РТС Наука: Програмска шема - субота, 28. мар 2026
Проветравање, 3. еп. (R)
Весела дружина серије Проветравање представља нове приче о младим, талентованим и креативним људима.
Енциклопедија за радознале: Чокешина и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Приђи ближе: Погоди ко долази на ручак (R)
Тензија расте у 13. епизоди серије "Приђи ближе". Мома инсистира да упозна Бебиног дечка. Наоштрен је да га раскринка, а Паша га припрема за "окршај".
Проветравање, 2. еп.
Весела дружина серије Проветравање представља нове приче о младим, талентованим и креативним људима.
Енциклопедија за радознале: Грнчарство и друге приче
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Приђи ближе: Бал под маскама
Није бал, него отварање Велисављевићеве кладионице. А на жалост Зеке и бенда нису под маскама и пола школе ће их чути како свирају народњаке да би отплатили Декијеве коцкарске дугове.
УПС, У проблему сам: Породични проблеми, 8 еп.
Играно-документарна серија о изазовима одрастања адолесцената и о проблемима са којима се сусрећу. Прича о свакодневици групе београдских средњошколаца у породичном окружењу.
Лични космос: Археолог Радован Бунарџић, од палеолита до барока (R)
О свом личном космосу, говори Радован Бунарџић, археолог истраживач, Петроварадинац послом, Дорћолац школовањем, Чачанин рођењем, православац вером, Хазар животом.
Гласови из прошлости - Приче о легатима: Да ли знамо решења (R)
У овој причи покушаћемо да замислимо будућност – будућност у којој би наши легати могли да буду чувани и сачувани на најбољи начин.
Архитектура данас: Кинотека (R)
Реконструкција зграде Југословенске кинотеке, која је трајала петнаест година, завршена је 2014. Тако је истовремено амбијентално заокружен и архитектонски изглед Студентског трга, који са Београдском филхармонијом, Коларчевом задужбином и Етнографским музејом, представља прави културни драгуљ Београда.
Преваспитани: Светозар Цветковић 2 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Рани развој за здрав развој (R)
Развој деце иде непромењеним редоследом, али је битно да деца прођу све развојне фазе зато их треба пажљиво пратити. Дете у првим годинама не размишља о стварима које га окружују, већ их осећа. Чула покрећу стимулацију самим пријемом информација из спољне средине. Због тога је битно да се спољна средина обогати дражима и стимулишу чула.
Наука 50: Интелигенција (R)
У ком делу мозга је смештена интелигенција? Живе ли интелигентнији људи дуже, као што су својевремено објавили амерички научници? У којој је мери интелигенција плод наслеђа, а у којој средине? Колико је коефицијент интелигенције веродостојан доказ нечије интелигенције? Да ли је еволуција могла повећати интелигенцију људи проширењем пречника транспортних путева нервних импулса? Да ли је коначно решење у вештачкој интелигенцији?
Књижевни дијалог: Ласло Вегел (R)
Ласло Вегел, најпознатији мађарски писац из Србије и најпознатији српски писац у Мађарској, у срцу Новог Сада, у Градској кући, говори на теме које заокупљају Новосађане и чине књижевност овог мајстора прозе.
Наука 2025: Наука, уметност, будућност (R)
Центар за промоцију науке обележава десето издање фестивала Art+ science, студијским путовањем под слоганом WE INSPIRE YOU. Током ове туре 35 стручњака из области науке, образовања, уметности и медија обишло је институције које на иновативан начин спајају науку и уметничко стваралаштво.
Пројекат сутрашњица, 314. емисија (R)
Овај модерни научни магазин сачињен од научних, а истовремено животних прича са бројних меридијана, у свакој епизоди – са становишта научних ауторитета – потврђује нераскидиву везу између науке и човека данашњице. Представљањем данашњице пројектује се боља и успешнија сутрашњица, планира здравији и дужи људски век и чува природа као примарни услов опстанка.
Еду глобал, 288. еп. (R)
Крај старе, а почетак нове године представља време када подвлачимо црту, сабирамо резултате, постављамо нове циљеве.
Одгонетање тела: Биологија (R)
Ако су сва жива бића, па тиме и човек, предмет изучавања наука са префиксом "био", ако је медицина примењена биолошка наука која се бави проучавањем, здрављем и болешћу, односно лечењем живих бића, па и човека, шта онда чини разлику између човечијег и тела других живих бића?
