РТС Наука: Програмска шема - петак, 13. мар 2026
Проветравање: Одлив мозгова (R)
Научници који се баве миграцијама становништва говоре језиком статистика и закључака.
Читалиште, читате ли ишта: Реклама и књига (R)
У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе која се врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто. Свака емисија има одређену тему. Састоји се од неколико сегмената, свакој емисији посебан печат даје занимљив гост, а прилози приближавају тему на особен начин.
Образовна репортажа: Деца будућности (R)
Ову репортажу посвећујемо младим и талентованим ученицима Електротехничке школе "Михајло Пупин" у Новом Саду. Они својим креативним идејама прате пут наших славних научника и проналазача. Ови млади истраживачи освајали су бројне награде и признања, на Међународној студентској конференцији у Нишу, затим Галаксији куп у Зајечару, три златне медаље на Тесла фесту а имају и много тога да нам покажу.
Проветравање: Лектира
Истраживања која су спроведена у последњих неколико година, а која су се бавила животом и интересовањима младих, бројни новински чланци и разговори са средњошколцима указују на незаинтересованост младих за читање, а нарочито за читање школске лектире.
Читалиште, читате ли ишта: Књижевност и филм
У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе која се врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто. Свака емисија има одређену тему. Састоји се од неколико сегмената, свакој емисији посебан печат даје занимљив гост, а прилози приближавају тему на особен начин.
Образовна репортажа: Јежева кућица
Образовна репортажа "Јежева кућица" посвећена је јубилеју чувене Ћопићеве поеме. Штампана пре 75 година, "Јежева кућица" је била и остала једна од највољенијих књига домаће књижевности за децу уз коју је одрасло неколико генерација.
Лични космос: Музеј књиге и путовања (R)
Виктор Лазић је српски путописац, адвокат и докторанд кинеског права, полиглота и овлашћени преводилац, лиценцирани туристички водич, амбасадор Српског библиофилског друштва, спољни сарадник Географског института "Јован Цвијић" САНУ, филателиста и нумизматичар.
Мрачне странице културне историје Србије: Човек који је појео своју прошлост, 4. ем. (R)
Мрачне странице културне историје Србије виде многе необичне фигуре, али мало која је толико обележена, готово би се рекло разапета, и великим и погрешним делима, као она Станислава Кракова. Нећемо стога претерати ако кажемо да је ово прича о човеку који је појео своју прошлост.
Модерна архитектура у Србији: Градоградња и дух времена, Александар Стјепановић (R)
Градограђење и дух времена – Александар Стјепановић
Преваспитани: Мирјана Бобић Мојсиловић 2 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Наука 2019 - Декодирање науке: Наука о окупацији (R)
Живот зна да буде непредвидив и неочекивано пред људе поставља одређене препреке, које их онемогућавају у спровођењу свакодневних, а заправо најбитнијих животних активности.
Наука 50: Симетрија (R)
Шта би се догодило сa космосом да је опстала првобитна симетрија – подједнак број честица и античестица? Да ли је принцип симетрије и даље свеважећи у космосу? Зашто је симетрија уткана у све темељне физичке законе? Шта то спречава да симетрија и асиметрија постоје једна независно од друге? Да ли би без симетрије у времену исти узроци имали данас једне, а сутра друге последице? Можемо ли закључити да се симетрија и асиметрија надмећу у природи, науци и уметности?
Образовно огледало: Рокенрол антиквари (R)
Kада говоримо о рокенролу, помислимо на бендове и музичаре које волимо, на незаборавне концерте или на песме које нам посебно значе.
РТС ЛАБ: Од идеје до идентитета (R)
Кроз стварање нових идеја, знања и решења, наука доприноси унапређењу живота. Идеје и реализацију неко треба и да подржи – кроз нове лабораторије, развој кадрова, повезивање са међународним институцијама, успостављање сарадње између науке и привреде. Све то, и много више, већ пет година кроз своје програме омогућава Фонд за науку Републике Србије.
Разговори о технологији, 1. еп. (R)
Припреми се јер свет технологије никада није био узбудљивији!
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Научни портал, 172. ем. (R)
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
На скривено те водим место: Тања Петровић (R)
Гошћа емисије је врхунска каратисткиња и добитница многобројних медаља на европским и светским такмичењима.
Наука 2023: Неуронауке (R)
Уз помоћ неуронаука до оздрављења и решавања бројних неуролошких обољења.
Проветравање: Лектира (R)
Истраживања која су спроведена у последњих неколико година, а која су се бавила животом и интересовањима младих, бројни новински чланци и разговори са средњошколцима указују на незаинтересованост младих за читање, а нарочито за читање школске лектире.
