РТС Наука: Програмска шема - субота, 09. мај 2026
Проветравање 33. еп. (R)
У новој магазинској емисији „Проветравање“ представиће се ученици Карловачке гимназије, који својим многобројним активностима настављају традицију славних карловачких ђака. Карловачка гимназија је филолошка гимназија у којој се учи девет језика, одвијају позоришне представе на енглеском језику, а поред осталог, њени ученици се успешно баве писањем и улогом туристичких водича.
Енциклопедија за радознале: Лајковачка воденица и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Породичне приче: Какво нам је учење (R)
Да ли ђаци уче само за оцену? Да ли је знање стечено у школи применљиво у животу? Може ли се без приватних часова? У новој епизоди ”Породичних прича” питамо се – какво нам је учење?
Вечни сјај детињства: Миња Субота (R)
У својеврсном телевизијском портрету Миња Субота, свима знан певач незаборавних дечијих песама и водитељ и аутор Тобогана, испричаће неколико прича о свом детињству које је провео на Дорћолу.
Проветравање, 32. еп.
Кувари, пећинци, ди-џејеви, филмаџије, ванземаљци, Римљани, роботи и понеки обичан човек.
Енциклопедија за радознале: Скелеџија и друге приче
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Породичне приче: Заједничко време
Колико сте времена данас провели са својом децом? Постављамо питање које многи родитељи постављају себи на крају напорног радног дана. Ипак, није пресудно колико сати смо са децом већ на који начин то време проводимо. У новој епизоди ”Породичних прича” говоримо о томе како да родитељи што лепше и што квалитетније проводе време са децом.
Вечни сјај детињства: Весна Ћоровић Бутрић
Серију чине портрети дечјих писаца чија су дела већином ушла у школску лектиру и читанке То су врло афирмисани писци, као што је Весна Ћоровић Бутрић. Получасовно дружење са њима и озбиљност документарно-образовног приступа препорука су гледаоцу да приступи тим ствараоцима из новог угла.
Фантастична планета: Смрт, 15. еп. (R)
Фантастична планета путује у далеки Мексико како би забележила на који начин се на Јукатану, на простору на коме живе Маје, овај народ односи према смрти. И то - на Дан мртвих. У селу Помуч се негује посебна традиција - чишћење костију својих преминулих сродника, њихово полагање на нову чисту тканину, која симболише чисту гардеробу, у којој ће провести наредних дванаест месеци.
Архитектура данас: Архитека Дејан Тодоровић (R)
Идентитет једног града, поготово у транзиционим срединама каква је наша, не одређују само врхунска архитектонска и културолошка остварења, већ и сви остали садржаји које стварају људи, различите форме, субкултурног, као и контракултурног спектра.
Преваспитани: Александар Жикић (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Историја науке: Михајло Петровић Алас (R)
Михаило Петровић (Мика Алас) био је математичар, научник, професор, зачетник кибернетике, оснивач београдске математичке школе, академик, али и морепловац, путописац, књижевник, алас и виолиниста. Један је од српских великана који су припадали светској научној елити.
Немањићи, рађање краљевине: У сусрет крсташима, 3 еп. (R)
Изасланик немачког цара Фридириха Барбаросе тражи од Немање помоћ. Барбароса је кренуо у Јерусалем, с намером да казни Саладина који је освојио тај град. Од Немање очекује да омогући безбедан пролаз и храну његовој војсци.
Суперхероји медијске писмености: Претраживачи (R)
Јован одлучује да постане претраживач сајбер просора. Уз помоћ Раденковог стрица, Раденко, Милева, Јована и Јован успевају да уђу с друге стране екрана, у дигиталну стварност. Сазнају како ствари тамо функционишу.
Култура Срба у Хрватској: Дубровник, мој тајни град (R)
У овој епизоди посвећеној култури Срба у Дубровнику писац Владимир Табашевић исписује необичан ТВ есеј.
