РТС Наука: Програмска шема - четвртак, 12. мар 2026
Проветравање: Друштвене мреже (R)
„Кога нема на Фејсбуку, тај не постоји" - са овом тврдњом вероватно би се сложили многобројни корисници сервиса друштвених мрежа међу којима има највише младих.
Читалиште, читате ли ишта: Аутори и њихови животи (R)
У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе која се врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто. Свака емисија има одређену тему. Састоји се од неколико сегмената, свакој емисији посебан печат даје занимљив гост, а прилози приближавају тему на особен начин.
Образовна репортажа: На брду иза цветних липа (R)
Емисију посвећујемо Школи за основно образовање "Милоје Павловић" на Чукарици, која је специјализована за рад са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом.
Проветравање: Одлив мозгова
Научници који се баве миграцијама становништва говоре језиком статистика и закључака.
Читалиште, читате ли ишта: Реклама и књига
У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе која се врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто. Свака емисија има одређену тему. Састоји се од неколико сегмената, свакој емисији посебан печат даје занимљив гост, а прилози приближавају тему на особен начин.
Образовна репортажа: Деца будућности
Ову репортажу посвећујемо младим и талентованим ученицима Електротехничке школе "Михајло Пупин" у Новом Саду. Они својим креативним идејама прате пут наших славних научника и проналазача. Ови млади истраживачи освајали су бројне награде и признања, на Међународној студентској конференцији у Нишу, затим Галаксији куп у Зајечару, три златне медаље на Тесла фесту а имају и много тога да нам покажу.
Лични космос: Између фармације и фантастике (R)
У другој епизоде серије "Лични космос", Павле Зелић говори о свом путу од фармације до фантастике, научне фантастике и стрипа. Павле Зелић је дипломирани фармацеут, запослен у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије, писац, стрип и филмски сценариста, критичар, теоретичар и културни активиста. Аутор је романа Пешчана хроника (Лагуна, 2013). Један је од победника на конкурсу Матице српске за едицију "Прва књига" за збирку прича "Последња велика авантура". Аутор је и сценарија за графичке новеле "Дружина Дарданели: Пољубац лептирице" и Дружина Дарданели: Злочин на Светској изложби" (Сyстем цомицс, 2011. и 2016, Београд), које је илустровао Драган Пауновић. За стрип "Господар оружја" (цртеж: Ненад Цвитичанин) је награђен за најбољи сценарио на Салону стрипа у Студентском културном Центру у Београду.
Мрачне странице културне историје Србије: Електробих светли у ноћи, 3. ем. (R)
Дешава се, понекад, да мрачне странице културне историје Србије отвори само један човек - и то у себи самом. Особа о којој се говори у трећој епизоди серијала Мрачне странице културне историје Србије јесте Иво Андрић.
Модерна архитектура у Србији: Велико мало култура мере, Мирослав Јовановић (R)
Серијал Модерна архитектура у Србији - личности и поетике, настоји да утврди шта карактерише модерну архитектуру у Срба у 20. веку, посебно у време друге Југославије, после 1945. године.
Преваспитани: Мирјана Бобић Мојсиловић (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Наука 2019 - Декодирање науке: Ксафа систем (R)
Имајући у виду да су говор и језик најсложенија психофизиолошка функција људског организма и да су не само средство споразумевања, већ и сазнавања, холистички приступ је императив у њиховом изучавању.
Дворци Војводине: Богданов салаш (R)
Богдан Дунђерски, велепоседник старобечејски и србобрански, како је сам себе називао, изградио је у близини Бечеја на старом иђошком путу, дворац који се данас зове Фантаст.
РТС ЛАБ: Не бој се (R)
Да ли је страх наша слабост или најстарији механизам преживљавања? Зашто нас паралише у кључним тренуцима, али нас истовремено чува од опасности? Може ли се страх контролисати – и шта се дешава када он управља нама?
Шта нас повезује, 112. епизода (R)
Човечанство се данас хвата у коштац са бројним изазовима. Пред нама су решавање климатских промена, смањење високог процента неписмености, збрињавање бескућника…
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Културна баштина Србије: Коло (R)
У новије време све већа пажња у свету и код нас посвећује се нематеријалном културном наслеђу.
Велика спомен - обележја Првог светског рата у Србији: Цркве и костурнице, 4. еп. (R)
Цркве костурнице и спомен цркве
Наука 50: Од физике до Бога (R)
На корак смо од утиска да се кроз научну филозофију космологије може доживети откровење у којем наука и религија једна другој не противрече. Религија, ако допусти метафорично тумачење светих књига, а наука, ако увиди да је чак и теорија релативности недовољно релативна.
Проветравање: Одлив мозгова (R)
Научници који се баве миграцијама становништва говоре језиком статистика и закључака.
Читалиште, читате ли ишта: Реклама и књига (R)
У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе која се врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто. Свака емисија има одређену тему. Састоји се од неколико сегмената, свакој емисији посебан печат даје занимљив гост, а прилози приближавају тему на особен начин.
Образовна репортажа: Деца будућности (R)
Ову репортажу посвећујемо младим и талентованим ученицима Електротехничке школе "Михајло Пупин" у Новом Саду. Они својим креативним идејама прате пут наших славних научника и проналазача. Ови млади истраживачи освајали су бројне награде и признања, на Међународној студентској конференцији у Нишу, затим Галаксији куп у Зајечару, три златне медаље на Тесла фесту а имају и много тога да нам покажу.
Лични космос: Музеј књиге и путовања
Виктор Лазић је српски путописац, адвокат и докторанд кинеског права, полиглота и овлашћени преводилац, лиценцирани туристички водич, амбасадор Српског библиофилског друштва, спољни сарадник Географског института "Јован Цвијић" САНУ, филателиста и нумизматичар.
Мрачне странице културне историје Србије: Човек који је појео своју прошлост, 4. ем.
Мрачне странице културне историје Србије виде многе необичне фигуре, али мало која је толико обележена, готово би се рекло разапета, и великим и погрешним делима, као она Станислава Кракова. Нећемо стога претерати ако кажемо да је ово прича о човеку који је појео своју прошлост.
Модерна архитектура у Србији: Градоградња и дух времена, Александар Стјепановић
Градограђење и дух времена – Александар Стјепановић
Преваспитани: Мирјана Бобић Мојсиловић 2
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Наука 2019 - Декодирање науке: Наука о окупацији
Живот зна да буде непредвидив и неочекивано пред људе поставља одређене препреке, које их онемогућавају у спровођењу свакодневних, а заправо најбитнијих животних активности.
Наука 50: Симетрија
Шта би се догодило сa космосом да је опстала првобитна симетрија – подједнак број честица и античестица? Да ли је принцип симетрије и даље свеважећи у космосу? Зашто је симетрија уткана у све темељне физичке законе? Шта то спречава да симетрија и асиметрија постоје једна независно од друге? Да ли би без симетрије у времену исти узроци имали данас једне, а сутра друге последице? Можемо ли закључити да се симетрија и асиметрија надмећу у природи, науци и уметности?
Образовно огледало: Рокенрол антиквари
Kада говоримо о рокенролу, помислимо на бендове и музичаре које волимо, на незаборавне концерте или на песме које нам посебно значе.
РТС ЛАБ: Од идеје до идентитета
Кроз стварање нових идеја, знања и решења, наука доприноси унапређењу живота. Идеје и реализацију неко треба и да подржи – кроз нове лабораторије, развој кадрова, повезивање са међународним институцијама, успостављање сарадње између науке и привреде. Све то, и много више, већ пет година кроз своје програме омогућава Фонд за науку Републике Србије.
Разговори о технологији, 1. еп.
Припреми се јер свет технологије никада није био узбудљивији!
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Научни портал, 172. ем.
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
На скривено те водим место: Тања Петровић
Гошћа емисије је врхунска каратисткиња и добитница многобројних медаља на европским и светским такмичењима.
Наука 2023: Неуронауке
Уз помоћ неуронаука до оздрављења и решавања бројних неуролошких обољења.
Лични космос: Музеј књиге и путовања (R)
Виктор Лазић је српски путописац, адвокат и докторанд кинеског права, полиглота и овлашћени преводилац, лиценцирани туристички водич, амбасадор Српског библиофилског друштва, спољни сарадник Географског института "Јован Цвијић" САНУ, филателиста и нумизматичар.
Мрачне странице културне историје Србије: Човек који је појео своју прошлост, 4. ем. (R)
Мрачне странице културне историје Србије виде многе необичне фигуре, али мало која је толико обележена, готово би се рекло разапета, и великим и погрешним делима, као она Станислава Кракова. Нећемо стога претерати ако кажемо да је ово прича о човеку који је појео своју прошлост.
Модерна архитектура у Србији: Градоградња и дух времена, Александар Стјепановић (R)
Градограђење и дух времена – Александар Стјепановић
Преваспитани: Мирјана Бобић Мојсиловић 2 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Наука 2019 - Декодирање науке: Наука о окупацији (R)
Живот зна да буде непредвидив и неочекивано пред људе поставља одређене препреке, које их онемогућавају у спровођењу свакодневних, а заправо најбитнијих животних активности.
Наука 50: Симетрија (R)
Шта би се догодило сa космосом да је опстала првобитна симетрија – подједнак број честица и античестица? Да ли је принцип симетрије и даље свеважећи у космосу? Зашто је симетрија уткана у све темељне физичке законе? Шта то спречава да симетрија и асиметрија постоје једна независно од друге? Да ли би без симетрије у времену исти узроци имали данас једне, а сутра друге последице? Можемо ли закључити да се симетрија и асиметрија надмећу у природи, науци и уметности?
Образовно огледало: Рокенрол антиквари (R)
Kада говоримо о рокенролу, помислимо на бендове и музичаре које волимо, на незаборавне концерте или на песме које нам посебно значе.
РТС ЛАБ: Од идеје до идентитета (R)
Кроз стварање нових идеја, знања и решења, наука доприноси унапређењу живота. Идеје и реализацију неко треба и да подржи – кроз нове лабораторије, развој кадрова, повезивање са међународним институцијама, успостављање сарадње између науке и привреде. Све то, и много више, већ пет година кроз своје програме омогућава Фонд за науку Републике Србије.
Разговори о технологији, 1. еп. (R)
Припреми се јер свет технологије никада није био узбудљивији!
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Научни портал, 172. ем. (R)
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
На скривено те водим место: Тања Петровић (R)
Гошћа емисије је врхунска каратисткиња и добитница многобројних медаља на европским и светским такмичењима.
Наука 2023: Неуронауке (R)
Уз помоћ неуронаука до оздрављења и решавања бројних неуролошких обољења.
.jpg "Креативни дистрикт: Михаел Милуновић (Ромањук / Ромањук)")
.JPG "Гост председник Србије Александар Вучић (РТС / Никола Ристић)")
Коментари