Читалиште, читате ли ишта: Књижевност и филм (R)
У серији „Читалиште – читате ли ишта?“ водитељи Христина, Јован и Иван воде гледаоце кроз разне теме везане за читање. У томе им помаже група средњошколаца и студената који говоре о томе која се врста литературе највише чита, који су жанрови њима најзанимљивији, колико је књижевност везана за друге уметности и медије, шта се променило у односу на претходне генерације, а шта је остало исто. Свака емисија има одређену тему. Састоји се од неколико сегмената, свакој емисији посебан печат даје занимљив гост, а прилози приближавају тему на особен начин.
Образовна репортажа: Јежева кућица (R)
Образовна репортажа "Јежева кућица" посвећена је јубилеју чувене Ћопићеве поеме. Штампана пре 75 година, "Јежева кућица" је била и остала једна од највољенијих књига домаће књижевности за децу уз коју је одрасло неколико генерација.
Лични космос: Тихи глас поезије, Кајаоко Јамасаки
Серија “Лични космос” посвећена је појединцима који су, упркос свему, успели да изграде свој микрокосмос, свет који је у складу са њиховом суштином. Међутим, тај свој “лични космос” поделили су другима. Овога пута, о томе како је успела да се тихи глас поезије чује у Јапану, Србији и у другим земљама, на другим језицима, говори Кајоко Јамасаки.
Гласови из прошлости - Приче о легатима: Људи са мисијом, 1 еп.
Како је одмерени дипломата Павле Бељански постао изузетни колекционар уметничких дела? Како је учитељ из Власотинца, Христифор Црниловић, сакупио једну од наших најзначајнијих етнографских збирки? Каква је страст кроз Африку водила дипломате, др Здравка Печара и Веду Загорац, у прикупљању предмета који ће се много касније наћи у Музеју афричке уметности? Због чега је још за живота Милан Коњовић своје слике оставио Сомбору? Како су Даница Павловић и Персида Шумановић, посвећене мајке Милене Павловић Барили и Саве Шумановића, сачувале благо своје деце?
Модерна архитектура у Србији: Кључеви идентитета, Алексеј Бркић
Серијал Модерна архитектура у Србији - личности и поетике настоји да утврди шта карактерише модерну архитектуру у Срба у 20. веку, посебно у време друге Југославије, после 1945. године. Каква је порука овог градитељства, ко је одлучивао о избору аутора и пројеката, ко су заправо градитељи?
Преваспитани: Стефан Миленковић
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Синдром усамљеног срца
„Синдром сломљеног срца”, или „такотсубо кардиомиопатија”, или „транзиторна апикална асинхронија леве коморе срца” – све су то називи за испаде у кинетици зидова леве коморе, с тим што се они јављају у одсуству опструктивне коронарне болести. Овај синдром се најчешће јавља након неког емотивног или физичког стреса. Међутим, превелика срећа такође може стресогено деловати на организам и може довести до овог синдрома. У питању су, у ствари, превелика изненађења, као што су венчање или победа омиљеног спортског тима или, рецимо, добитак на лутрији, и тако даље.
Наука 50: Сексуалност
Еволуциони психолог Џефри Милер сматра: "Нови мозак је у великој мери средство за удварање, завођење и задржавање сексуалних партнера." Према Ричарду Докинсу једина сврха репродукције је да поуздано преноси гене с поколења на поколење, колико је то тачно? На чему се заснива предвиђање да ће у будућности постојати два типа мушкараца и један тип жене?
Књижевни дијалог: Дунавске туре Раше Ливаде
Песник, антологичар, Земунац, боем, масон - све то, па и много више од тога био је Раша Ливада, који је умро на прагу својих шездесетих, када се од њега тек очекивало најбоље након само четири књиге песама, колико је објавио за живота.
Животиње у царству метафора: Птице
У серијалу "Животиње у царству метафора" откривамо симболику животиња и начине на које се скривена значења њихових доминантних особина испољавају у различитом културном и историјском окружењу.
Пројекат сутрашњица, 312. емисија
Овај модерни научни магазин сачињен од научних, а истовремено животних прича са бројних меридијана, у свакој епизоди – са становишта научних ауторитета – потврђује нераскидиву везу између науке и човека данашњице. Представљањем данашњице пројектује се боља и успешнија сутрашњица, планира здравији и дужи људски век и чува природа као примарни услов опстанка.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Еду глобал, 286. еп.
Док славимо празнике и ишчекујемо Деда Мраза, подсећамо се да његова чаролија опстаје само тамо где је природа сачувана — у снегу, шумама и под звезданим небом, јер чувајући природу чувамо и магију за будуће генерације.
Хемија разбија митове: Дијета
Ако сте чули (и поверовали) да је нешто добро само зато што "долази из природе", да је јако добро за ваше здравље да једете само сирову храну, не пијете млеко али да узимате зеолит или петролеј или чист лимунов сок "наште срца", размислите још једном.
