Мистерија мртвачнице у Триполију, или пут у подземље Ханибала Гадафија

Тачно пола века било је потребно да се баци трачак светла на једну од највећих тајни Блиског истока – нестанак либанског шиитског свештеника Мусе Садра, последњи пут виђеног 31. августа 1978. године како испред хотела у којем је одсео, седа у аутомобил либијске владе.

Од тада, спекулације око нестанка Мусе Садра на Блиском истоку подигле су талас теорија завере какав је, много западније, проузроковало убиство америчког председника Џона Фицџералда Кенедија.

Триполи, шест дана августа

Муса Садр је у Триполи допутовао шест дана пре него што је нестао, како би замолио тадашњег либијског лидера да искористи свој утицај и заштити шиитско становништво у Либану усред хаоса грађанског рата.

Последњи пут виђен је како улази у аутомобил либијске владе, од када му се, бар званично, губи сваки траг. Власти у Триполију су, неколико дана касније, саопштиле да је Садр из Триполија отпутовао за Рим, што је Италија одлучно демантовала.

У то време,Муса Садр је већ био стрељан у једном од либијских тајних затвора, а његово тело је, уз лешеве још 15 мушкараца и неидентификованог детета, скривено у хладњачу тамошње мртвачнице.

Тек 50 година после смрти, напредном анализом фотографија из мртвачнице, коју је спровео Би-Би-Си, установљено је да постоје велике шансе да тело припада Муси Садру.

Претходни покушај да се идентификује ово тело пропао је пре десетак година, када су власи косе, тајно изнесене из мртвачнице, на волшебан начин нестале из канцеларија либанске партије Амал.

О стрељању Садра је, одмах после пада Гадафијевог режима, сведочио пуковник Абдел Монем ел Хуни, који је магазину Тајм 2012. године рекао да је шиитски лидер стрељан по директном наређењу либијског лидера.

Готово истовремено, Садрове присталице живеле су у убеђењу да је њихов лидер још жив, скривен у неком од Гадафијевих казамата.

Ко је Муса Садр?

Потомак је дуге лозе либанских свештеника који су, после побуне против Отоманске империје, побегли у Иран, где се Муса Садр и родио. Крајем педесетих Муса се "вратио" у Либан где је учествовао у мобилизацији до тада прилично маргинализоване шиитске заједнице, што је на концу резултирало оснивањем покрета Амал, чији је лидер Набих Бери тренутно председавајући парламента те државе.

"Имам Садр пробудио је успаваног џина либанских шиита", говорио је касније Акил Хамија, који је током грађанског рата осамдесетих година био војни командант покрета Амал.

За свега неколико година, махом и због чињенице да је са лакоћом газио међуверске границе, држећи повремено проповеди и у хришћанским богомољама, стекао је углед међу припадницима свих конфесија и постао једна од најутицајнијих личности у тој злосрећној земљи.

Истовремено, често се сукобљавао са представницима палестинских организација, које су, преузимајући контролу над југом Либана, покретале нападе на Израел.

Убеђивање Палестинаца да престану да користе територију Либана за нападе на јеврејску државу, наводно, били су главни мотив Садровог пута у Либију. Садр је у Триполи отпутовао иако је био свестан чињенице да његов однос са Гадафијем није био на високом нивоу. Гадафи је њихов претходни сусрет, 1976. године, прекинуо тако што се правио да је заспао.

Садрова судбина, о којој је Гадафи годинама арогантно избегавао да говори, изазвала је праву верску хистерију у Либану где су у следу догађаја препознали детаље приче о "скривеном имаму", који је, према предању, нестао у деветом веку и чији ће повратак означити крај света и њихово спасење.

Од нестанка, прича о Муси Садру представљала је изузетно надахнуће за либанске шиите, због чега је, невољно, много година касније постао и један од симбола Хезболаха и покрета Амал, највеће шиитске политичке снаге у тој држави.

Ко је (све) желео Садрову смрт?

Ирански верски лидери, шеф Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат и Муамер Гадафи фигурирају као могући налогодавци Садровог убиства.

Ирански део завере заснован је на спекулацијама о писму које је Садр, непосредно пред почетак Исламске револуције, написао шаху Рези Пахлавију у жељи да заузда неминовне промене и спречи насиље.

Суштински, Садр је желео да умањи утицај присталица ајатолаха Хомеинија и да убеди шаха да постепено уступи власт умереним опцијама у иранском друштву. Наводно, састанак Садра и шаха Резе Пахлавија био је заказан за 7. септембар 1978. године.

За то је, према тој верзији, сазнао ајатолах Хомеини, који је убедио Гадафија да убије Садра пре састанка са иранским шахом.

Мотиве да се реши Мусе Садра имао је и Јасер Арафат, пре свега због чињенице да се шиитски лидер жестоко супротстављао нападима Палестинаца на Израел, чиме је у директну опасност довођено локално либанско становништво.

Арафат је, како би избегао могући пад утицаја на југу Либана, наводно замолио Гадафија да убије Садра.

Ипак, највероватнију верзију последњих тренутака обзнанили су бивши припадници либијске обавештајне службе, који су тврдили да се Гадафи, током два и по сата дугог разговора, озбиљно разљутио, након чега је либански имам погубљен.

Према различитим верзијама, убица је после и сам погубљен како би се замели трагови, док је Садрово тело закопано на тајној локацији на истоку Либије, или пак остављено у хладњачи мртвачнице.

Подземље Ханибала Гадафија

Због нестанка Мусе Садра, Гадафијев син Ханибал већ десет година лежи у либанском затвору, чекајући да против њега буде подигнута било каква оптужница.

Суштински, либанске власти под утицајем покрета Амал киднаповале су Гадафијевог сина близу сиријске границе 2015. године надајући се да би могли доћи до каквих ваљаних информација везаних за Садров нестанак.

У тренутку када је Садр нестао, Ханибал Гадафи је имао једва две године.

Истражитељи Хјуман рајтс воча су прошле седмице затражили његово хитно ослобађање, наводећи да га либанске власти већ годинама држе у подземној ћелији без прозора, те да је током година заточеништва био изложен озбиљној психолошкој тортури.

Дипломатски притисци на либанске власти да ослободе Ханибала Гадафија загубили су се, некако, у сложеном замешатаљству поделе власти између бројних фракција у тој држави у којој известан утицај има и покрет Амал, чији је Муса Садр био оснивач.