Од вароши до метрополе: Теразије (R)
Београд је ризница бројних архитектонских знаменитости које су преживеле тешка времена и вишеструка разарања. Зависно од дела града, постоје различити архитектонски стилови. Промене које су се догодиле током 19. века на политичком, економском и друштвеном плану утицале су на то да Београд доживи потпуни преображај и од полуразрушене турске вароши прерасте у модеран европски град.
Пројекат сутрашњица, 320. емисија (R)
Овај модерни научни магазин сачињен од научних, а истовремено животних прича са бројних меридијана, у свакој епизоди – са становишта научних ауторитета – потврђује нераскидиву везу између науке и човека данашњице. Представљањем данашњице пројектује се боља и успешнија сутрашњица, планира здравији и дужи људски век и чува природа као примарни услов опстанка.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Еду глобал, 294. еп. (R)
Амбалажни отпад све више оптерећује животну средину, а правилно сакупљање и рециклажа постају кључни кораци у очувању природе и смањењу загађења. У новом издању емисије Еду глобал бавимо се глобалним еколошким изазовима и инспиративним причама које показују да промене јесу могуће – од великих међународних иницијатива до необичних, готово филмских судбина.
"313": Последњи римски цар, 12. еп. (R)
Пропаст западног дела Царства, које је 476. године подлегло пред незадрживом варварском најездом, није могло да уништи и идеју о јединству Римске империје. Свест о целовитости Царства, које би обухватало и изгубљене територије, никада није напуштена...
Проветравање, 32. еп. (R)
Кувари, пећинци, ди-џејеви, филмаџије, ванземаљци, Римљани, роботи и понеки обичан човек.
Енциклопедија за радознале: Скелеџија и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Породичне приче: Заједничко време (R)
Колико сте времена данас провели са својом децом? Постављамо питање које многи родитељи постављају себи на крају напорног радног дана. Ипак, није пресудно колико сати смо са децом већ на који начин то време проводимо. У новој епизоди ”Породичних прича” говоримо о томе како да родитељи што лепше и што квалитетније проводе време са децом.
Вечни сјај детињства: Весна Ћоровић Бутрић (R)
Серију чине портрети дечјих писаца чија су дела већином ушла у школску лектиру и читанке То су врло афирмисани писци, као што је Весна Ћоровић Бутрић. Получасовно дружење са њима и озбиљност документарно-образовног приступа препорука су гледаоцу да приступи тим ствараоцима из новог угла.
Добро је, добро је знати: О светској недељи хомеопатије
Сваке године, од 10. до 16. априла, обележава се Светска недеља хомеопатије. Научна јавност овај период користи за дискусију о месту хомеопатије у оквиру интегративне медицине 21. века. Десети април није одабран случајно. На тај дан 1755. године рођен је др Кристијан Фридрих Самуел Ханеман, немачки лекар и хемичар који је поставио темеље система који нам је данас познат као хомеопатија. О научним основама и законским оквирима хомеопатије разговарамо са прим. др Љиљаном Бајић Бибић. Наша гошћа је дипломирала и специјализирала интерну медицину на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Дуги низ година радила је у КБЦ „Бежанијска коса” у Београду и била начелница Одељења за посебне медицинске програме. Завршила је и школу класичне хомеопатије и школу за биорезонантну медицину. Један је од оснивача Хомеопатске секције Српског лекарског друштва. Неколико година била је предавач на Специјалистичким академским студијама Фармацеутског факултета у Београду на предмету Хомеопатија, а предавала је и у оквиру континуиране медицинске едукације при Српском лекарском друштву и више школа класичне хомеопатије.
Теслин народ, 3. ем.
Након квалификације Теслиног народа за номинацију за Оскара за дугометражни документарни филм, премијерно креће нова сезона документарног серијала Теслин народ.
Временска капсула: Манастир Лесново
Редакција за културу и уметност Културно-уметничког програма, премијерно приказује прву емисију Манастир Лесново, документарног серијала Српске средњовековне задужбине у Северној Македонији.
