Метаморфозе: Горан Шушљик

Рођен је и одрастао у Суботици, гимназију је завршио у Сремским Карловцима, а глуму дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду. Гледали смо га у култним представама Југословенског драмског - Београдске трилогија, Буре, барута, Мизантроп, Псећи валцер, Супермаркет, Хамлет, Шине, Хадесфиелд, Тит Андроник. Пре тога запажене улоге остварио је у Позоришту Бошко Буха, померајући ка савремености глуму у позоришту за децу. Био је сјајан као Меркуције у представи Ромео и Јулија у режији Јагоша Марковића, са којим ниже успехе - у Атељеу 212, у представи Породичне приче, у Позоришту на Теразијама у медитеранској комедији Лукреција или ти Ждеро. Ту за улогу Скапина добија своју прву Стеријину награду, другу добија за улогу Раше у представи Хадерсфилд која кроз катарзичну причу о момцима из малог војвођанског места говори о изгубљеној генерацији деведесетих. 2007. продуцира и филм Хадерсфиелд где за улогу коју је остварио добија награду Цар Константин.

Горан се током каријере показао као свестрани уметник, способан да једнако успешно интерпретира сложене карактере и реализује амбициозне продукције.

Његова посвећеност глуми и продукцији потврђује да је реч о ствараоцу који не пристаје на компромисе када је реч о уметничком изразу. Он непрестано трага за аутентичним и изазовним причама које ће оставити траг.

Продуцира и глуми у захтевним и успешним ТВ серијама, насталим по делима Добрице Ћосића - Корени, Време зла и Време смрти. Читаву деценију живота посветио је овој успешној трилогији.

Две су његове актуелне позоришне представе - једна насловна, Шекспиров Тит Андроник којег игра као човека у потрази за правдом, у представи која као крик опомиње да ће се ако се ствари не доведу у ред ратни ужаси поновити. У представи У име оца и сина у Народном позоришту игра Светог Саву, у причи о човеку који се суочава са самом суштином живота.

Горан Шушљик верује да позориште, поштујући прошлост, треба да кореспондира са савременим тренутком. Да оно помаже да разумемо свет, сагледамо ствари и останемо људи. Да је позориште једно од ретких места стварног и опипљивог живота. Да је узбудљиво зато што једном представом може да се исприча прича о свим људима, од постанка до краја света. Зато је, каже, у позоришту важно бити храбар, не подилазити укусима, не спуштати критеријуме и настојати да све буде што аутентичније.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Васко Васовић

монтажа Мирослав Николов

режија Милица Митровић