АРХИВ.doc

Мира Бањац једна je од највећих легенди домаћег глумишта, препознатљива по својим улогама "жена из народа", природном хумору и животној енергији. Рођена је 4. новембра 1929. године у Ердевику, у Војводини. Током Другог светског рата, као тинејџерка, Мира је била ангажована у културно-просветној секцији Прве пролетерске бригаде, где су се јавили њени први сусрети са сценом. Припада првој генерацији глумаца која је завршила Државну позоришну школу у Новом Саду 1950. Своју каријеру градила је у позориштима у Новом Саду и Сремској Митровици, а прекретница је 1970. када на позив Бојана Ступице и Мире Траиловић прелази у београдски Атеље 212, чиме почиње златно доба њене каријере. На овој сцени оставила је неизбрисив траг између осталог и као култна Катица у Радовану III поред Зорана Радмиловића. Са преко 300 остварених улога на великом и малом екрану, Мира Бањац је изградила препознатљив глумачки израз којим подједнако ефектно носи и главне и епизодне роле. Њен филмски опус обележили су наслови попут Балканског шпијуна, Варљивог лета '68, Лепоте порока, Чувара плаже у зимском периоду и Мамароша, док је широку популарност стекла упечатљивим ликовима у серијама Приче из радионице, Врућ ветар, Камионџије, Вратиће се роде, па све до новијих пројеката Бела лађа и Пси лају, ветар носи. Током вишедеценијског рада, Мира Бањац је награђена најпрестижнијим наградама струке: Добричин прстен (2000), највеће глумачко признање у Србији за животно дело, Награда Жанка Стокић (2014), за изузетан допринос српској филмској и позоришној уметности, Златни ћуран и више Стеријиних награда.

Живи у Новом Саду и мада се више не појављује на позоришној сцени и даље је активно присутна у јавном и културном животу.

Жене: Мира Бањац, ТВ Фељтон – У овој емисији ТВ фељтона Мира Бањац говори о себи, о одрастању у Ердевику, детињству које је обележило њено рано сазревање и путу који ју је одвео у глуму. Пред камером, између позоришта и свог дома открива шта за њу значи бити глумица, како настају њене улоге и колико себе оставља у ликовима које тумачи. Говори о годинама рада у Новом Саду и Београду, о наградама и признањима, али и о ономе што се не види на сцени, о сину, времену које јој недостаје за породични живот и сусретима са људима који је препознају на улици. Мира Бањац говори о свом животу без дистанце између себе и публике, искрено, непосредно и са емоцијом која остаје и након што се емисија заврши. Њено интимно излагање прате инсерти из представе Љубица, прво лице множине, монодраме коју је по тексту Миленка Вучетића и у режији Јована Аћина дуже од деценије врло успешно играла на сцени Атељеа 212.

- Учесник Мира Бањац

- Сниматељ Милан Спасић, сниматељ звука Радосав Бојковић, организатор Велимир Радошевић, монтажер Вера Пантић, сценариста и редитељ Јован Аћин

- Премијерно емитовано 4. јула 1974; Редкација програма из културе, уредник Зора Кораћ

Други век: Мира Бањац - у емисији "други век" мира бањац говори о поприлично збуњујућим филмским почецима код Соје Јовановић, а затим о методима којима је суштински дочаравала своје филмске хероине, а оне су претежно биле жене из народа. У том смислу, без обзира да ли је реч о главној или споредној улози Мирина посвећеност плени у филмовима Мајстори, мајстори, Сећаш ли се Доли Бел?, Живот радника, Балкански шпијун, Лепота порока...

Посебну пажњу ова глумица посвећује односу са другим глумцима, односно "опслуживању" главног глумца из другог или трећег плана. "Глумац који не зна да одигра пети план, не зна да одигра ни први", рекла је Мира Бањац у емисији Други век у којој са великим поштовањем говори о глуми са Батом Стојковићем као и о вансеријској улози у филму Срђана Карановића, Јагоде у грлу.

- Учесник Мира Бањац, саговорник Небојша Поповић

- Сниматељ Слободан Грче, монтажер Мирјана Митровић, уредник и аутор емисије је Небојша Поповић

- Премијерно емитовано 26. августа 2011; Редакција за културу и уметност, уредник Мирјана Бјелогрлић

Уредници: Милена Јекић Шотра, Маријана Цветковић