РТС Наука: Програмска шема - петак, 20. мар 2026
Проветравање: Додатни часови (R)
У Србији је данас немогуће замислити процес школовања без „образовања у сенци", односно - приватних часова.
Приђи ближе: Увек може горе али и доле, 4 еп. (R)
У четвртој епизоди серије "Приђи ближе" Беба се суочава са чињеницом да превише труда око дечка може и да га одбије.
УПС, У проблему сам: Емоционални проблеми, 4 еп. (R)
Док у адолесценцији тражи свој идентитет млада особа је преплављена противречним осећањима. Пати за детињством, али и једва чека да одрасте. Час се буни против ограничења родитеља, час прижељкује њихову заштиту. На моменте је одушевљена променама које јој се дешавају, да би у следећем тренутку због њих била очајна.
Проветравање: Ђачки дом
Живот ученика у средњошколским домовима по много чему се разликује од живота њихових вршњака који нису морали да изађу из окриља својих породица да би наставили школовање у жељеној школи.
УПС, У проблему сам: Значај вршњачке групе, 5 еп.
Зашто у адолесценцији вршњаци постају они са којима се проводи највише времена, којима се највише верује, на које се угледа? Колико то може да буде проблематично за однос родитеља и детета? Шта се дешава ако адолесцент упадне у "лоше друштво"?
Лични космос: Добра резонанца, Војислав Карановић (R)
О свом личном унутрашњем простору говори песник Војислав Карановић, уредник емисије Моја књига.
Гласови из прошлости - Приче о легатима: Од немила до недрага (R)
У петој причи серијала „Гласови из прошлости – приче о легатима“ шетамо Београдом и на неколико примера проверавамо какав све може да буде однос према поклонима које су велики уметници несебично даровали сопственој земљи.
Модерна архитектура у Србији: Смисао широког потеза, Иво Куртовић (R)
Серијал Модерна архитектура у Србији-личности и поетике настоји да утврди шта карактерише модерну архитектуру у Срба у 20. веку, посебно у време друге Југославије, после 1945. године. Каква је порука овог градитељства, ко је одлучивао о избору аутора и пројеката, ко су заправо градитељи?
Преваспитани: Тихомир Станић 2 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Љубомора (R)
Проблем љубоморе се среће у свим групама и заједницама управо због сталне потребе за освајањем пажње и подршке ауторитета. Датира негде из егзистенцијалних потреба човека и опстанка. Антрополози наводе да нам љубомора служи као одбрамбени механизам, налик оном у животињском свету.
Наука 50: Геније (R)
Филозоф Артур Шопанхауер подучава: "Геније остварује циљ који нико други не може да види"?
Наука привреди, 1. еп. (R)
Научни пројекат REWARDING, који се реализује на Факултету техничких наука у Новом Саду у сарадњи са Истраживачко-развојним институтом за вештачку интелигенцију Србије.
РТС ЛАБ: Хемија верности (R)
Колико су пси заиста интелигентни и како доживљавају свет око себе? Да ли нас разумеју боље него што мислимо и како препознају наше емоције, расположење и намере? У новој епизоди емисије РТС ЛАБ улазимо у свет науке која проучава псе – њихово понашање, осећања и јединствену везу са човеком.
Разговори о технологији, 2. еп. (R)
Припреми се јер свет технологије никада није био узбудљивији!
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Научни портал, 173. ем. (R)
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
Путеви римских императора: На капији Сингидунума (R)
Пета емисија из серијала "Путеви римских императора" носи назив "На капији Сингидунума" и посвећена је римском Сингидунуму.
Еко перспективе: Еколошка социјална предузећа (R)
У свету где се суочавамо са све озбиљнијим изазовима климатских промена, ограниченим природним ресурсима и потребом за постизањем одрживије будућности, еколошка социјална предузећа имају веома важну улогу, јер промовишу равнотежу између економске добити, социјалне правде и очувања животне средине. Еколошке иновације у њиховом пословању су кључне, јер зелене идеје и производи доприносе очувању и оздрављењу наше планете.
Проветравање: Ђачки дом (R)
Живот ученика у средњошколским домовима по много чему се разликује од живота њихових вршњака који нису морали да изађу из окриља својих породица да би наставили школовање у жељеној школи.
УПС, У проблему сам: Значај вршњачке групе, 5 еп. (R)
Зашто у адолесценцији вршњаци постају они са којима се проводи највише времена, којима се највише верује, на које се угледа? Колико то може да буде проблематично за однос родитеља и детета? Шта се дешава ако адолесцент упадне у "лоше друштво"?
Лични космос: Добрило Ненадић, Доротељ и краљ малина
Емисија Лични космос посвећена је Добрилу Ненадићу (1940 – 2019), српском књижевнику и дипломираном инжењеру агрономије. Вигоште, Ариље и околина Ариља су географска одредишта на чијим је тачкама Добрило Ненадић изградио свој лични космос.