"313": У овом ћеш знаку победити, 6. еп. (R)
Историја је пуна снова и често су снови реалнији од стварности, зато што имају више утицаја на стварност од реалних чињеница. Сусрет Константина с хришћанством догађа се на бојном пољу. Његови биографи нам приповедају како је у освит битке, 28. октобра 312. године, имао визију која се може свести на изреку tuto nika, in hoc signo vinces, што значи у овом ћеш знаку победити.
Хемија за све: Мед (R)
Да ли сте знали да у телу одрасле особе има приближно 250 грама соли? Или, да од угљеника који је у нама може да се направи девет хиљада графитних оловака? Хемија није само за "штребере", хемија је свуда око нас! И у нама, наравно!
Проветравање, 2. еп. (R)
Весела дружина серије Проветравање представља нове приче о младим, талентованим и креативним људима.
Енциклопедија за радознале: Грнчарство и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Приђи ближе: Бал под маскама (R)
Није бал, него отварање Велисављевићеве кладионице. А на жалост Зеке и бенда нису под маскама и пола школе ће их чути како свирају народњаке да би отплатили Декијеве коцкарске дугове.
УПС, У проблему сам: Породични проблеми, 8 еп. (R)
Играно-документарна серија о изазовима одрастања адолесцената и о проблемима са којима се сусрећу. Прича о свакодневици групе београдских средњошколаца у породичном окружењу.
Добро је, добро је знати: О превентивној стоматологији
У 2026. годину ушли смо са новим уџбеником „Превентивна стоматологија”, чији је главни уредник наш гост – проф. др Зоран Мандинић. Уџбеник који је настао као резултат рада 35 аутора са Стоматолошког факултета Универзитета у Београду, Фармацеутског факултета и Института за јавно здравље Србије „Батут” представљен је на Петом међународном конгресу превентивне стоматологије Србије.
Пантеон Матице српске: Сава Текелија, 5. еп.
Био је први Србин доктор права, оснивач Текелијанума, председник Матице српске, добротвор, племић, трговац, правник, филантроп и ктитор.
Путеви римских императора: Виминацијум, блистави град
Римљани су у 1. веку нове ере освојили провинцију Мезију Супериор и на Дунаву, у близини река Млаве и Мораве, подигли град Виминацијум.
Наука привреди, 2. еп.
Институт за низијско шумарство и животну средину део је паневропског пројекта FORWARDS, у оквиру којег је формирана истраживачка мрежа за интензиван мониторинг виталности шума храста лужњака и букових шума.
Култура Срба у Хрватској: Далматински Срби, друга епизода
У другој епизоди Никита Миливојевић обилази кулу Ћулина у месту Зечево где је по предању погубљен Вук Мандушић. Затим кроз далматински крш стиже до питомог Равног Котара. Обилази обновљену кулу ускока Јанковић Стојана у којој су и данас његови потимци Јанковић - Десница. Ту је Владан Десница написао познати роман "Прољеће Ивана Галеба". Кула је сада музеј, ту се чува део историје и културе овог краја, међу којима је икона Богородица са Христом за коју се верује да је насликао Ел Греко.
Одгонетање тела: Естетика и привлачност
Свака особа и свака људска заједница имају сопствене представе о томе да ли је неко људско тело лепо или ружно, привлачно или одбојно, пожељно или непожељно.
Студио знања: Годишња доба
Од наглих промена времена до екстремних температура, изгледа нам да се свет око нас мења брже него икада. Јутарња магла, врели поподневни сунчеви зраци, јак ветар, бљузга – све то обликује наш дан и наш живот.
Мање познати хотели света: Казба Тубкал - Мароко
У срцу мароканских планина Атлас, на падинама највишег врха северне Африке – Тубкала – налази се један од најнеобичнијих хотела на свету. До њега се не долази аутомобилом, већ пешице или на леђима мазге, кроз планинска села и уске стазе које вијугају кроз сурову, али очаравајућу природу. Управо на том месту, далеко од градске вреве и савременог комфора, смештен је хотел Касба Тубкал – оаза мира, гостопримства и аутентичне берберске културе.
Временска капсула: Задужбина краља Петра
Петар Карађорђевић је рођен у Београду, 29. јуна по старом, односно 12. јула по новом календару 1844. године, на Петровдан, као четврто од петоро деце, кнеза Александра и кнегиње Персиде, ћерке устаничког војводе Јеврема Ненадовића.
