РТС 3: Програмска шема - недеља, 14. јун 2026
Окамењена створења (R)
Документарни филм „Окамењена створења” води нас кроз скривени свет француских катедрала, свет у ком владају гаргојли, химере, анђели и камена бића која вековима бдију над средњовековним градовима. Скулптуре које посетиоци најчешће и не примете, скривене високо на фасадама, иза лукова и торњева, овде постају путокази ка заборављеном свету симбола, страхова, вере и наде.
Влада Дивљан и Љетно кино, (R)
На концерту одржаном у башти СКЦ-а 2013. године, публика је могла да чује легендарне хитове Идола, нумере које је Дивљан изводио током самосталне каријере, али и нове нумере обојене лепршавим медитеранским звуком.
Василије Поповић/Павле Угринов: Два лица авангарде (R)
Павле Угринов, рођен као Василије Поповић 15. априла 1926. године у Молу у Банату, био је књижевник, драматург, редитељ, позоришни критичар, уредник на телевизији и академик.
Интервју са Денисом Мацујевим: Искра пијанизма (R)
Искра симболизује почетак и енергију која расте, зато делује прикладно као асоцијација на Дениса Мацујева, пијанисту раскошног талента и незаустављиве енергије.
Серија са аудио-дескрипцијом: Вера, 6-10 (R)
Југославија је две недеље после напада немачке војске у априлу 1941. године капитулирала. Из Лесковца, у који је прогнана, Веру у Београд враћа мајор Карл Краус. У Београду, Карл је сместио Веру у раскошну вилу. Она у почетку не може да се навикне на нов начин живота, али Карл успе да је наведе да настави шпијунску активност. На своју иницијативу, Вера би да успостави и везу са енглеским обавештајцима.
Фантастична планета: Смрт, 15-20, 1C (R)
Фантастична планета путује у далеки Мексико како би забележила на који начин се на Јукатану, на простору на коме живе Маје, овај народ односи према смрти. И то на Дан мртвих. У селу Помуч се негује посебна традиција – чишћење костију својих преминулих сродника, њихово полагање на нову чисту тканину, која симболише чисту гардеробу, у којој ће провести наредних дванаест месеци.
Окамењена створења (R)
Документарни филм „Окамењена створења” води нас кроз скривени свет француских катедрала, свет у ком владају гаргојли, химере, анђели и камена бића која вековима бдију над средњовековним градовима. Скулптуре које посетиоци најчешће и не примете, скривене високо на фасадама, иза лукова и торњева, овде постају путокази ка заборављеном свету симбола, страхова, вере и наде.
Трезор: Примењена музика Зорана Симјановића, 3. део
Композитор Зоран Симјановић у разговору посвећеном његовом телевизијском раду, истиче да су мале форме, шпице и рекламе, заправо веома инспиративне, али и захтевне за сваког аутора музике.
До детаља: Драган Јеленковић
Поводом изложбе ,,Аритмологија облика“ у Легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, гост емисије ,,До детаља“ је вајар Драган Јеленковић. Разговарамо о томе зашто су природне димензије скулптуре оне које се могу обухватити рукама, како се истражује форма у простору, да ли је кућа постала главни мотив у Јеленковићевом раду...
Ослобођење Београда - 80 година после: Господа и другови, 4. еп.
Саговорници у последњој епизоди серије говоре о писцима, уметницима, професорима универзитета и другима који су се суочили са захтевом нових власти, да своје редове очисте од колаборациониста и свих оних који су се, према њиховом мишљењу, огрешили о српску националну част. Свака пресуда Суда части, па макар она била минимална, као последицу је имала и одузимање имовине, што је захватило не тако мали број интелектуалаца и уметника у Београду 1945. Неки од уметника су били приморани да на неко време промене средину, да се преселе у друге, мање градове у Југославији.
Денис Мацујев и СО РТС: С. Рахмањинов – Концерт бр. 3
Пијаниста Денис Мацујев наступио је са Симфонијским оркестром РТС-а, на концерту на којем се београдској публици представио једним од најзахтевнијих дела, познатим „Трећим концертом за клавир и оркестар“ Сергеја Рахмањинова, делом које својом снагом и поетиком узбуђује публику.
Нобеловац: Пут, 7-8
Јован Ћирилов, драматург Југословенског драмског позоришта чији је председник Управног одбора био Андрић, тражи дозволу за драматизацију Проклете авлије. Андрић се сећа 1914. и својих тамничарских дана и времена када је, пуштен из затвора, конфинацију провео код мајке у Овчареву и манастиру Гуча Гора, дружећи се са фратрима.
Клавирско небо уживо
Концертно представљање компилације Клавирско небо, на којој је објављено 17 нових композиција написаних за клавир аутора из Србије, организовано је 15. марта 2019. у Центру за културу Влада Дивљан у Београду.
Трезор: Примењена музика Зорана Симјановића, 3. део (R)
Композитор Зоран Симјановић у разговору посвећеном његовом телевизијском раду, истиче да су мале форме, шпице и рекламе, заправо веома инспиративне, али и захтевне за сваког аутора музике.
До детаља: Драган Јеленковић (R)
Поводом изложбе ,,Аритмологија облика“ у Легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, гост емисије ,,До детаља“ је вајар Драган Јеленковић. Разговарамо о томе зашто су природне димензије скулптуре оне које се могу обухватити рукама, како се истражује форма у простору, да ли је кућа постала главни мотив у Јеленковићевом раду...
Ослобођење Београда - 80 година после: Господа и другови, 4. еп. (R)
Саговорници у последњој епизоди серије говоре о писцима, уметницима, професорима универзитета и другима који су се суочили са захтевом нових власти, да своје редове очисте од колаборациониста и свих оних који су се, према њиховом мишљењу, огрешили о српску националну част. Свака пресуда Суда части, па макар она била минимална, као последицу је имала и одузимање имовине, што је захватило не тако мали број интелектуалаца и уметника у Београду 1945. Неки од уметника су били приморани да на неко време промене средину, да се преселе у друге, мање градове у Југославији.
Денис Мацујев и СО РТС: С. Рахмањинов – Концерт бр. 3 (R)
Пијаниста Денис Мацујев наступио је са Симфонијским оркестром РТС-а, на концерту на којем се београдској публици представио једним од најзахтевнијих дела, познатим „Трећим концертом за клавир и оркестар“ Сергеја Рахмањинова, делом које својом снагом и поетиком узбуђује публику.
Нобеловац: Пут, 7-8 (R)
Јован Ћирилов, драматург Југословенског драмског позоришта чији је председник Управног одбора био Андрић, тражи дозволу за драматизацију Проклете авлије. Андрић се сећа 1914. и својих тамничарских дана и времена када је, пуштен из затвора, конфинацију провео код мајке у Овчареву и манастиру Гуча Гора, дружећи се са фратрима.
Коментари