"313": Синови светлости и синови таме, 4. еп.
Хришћани, иако су научили од својих епископа да је Бог створио добар свет, у трећем и почетком четвртог века нису имали много прилике у свакодневици да уживају у тој доброти. Хришћанске заједнице, раширене по целом Римском царству, током прва три века стекле су много непријатеља а ниједног савезника...
Лични космос: Тихи глас поезије, Кајаоко Јамасаки (R)
Серија “Лични космос” посвећена је појединцима који су, упркос свему, успели да изграде свој микрокосмос, свет који је у складу са њиховом суштином. Међутим, тај свој “лични космос” поделили су другима. Овога пута, о томе како је успела да се тихи глас поезије чује у Јапану, Србији и у другим земљама, на другим језицима, говори Кајоко Јамасаки.
Гласови из прошлости - Приче о легатима: Људи са мисијом, 1 еп. (R)
Како је одмерени дипломата Павле Бељански постао изузетни колекционар уметничких дела? Како је учитељ из Власотинца, Христифор Црниловић, сакупио једну од наших најзначајнијих етнографских збирки? Каква је страст кроз Африку водила дипломате, др Здравка Печара и Веду Загорац, у прикупљању предмета који ће се много касније наћи у Музеју афричке уметности? Због чега је још за живота Милан Коњовић своје слике оставио Сомбору? Како су Даница Павловић и Персида Шумановић, посвећене мајке Милене Павловић Барили и Саве Шумановића, сачувале благо своје деце?
Модерна архитектура у Србији: Кључеви идентитета, Алексеј Бркић (R)
Серијал Модерна архитектура у Србији - личности и поетике настоји да утврди шта карактерише модерну архитектуру у Срба у 20. веку, посебно у време друге Југославије, после 1945. године. Каква је порука овог градитељства, ко је одлучивао о избору аутора и пројеката, ко су заправо градитељи?
Преваспитани: Стефан Миленковић (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Синдром усамљеног срца (R)
„Синдром сломљеног срца”, или „такотсубо кардиомиопатија”, или „транзиторна апикална асинхронија леве коморе срца” – све су то називи за испаде у кинетици зидова леве коморе, с тим што се они јављају у одсуству опструктивне коронарне болести. Овај синдром се најчешће јавља након неког емотивног или физичког стреса. Међутим, превелика срећа такође може стресогено деловати на организам и може довести до овог синдрома. У питању су, у ствари, превелика изненађења, као што су венчање или победа омиљеног спортског тима или, рецимо, добитак на лутрији, и тако даље.
Наука 50: Сексуалност (R)
Еволуциони психолог Џефри Милер сматра: "Нови мозак је у великој мери средство за удварање, завођење и задржавање сексуалних партнера." Према Ричарду Докинсу једина сврха репродукције је да поуздано преноси гене с поколења на поколење, колико је то тачно? На чему се заснива предвиђање да ће у будућности постојати два типа мушкараца и један тип жене?
Књижевни дијалог: Дунавске туре Раше Ливаде (R)
Песник, антологичар, Земунац, боем, масон - све то, па и много више од тога био је Раша Ливада, који је умро на прагу својих шездесетих, када се од њега тек очекивало најбоље након само четири књиге песама, колико је објавио за живота.
Животиње у царству метафора: Птице (R)
У серијалу "Животиње у царству метафора" откривамо симболику животиња и начине на које се скривена значења њихових доминантних особина испољавају у различитом културном и историјском окружењу.
Пројекат сутрашњица, 312. емисија (R)
Овај модерни научни магазин сачињен од научних, а истовремено животних прича са бројних меридијана, у свакој епизоди – са становишта научних ауторитета – потврђује нераскидиву везу између науке и човека данашњице. Представљањем данашњице пројектује се боља и успешнија сутрашњица, планира здравији и дужи људски век и чува природа као примарни услов опстанка.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Еду глобал, 286. еп. (R)
Док славимо празнике и ишчекујемо Деда Мраза, подсећамо се да његова чаролија опстаје само тамо где је природа сачувана — у снегу, шумама и под звезданим небом, јер чувајући природу чувамо и магију за будуће генерације.
Хемија разбија митове: Дијета (R)
Ако сте чули (и поверовали) да је нешто добро само зато што "долази из природе", да је јако добро за ваше здравље да једете само сирову храну, не пијете млеко али да узимате зеолит или петролеј или чист лимунов сок "наште срца", размислите још једном.
"313": Синови светлости и синови таме, 4. еп. (R)
Хришћани, иако су научили од својих епископа да је Бог створио добар свет, у трећем и почетком четвртог века нису имали много прилике у свакодневици да уживају у тој доброти. Хришћанске заједнице, раширене по целом Римском царству, током прва три века стекле су много непријатеља а ниједног савезника...
Коментари