Мораћемо да се навикнемо на сахарске врућине

До пре неколико година топљење глечера на Гренланду или шумски пожари у Сибиру можда су звучали као научно-фантастични сценарио, данас ипак нису шала и већ смо почели да се привикавамо на такву промену климе. Стручњаци, међутим, упозоравају, да ће прилагођавања морати да буду већа.

„Очекује нас нешто што је прилагођавање на климатске промене скоро у свим областима нашег друштва и у пољопривреди, енергетици, шумарству. Пољопривредници су приметили да имају чешће проблеме са болестима и организмима који нападају пољопривредне културе, а постоји разлог што се то дешава – више температуре које омогућавају инсектима да мигрирају према северним географским ширинама тако да у том смислу, већина онога чиме се као друштво бавимо и што радимо, мораће да доживи неку врсту трансформације у будућности“, истакао је климатолог Владимир Ђурђевић.

Трансформација и адаптација на климатске промене најпотребнија је пољопривреди, а експерти саветују да се у наредних десет година обезбеде услови за наводњавање 500.000 хектара земљишта, уместо досадашњих 100.000. Сматрају и да није немогуће почети са узгајањем пиринча или јужног воћа и истичу шта је апсолутни приоритет.

Aгроекономски аналитичар Милан Простран сматра да би требало направити рејонизацију свих производњи у биљној производњи, да се тачно зна где и које врсте биља, воћа, винограда треба гајити, имајући у виду управо климатске промене.

„Заговарам обимнију јесењу сетву са садашњих 500.000, 600.000 хектара колико сејемо у јесен, требало би сејати бар до милион хектара годишње, значи жита, пшеница, раж, овас, јечам, ту су крмне културе, уљана репица, из ког разлога? Јер све што посејемо у јесен доноси род наравно уз одређене проблеме, али све до јуна месеца, ипак, на неки начин донесе род и под мањим је утицајем пре свега тих високих температура“, објашњава Простран.

Управо оне погодују инсектима и ширењу инфективних болести, а неке нетипичне за наше подручје, представљају реалну опасност.

„Глобално отопљавање одговара комарцима тако да можемо говорити у наредним деценијама и о нашој аутохтоној маларији, не само увезеној коју смо добили у тропским крајевима, већ и оној која је настала у нашој средини. Опасност постоји и од хеморагичких грозница које можемо увести и то су импортовани случајеви. Ту је ебола, ласа горзница, марбо грозница, жута грозница, све су то неке реалне опасности како у нашој земљи, тако и због нашег путовања у тропске односно суптропске крајеве. Инфективне болести су једна књига која се стално дописује новим стварима и ми ћемо је читати, али је никада нећемо прочитати“, истакао је инфектолог Драган Делић.

Протеклих дана читали смо о невероватним пожарима у северној Скандинавији, на Аљасци и Арктику који се, тврде научници, загрева двоструко брже од остатка планете.

Јул месец поставио је свет.ски температурни рекорд, а забележено је да је био за 0,04 степена Целзијуса топлији у односу на јул 2016. године.