Мистерија „Пећине 338“ – зашто су се праисторијски људи вековима враћали на ледени врх Пиринеја

До пећине је тешко стићи – налази се на надморској висини од 2.235 метара – а посетиоце тамо дочекују ледене температуре. Ново истраживање сада почиње да расветљава шта је навело људе да се више пута враћају пре око 5.500 година.

Археолози су открили различите предмете који наговештавају причу о овој пећини.

Међу њима су кост прста, дечји зуб, комади угља, примитивни накит и велики број фрагмената зеленог минерала који је био уситњаван и спаљиван пре више миленијума, а управо би они могли бити кључ за решавање ове мистерије.

Ова открића, о којима су известили истраживачи из више шпанских институција, представљају почетак ширег археолошког пројекта на локалитету. Иако још нема свих одговора о томе шта се овде дешавало, трагови се све више умножавају.

„Дуго су се високопланинска подручја сматрала маргиналним просторима кроз које су праисторијске заједнице само повремено пролазиле. Међутим, пронашли смо изузетно богату археолошку секвенцу, укључујући више ложишта и веома велики број фрагмената зеленог минерала“, каже археолог Карлос Торнеро из Каталонског института за људску палеоекологију и друштвену еволуцију.

Зелени камени фрагменти још нису званично идентификовани, али истраживачки тим сматра да би могли бити делови малахита, минерала који се може прерађивати у бакар. То би могло значити да је реч о древном рударском логору на великој надморској висини.

На локалитету су пронађена укупно 23 огњишта, а фрагменти минерала откривени су у више слојева наслага, што указује на дуготрајну рударску активност. Материјал је највероватније вађен у близини и доношен у пећину ради прераде у бакар.

„Многи од ових фрагмената показују трагове термичке измене, док други материјали у пећини то не показују, што јасно указује на то да је ватра имала важну улогу у њиховој обради и да је постојала намера иза тог процеса“, каже археометалург Јулија Монтес-Ланда са Универзитета у Гранади.

„Другим речима, нису случајно били изложени ватри“, додаје он.

Слојеви које је открио истраживачки тим обухватају период од неколико хиљада година, а сматра се да докази о производњи бакра потичу из периода од око 3.500. до 1.000. године пре нове ере.

Што се тиче људских остатака, зуб припада детету старом најмање 11 година, али није јасно да ли потиче од исте особе као и кост прста. Ови остаци наговештавају да је пећина можда служила и као место сахрањивања, али то још није потврђено.

Пронађени накит такође је веома занимљив и помоћи ће у поређењу са другим археолошким локалитетима.

„Привезак од шкољке је занимљив јер има сличности са налазима на другим локалитетима у Каталонији, што указује на заједничке традиције или везе између различитих заједница. Привезак направљен од медвеђег зуба много је ређи. То би могло указивати на нешто специфичније или симболичније, вероватно повезано са локалним окружењем“, каже Торнеро.

Према речима археолога, Пећина 338 је сада „највише праисторијско пећинско налазиште са континуираним траговима боравка људи до сада документовано у Пиринејима“.

Иако још увек није могуће извући коначне закључке, ова открића већ пружају нови увид у живот у планинским пределима од касног неолита до бронзаног доба. Ако су се људи редовно враћали на ово место, могуће је да постоје и друга слична налазишта.

До сада је истражено свега шест квадратних метара пећине, а планирана су много дубља ископавања како би се открила целокупна прича о овом удаљеном месту.

„Не можемо са сигурношћу рећи колико су се људи задржавали приликом сваког доласка, али поновљено коришћење простора и велика количина остатака указују на боравке кратког до средњег трајања, који су се изнова понављали током веома дугог временског периода“, закључује Торнеро.