Читај ми!

АРХИВ.dоc

Поводом смрти дугогодишње одговорне уреднице Редакције за историографију Бојане Андрић

Бојана Андрић – драматург, сценариста, историчар телевизије и телевизијски уредник (Београд, 11.06.1944-01.04.2025, Београд)

Студирала је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. Аутор је култне емисије „Трезор“ која се емитовала на РТС-у од 2002. године. У Играном програму Телевизије Београд је од 1971. где је као драматург и уредник радила на више десетина драма и серија. Аутор је радио драме Мој пријатељ Шарл и више телевизијских драма као што су Далеко је Аустралија, Погрешна процена; као коаутор радила је ТВ драму Обичан живот са Живојином Павловићем и серију Песма са Оскаром Давичом. Писала је сценарио за филм Шешир професора Косте Вујића, а као драматург потписује филм Лептирица и серију Алекса Шантић. Од 1987. почела је да се бави историјом Телевизије Београд и започела велику акцију пребацивања архивских материјала са старијих трака на нове, те је са групом техничара и инжењера спасила велики број драгоцених емисија архиве Телевизије Београд. Бојана Андрић била је један од покретача иницијативе за оснивање Музеја телевизије у Србији још 1989. године, што се, упркос великом труду, до данас није остварило. Са колегиницом Миром Оташевић била је од 1998. коаутор посебног програма Теветека који се заснивала на емисијама из архива Телевизије Београд. Рад Редакције за историографију ТВ Београд обновила је 2001. године . Од 2005. је била у пензији, али је остала на РТС-у до 2022. Свој ауторски пројекат „Трезор“ од 2017. године радила је волонтерски . Добитница је Годишње награде Телевизије Београд 1991. године, награде за ТВ критику "Душан Дуда Тимотијевић" 2003, повеље Удружења новинара Србије 2008, плакете Југословенске кинотеке 2014, као и награде "Тања Петровић" 2016. године. На 66. Мартовском фестивалу 2019. године добила је награду за животно дело.

Музеј телевизије – Емисија даје хронолошки преглед напора за оснивање музеја телевизије до момента настанка ове емисије крајем 2004. године, као и изјаве иницијатора поводом Светског дана музеја. Прву иницијативу о оснивању Музеја телевизије покренуо је редитељ Станко Црнобрња 1988. године; идеју обнављају и комплетирају пројекат Мира Оташевић и Бојана Андрић 1993. године и од тада се редовно скреће пажња на потребу оснивања ове инстутуције од националне вредности, као и на основну делатност тог будућег музеја телевизије коју чини прикупљање, класификацију и чување остварења од трајне медијске вредности (домаћу и страну збирку програма), као и поставка предмета, технолошких  система, те инсталација из историје телевизије. Пројекти који су ишли ка истом циљу биле су емисије овог типа које су емитоване у циклусима Теветека, Траг и Трезор, а потом и циклуси који су уследили као логичан наставак ТВ Прозор и Архив.doc. Све су настајале са истом мисијом – да шире свест о важности институције као што је Музеј телевизије, која је битна не само за историју медија него и као културна баштина која чува и обједињује прошлост и садашњост за будућност свих нас.

- Премијерно емитовано 2004, Редакција за историографију, одговорни уредник Бојана Андрић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом