети непосредно изнад астероида, док ће роботска рука захватити узорак. Овај метод користиле су и америчка мисија „Озирис-Ркс" на астероиду Бену и јапанска мисија „Хајабуса-2“ на астероиду Рјугу.

Ако је површина компактнија и чвршћа, „Тјенвен-2“ ће покушати директно слетање и фиксирање на површину пре бушења. Такав поступак до сада никада није примењен и могао би да омогући дуже и прецизније узорковање.

После сакупљања материјала, сонда ће наставити истраживања величине, облика и путање астероида.

Крајем априла 2027. године „Тјенвен-2“ ће напустити Камо'оалеву и кренути ка Земљи. По доласку ће одбацити капсулу са узорцима, која ће ући у атмосферу брзином од око 43.500 километара на сат.

Шта бисмо могли да научимо

Поред решавања питања порекла Камо'оалеве, узорци би могли да открију много више о настанку и развоју Сунчевог система.

Претходне мисије које су донеле узорке астероида помогле су научницима да разумеју одакле потиче вода на Земљи, како су се сложени органски молекули ширили раним Сунчевим системом и како свемирско окружење временом мења особине астероида.

Близина квазимесеца и минимесеца Земљи чини их потенцијално важним станицама за будућа свемирска путовања. Неки истраживачи предлажу да би могли да послуже као привремене базе или места за допуну ресурса на путу ка Марсу и другим удаљеним одредиштима.

Једно од питања које научници желе да истраже јесте да ли је из оваквих тела могуће издвајати воду. Ако је Камо'оалева заиста део Месеца, то би могло да има значајне последице за будуће лунарне базе.

Истовремено, истраживање оваквих објеката може да помогне и у планетарној одбрани. Иако је мало вероватно да ће Камо'оалева икада угрозити Земљу, много већи објекти у близини наше планете могли би да изазову глобалне катастрофе у случају удара.

„На временској скали од неколико векова овакви објекти имају одређену вероватноћу судара са Земљом“, упозорава Бинзел. „Боље разумевање свемирских стена попут Камо'оалеве може нас припремити за случај да једног дана откријемо заиста опасан објекат.“

На крају, мисија „Тјенвен-2“ биће и нови тест кинеских способности у истраживању свемира, што би могло да покаже да ли је Кина на путу да у будућности преузме водећу улогу у свемирским истраживањима од Сједињених Америчких Држава.