Наука привреди, 8. еп.
Седимент, односно речни талог, један је од медијума животне средине којем се није посвећивала довољна пажња.
Фантастична планета: Породица, 12. еп.
Фантастична планета наставља путовање светом истражујући како изгледа данашња породица. Где су њене везе још увек јаке, а где попуштају, како се боре са нездравим односима, и каква су предвиђања о томе како ће породица изгледати у будућности.
Студио знања: Двоструки живот
Некада се израз ,,двоструки живот“ односио на паралелне: везе, бракове, породицу, склоности.
Мање познати хотели света: Каса де Сао Лоренцо - Португалија
У срцу бескрајних пешчаних дина пустиње Лива, далеко од ужурбаности савременог света, налази се јединствено уточиште које спаја луксуз, традицију и тишину природе – хотел Касар eл Сараб у Уједињеним Арапским Емиратима.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Научни портал, 180. ем.
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
Социјализам или капитализам: Мирјана Здравковић
Балерина Мирјана Здравковић од краја педесетих до 1982. године била је солиста балета Народног позоришта у Београду.
Добро је, добро је знати: О светској недељи хомеопатије (R)
Сваке године, од 10. до 16. априла, обележава се Светска недеља хомеопатије. Научна јавност овај период користи за дискусију о месту хомеопатије у оквиру интегративне медицине 21. века. Десети април није одабран случајно. На тај дан 1755. године рођен је др Кристијан Фридрих Самуел Ханеман, немачки лекар и хемичар који је поставио темеље система који нам је данас познат као хомеопатија. О научним основама и законским оквирима хомеопатије разговарамо са прим. др Љиљаном Бајић Бибић. Наша гошћа је дипломирала и специјализирала интерну медицину на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Дуги низ година радила је у КБЦ „Бежанијска коса” у Београду и била начелница Одељења за посебне медицинске програме. Завршила је и школу класичне хомеопатије и школу за биорезонантну медицину. Један је од оснивача Хомеопатске секције Српског лекарског друштва. Неколико година била је предавач на Специјалистичким академским студијама Фармацеутског факултета у Београду на предмету Хомеопатија, а предавала је и у оквиру континуиране медицинске едукације при Српском лекарском друштву и више школа класичне хомеопатије.
Теслин народ, 3. ем. (R)
Након квалификације Теслиног народа за номинацију за Оскара за дугометражни документарни филм, премијерно креће нова сезона документарног серијала Теслин народ.
Временска капсула: Манастир Лесново (R)
Редакција за културу и уметност Културно-уметничког програма, премијерно приказује прву емисију Манастир Лесново, документарног серијала Српске средњовековне задужбине у Северној Македонији.
Наука привреди, 8. еп. (R)
Седимент, односно речни талог, један је од медијума животне средине којем се није посвећивала довољна пажња.
Фантастична планета: Породица, 12. еп. (R)
Фантастична планета наставља путовање светом истражујући како изгледа данашња породица. Где су њене везе још увек јаке, а где попуштају, како се боре са нездравим односима, и каква су предвиђања о томе како ће породица изгледати у будућности.
Студио знања: Двоструки живот (R)
Некада се израз ,,двоструки живот“ односио на паралелне: везе, бракове, породицу, склоности.
Мање познати хотели света: Каса де Сао Лоренцо - Португалија (R)
У срцу бескрајних пешчаних дина пустиње Лива, далеко од ужурбаности савременог света, налази се јединствено уточиште које спаја луксуз, традицију и тишину природе – хотел Касар eл Сараб у Уједињеним Арапским Емиратима.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Научни портал, 180. ем. (R)
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
Социјализам или капитализам: Мирјана Здравковић (R)
Балерина Мирјана Здравковић од краја педесетих до 1982. године била је солиста балета Народног позоришта у Београду.
Коментари