Мумифицирана лобања из Боливије није оно што су научници мислили

Првобитно се веровало да су то остаци човека из цивилизације Инка, али мумифицирана глава заправо потиче од особе из друге културе којој су направљени резови на лобањи, вероватно као део ритуала, откривају истраживачи.

Нова анализа је покушај да се појединац смести у свој археолошки контекст и да му се „врати локална историја“, кажу научници.

„Ови остаци нису само кости у антрополошкој збирци. Они су остаци појединаца са сопственим идентитетом“, рекла је за Лајв сајенс, историчарка уметности Клер Бризон из Кантоналног музеја археологије и историје у Лозани.

Бризон је главни аутор нове студије, објављене 27. августа у International Journal of Osteoarchaeology, у којој је анализирана мумифицирана глава. Она се састоји од мумифициране коже, лица, лобање, вилице и дела врата. Занимљиво је да је врх главе приближно конусан и да има видљиву повреду од покушаја трепанације – процеса бушења или резања рупе у кости лобање.

Ипак, нема знакова да је трепанација настала као последица трауме, што наводи на закључак да је можда имала ритуалну или друштвену сврху, пишу истраживачи.

Порекло из Боливије

Анализа је утврдила да глава потиче од одраслог мушкарца који је умро пре најмање 350 година и који је као дете прошао кроз „кранијалну деформацију“ – релативно уобичајену праксу у предколумбовској Јужној Америци, постизану чврстим везивањем главе новорођенчета током више година.

Покушај трепанације на горњем десном делу лобање није довршен – направљени су дубоки резови у спољашњим слојевима кости, али унутрашњи слојеви нису пробијени, наводе истраживачи.

Студија такође истражује како је мумифицирана глава доспела у музеј и одакле потиче. Утврђено је да је лобању музеју у Лозани 1914. године донирао један швајцарски колекционар, који ју је набавио у Боливији 1870-их.

Белешка приложена уз главу тврдила је да потиче од особе из цивилизације Инка. Међутим, истраживачи су открили да врста кранијалне деформације указује да је реч о Ајмара особи, припаднику домородачке групе која живи на висоравнима Боливије.

Белешка је такође навела да је глава пронађена у одређеном делу Боливије, који је данас познат као подручје где живе Ајмаре. Према студији, највероватније је узета из „чулпе“ – камене гробне куле која је некада била уобичајена у том региону – и вероватно је природно мумифицирана услед хладне и суве климе.

Очување људских остатака

Истраживачи су, у складу са својом мисијом, били пажљиви да користе искључиво неинвазивне методе анализе, за разлику од радиокарбонског датирања, које често захтева сечење, стругање или бушење мале рупе у објекту ради узорка.

„Пошто овај човек није могао дати свој пристанак, било је важно користити методе у складу с оним што би он можда желео“, рекла је главни аутор студије Клодин Абег, антрополог са Универзитета у Женеви.

Она је додала да би деструктивна тестирања попут изотопске или ДНК анализе могла дати прецизније резултате него коришћене методе, „али та одлука треба да припадне заједницама које су повезане с њим.“

За сада, мумифицирана глава је и даље у музејској збирци, али није изложена јавности. Бризон је рекла да музеј до сада није добио захтев за репатријацију, али да је отворен за упите.

Јулија Грески, палеопатолог из Немачког археолошког института која није учествовала у студији, али је истраживала трепанације и кранијалне деформације, рекла је за Лајв сајенс да никада раније није видела главу која је прошла кроз оба процеса – и деформацију и покушај трепанације.

У овом случају није било очигледних повреда које би објасниле разлог за трепанацију, мада поремећаји мозга не остављају трагове на лобањи, па је вероватно изведена у ритуалне или друштвене сврхе, рекла је она.

Али није имала објашњење зашто трепанација није довршена. „Можда је особа рекла: ’Извините, али не желим више’“, додала је Грески.