Вавилон

Писац, Воја Чолановић, чије име носи награда Српског књижевног друштва установљена после његове смрти, оставио је за собом три збирке приповедака и осам романа. Добитник је Андрићеве награде, међународне награде Бенито Хуарез, као и Нинове награде и награда Стеван Сремац, Данко Поповић и Бора Станковић. За Вавилон говори Јелена Журић, чија је докторска теза била посвећена овом писцу, приредила је књигу "Воја Чолановић" у оквиру едиције Десет векова српске књижевности.

Редовни професор Филолошког факултета у Београду, Јелисавета Милојевић, годинама посвећено ради на новим преводима Шекспирових дела. 2012 године објављена је прва књига, "Шекспир: Сонети", а уследиле су књиге "Шекспир на огледалу", "Рашчитавање Шекспира", поема "Венера и Адон", драма "Ромео и Јулија", комедије "Сан Ивањске ноћи" и "Кроћење горопади". О њеном раду, као и о новој књизи, "Антологија Шекспирових монолога", говори професор др. Светозар Рапајић.

Својевремено је књига Данијела Големана Емоционална интелигенција изазвала велику пажњу. У издању Имприматура изашла је књига "Речник чудноватих туга" аутора Џона Кенига која емоције сагледава из новог угла именујући до сада неименована емотивна стања која се лако препознају као универзално присутна у свакодневици сваког појединца. Свака емоција је истовремена и једна прича, па се књига може сагледавати и као збирка кратких прича. О књизи говори доцент на Одсеку за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду, писац, новинар и преводилац Стефан Јањић учинио је да ова необична и оригинална књига угледа светло дана и код нас.

Песнички удео у емисији, овога пута припада Јани Растегорац Вукомановић која чита једну своју песму из нове збирке "Ооко" и Марку Ђорђевићу који чита из своје нове књиге "Кјароскуро". Он говори о својој поетеци преузимања тема из фолколористике, као и о програму Градске библиотеке у Београду, "Стихотерапија" који је осмислио и води већ четири године са колегиницом Галом Одановић.

Колико год се чинило да је реп музика још увек само једна од музичких новотарија, ваља имати на уму да је хип-хоп 2023. године прославио 50 година постојања. Есејиста, проучавалац књижевности и популарне културе, Драган Ђорђевић, познат по књигама "Марсел и Пруст", студији "Голи живот књижевног југословенства - Идеје концептуалне уметности у књижевности 1960-2010", проистеклој из његовог доктората на Филолошком факултету. Као независни истраживач своју прву књигу објавио је студију "Мала црна музика: хип-хоп нација, национална историја, Држава и њени непријатељи 2016." и она је сада обновљена у издању Службеног гласника, а опремљена је илустрацијама Владана Јеремића.

Емисију осмислила и уредила: Јасмина Врбавац

Режија: Марко Шотра