Декодирање науке: Карпманов драмски троугао
Стивен Kарпман, амерички психотерапеут, трансакциони аналитичар и сарадник психијатра и психоаналитичара Ерика Берна, светску славу је стекао 1968. године када је дефинисао концепт Драмског троугла, за анализу динамике међуљудских односа између улога Жртве, Прогониоца и Спасиоца.
Наука 50: Језик
У којим се деловима мозга језик обликује? У чему се разиликују језик и говор, како је уочио Фердинанд де Сосир? Може ли се мислити без речи, као у облачићима стрипова? Да ли је језик математике савршен? Крије ли се тајна синтаксе, која одваја одраслог од детета, у променама можданих вијуга у левом чеоном режњу? Ако је реч на врх језика, где је запела?
Добро је, добро је знати: О превентивној стоматологији (R)
У 2026. годину ушли смо са новим уџбеником „Превентивна стоматологија”, чији је главни уредник наш гост – проф. др Зоран Мандинић. Уџбеник који је настао као резултат рада 35 аутора са Стоматолошког факултета Универзитета у Београду, Фармацеутског факултета и Института за јавно здравље Србије „Батут” представљен је на Петом међународном конгресу превентивне стоматологије Србије.
Пантеон Матице српске: Сава Текелија, 5. еп. (R)
Био је први Србин доктор права, оснивач Текелијанума, председник Матице српске, добротвор, племић, трговац, правник, филантроп и ктитор.
Путеви римских императора: Виминацијум, блистави град (R)
Римљани су у 1. веку нове ере освојили провинцију Мезију Супериор и на Дунаву, у близини река Млаве и Мораве, подигли град Виминацијум.
Наука привреди, 2. еп. (R)
Институт за низијско шумарство и животну средину део је паневропског пројекта FORWARDS, у оквиру којег је формирана истраживачка мрежа за интензиван мониторинг виталности шума храста лужњака и букових шума.
Култура Срба у Хрватској: Далматински Срби, друга епизода (R)
У другој епизоди Никита Миливојевић обилази кулу Ћулина у месту Зечево где је по предању погубљен Вук Мандушић. Затим кроз далматински крш стиже до питомог Равног Котара. Обилази обновљену кулу ускока Јанковић Стојана у којој су и данас његови потимци Јанковић - Десница. Ту је Владан Десница написао познати роман "Прољеће Ивана Галеба". Кула је сада музеј, ту се чува део историје и културе овог краја, међу којима је икона Богородица са Христом за коју се верује да је насликао Ел Греко.
Одгонетање тела: Естетика и привлачност (R)
Свака особа и свака људска заједница имају сопствене представе о томе да ли је неко људско тело лепо или ружно, привлачно или одбојно, пожељно или непожељно.
Студио знања: Годишња доба (R)
Од наглих промена времена до екстремних температура, изгледа нам да се свет око нас мења брже него икада. Јутарња магла, врели поподневни сунчеви зраци, јак ветар, бљузга – све то обликује наш дан и наш живот.
Мање познати хотели света: Казба Тубкал - Мароко (R)
У срцу мароканских планина Атлас, на падинама највишег врха северне Африке – Тубкала – налази се један од најнеобичнијих хотела на свету. До њега се не долази аутомобилом, већ пешице или на леђима мазге, кроз планинска села и уске стазе које вијугају кроз сурову, али очаравајућу природу. Управо на том месту, далеко од градске вреве и савременог комфора, смештен је хотел Касба Тубкал – оаза мира, гостопримства и аутентичне берберске културе.
Временска капсула: Задужбина краља Петра (R)
Петар Карађорђевић је рођен у Београду, 29. јуна по старом, односно 12. јула по новом календару 1844. године, на Петровдан, као четврто од петоро деце, кнеза Александра и кнегиње Персиде, ћерке устаничког војводе Јеврема Ненадовића.
Декодирање науке: Карпманов драмски троугао (R)
Стивен Kарпман, амерички психотерапеут, трансакциони аналитичар и сарадник психијатра и психоаналитичара Ерика Берна, светску славу је стекао 1968. године када је дефинисао концепт Драмског троугла, за анализу динамике међуљудских односа између улога Жртве, Прогониоца и Спасиоца.
Наука 50: Језик (R)
У којим се деловима мозга језик обликује? У чему се разиликују језик и говор, како је уочио Фердинанд де Сосир? Може ли се мислити без речи, као у облачићима стрипова? Да ли је језик математике савршен? Крије ли се тајна синтаксе, која одваја одраслог од детета, у променама можданих вијуга у левом чеоном режњу? Ако је реч на врх језика, где је запела?
Коментари