Гласови из прошлости - Приче о легатима: Галерија Милене Павловић Барили
Шеста прича: Галерија Милене Павловић Барили
Модерна архитектура у Србији: Токови и процепи, Предраг Цагић, Боривоје Јовановић, Милан Лојаница
Токови и процепи: Лојаница, Цагић, Јовановић.
Преваспитани: Тихомир Станић 3
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Партнерски односи
Идеје о односу и слика о себи пролазе тест реалности у партнерском односу. У трагању за потврдом себе кроз партнера, особа може развити специфичну фантазију да је баш та особа "она права", са којом ће моћи све што је желела.
Наука 50: Будућност
Енглески писац Семјуел Џонсон каже: "Живот је такав да човек може бити срећан само ако ишчекује промене". У којој мери научници греше када најављују будућност? Хоће ли једног дана у наш ум бити имплементирани догађаји који се нису догодили, како тврди Мичио Каку? Шта спречава људски мозак да тумачи микроталасне поруке? Да ли су научници мађионичари будућности?
Књижевни дијалог: Писац са писцем, Радослав Петковић
Књижевник Александар Гаталица разговарао је са Радославом Петковићем, писцем два вероватно најутицајнија историјска романа у новијој српској књижевности "Судбина и коментари" и "Савршено сећање на смрт".
Наука 2025: Београд светионик истока
Музеј града Београда поседује вредну збирку гравира, на којима су представе Београда настале од 16. до 19. века.
Пројекат сутрашњица, 313. емисија
Овај модерни научни магазин сачињен од научних, а истовремено животних прича са бројних меридијана, у свакој епизоди – са становишта научних ауторитета – потврђује нераскидиву везу између науке и човека данашњице. Представљањем данашњице пројектује се боља и успешнија сутрашњица, планира здравији и дужи људски век и чува природа као примарни услов опстанка.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Еду глобал, 287. еп.
У данашњој емисији доносимо резиме домаћих еколошких вести које су обележиле 2025. годину — од кључних пројеката и важних законских промена, до локалних иницијатива које су помериле границе у заштити природе и показале да промене почињу на терену.
"313": Благословен који долази у име господње, 5. еп.
Мучеништво и потоци хришћанске крви проливени почетком 4. века на страшан су начин обележили последње раздобље владавине цара Диоклецијана.
Лични космос: Добрило Ненадић, Доротељ и краљ малина (R)
Емисија Лични космос посвећена је Добрилу Ненадићу (1940 – 2019), српском књижевнику и дипломираном инжењеру агрономије. Вигоште, Ариље и околина Ариља су географска одредишта на чијим је тачкама Добрило Ненадић изградио свој лични космос.
Гласови из прошлости - Приче о легатима: Галерија Милене Павловић Барили (R)
Шеста прича: Галерија Милене Павловић Барили
Модерна архитектура у Србији: Токови и процепи, Предраг Цагић, Боривоје Јовановић, Милан Лојаница (R)
Токови и процепи: Лојаница, Цагић, Јовановић.
Преваспитани: Тихомир Станић 3 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Партнерски односи (R)
Идеје о односу и слика о себи пролазе тест реалности у партнерском односу. У трагању за потврдом себе кроз партнера, особа може развити специфичну фантазију да је баш та особа "она права", са којом ће моћи све што је желела.
Наука 50: Будућност (R)
Енглески писац Семјуел Џонсон каже: "Живот је такав да човек може бити срећан само ако ишчекује промене". У којој мери научници греше када најављују будућност? Хоће ли једног дана у наш ум бити имплементирани догађаји који се нису догодили, како тврди Мичио Каку? Шта спречава људски мозак да тумачи микроталасне поруке? Да ли су научници мађионичари будућности?
Књижевни дијалог: Писац са писцем, Радослав Петковић (R)
Књижевник Александар Гаталица разговарао је са Радославом Петковићем, писцем два вероватно најутицајнија историјска романа у новијој српској књижевности "Судбина и коментари" и "Савршено сећање на смрт".
Наука 2025: Београд светионик истока (R)
Музеј града Београда поседује вредну збирку гравира, на којима су представе Београда настале од 16. до 19. века.
Пројекат сутрашњица, 313. емисија (R)
Овај модерни научни магазин сачињен од научних, а истовремено животних прича са бројних меридијана, у свакој епизоди – са становишта научних ауторитета – потврђује нераскидиву везу између науке и човека данашњице. Представљањем данашњице пројектује се боља и успешнија сутрашњица, планира здравији и дужи људски век и чува природа као примарни услов опстанка.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Еду глобал, 287. еп. (R)
У данашњој емисији доносимо резиме домаћих еколошких вести које су обележиле 2025. годину — од кључних пројеката и важних законских промена, до локалних иницијатива које су помериле границе у заштити природе и показале да промене почињу на терену.
"313": Благословен који долази у име господње, 5. еп. (R)
Мучеништво и потоци хришћанске крви проливени почетком 4. века на страшан су начин обележили последње раздобље владавине цара Диоклецијана.
Коментари