Избрисано из биографије - Љубица Оташевић

Реч је о уметничком дугометражном документарцу који окида vintage слике из наше боље прошлости, а гађа емоције какве је у нама изазвао “Монтевидео, Бог те видео”. У филму говоре: кошаркаш Срђа Калембер, кошаркашка легенда Ранко Жеравица, глумица Јелена Жигон, cociety icon Denise Minelli Hale, која је рођена у Београду као Душица Радосављевић, холивудски сведок, Ден Тана, последња преживела из фамозне кошаркашке “петорке”, Гордана Барага, редитељ Љуба Радичевић, фудбалска легенда Милутин Шошкић, публициста Радован Поповић, музичар Бобан Петровић, као и најближи рођаци и пријатељи фабулозне Љубе Бодин, како су је звали у периоду када је правила филмску каријеру под будним оком славног Кери Гранта, па до удаје за грофа Енрика ди Портанову коме је New York Times објавио некролог под насловом: “Умро је последњи денди”.

Прича о овој расној лепотици подељена је у неколико сегмената: Андрић и Љубица, Љубав и мода, Мали Калемегдан, Мере за Софију Лорен, Мушкарци, Холивудски сан, Секс, сунце и шпагети, Српски роман и Да ли је била срећна.

Кадрови су снимљени на различитим локацијама у Љубичином родном Милановцу и Београду, у дворишту зграде у Делиградској улици где је становала пре него што је кренула у освајање света, као и у Риму и Марбелли, где живе сведоци њеног гламурозног lifestyle-a и пријатељства са Френком Синатром, Марлоном Брандом, принцезом Сораyом, Харолдом Робинсом, генералом Франком, Аднаном Касхогијем, Хесусом Хиллом, гофицом Gunillom von Bismarck и другим припадницима светског јet-seta.

Оно што њену спектакуларну биографију чини “српским романом” је класична породична ратна драма: отац Божидар је био у Краљевој војсци, док се његов рођени брат определио за партизански покрет. Божидар Оташевић који је био један од најлепших пилота, никада се није вратио у, како је говорио, поробљену отаџбину, а Љубица је у то комунистичко време због њега имала много проблема, иако је већ почела да игра кошарку. Сама њена висина је била довољна да је фигуративно скрате за главу.

У сваком случају, ово је прича о једној изузетној жени која је била много више од дублерке Софије Лорен у филму “Кључ”.

Чувари њене пролазне лепоте су у овом филму раскопчали мит до краја: како је код шпанског генерала Франка улазила без куцања, зашто је већ пуначка и подбула била симпатична милијардеру Аднану Кашогију, док је необуздани Марлон Брандо лењо доручковао у њеној кухињи.

Ипак, Љубица је за њих заувек остала социјалистичка Пепељуга у бекству од навалетних удбаша којој би било паметније да се удала за неког од првих момака, уместо што је упрскала до даске.

Оно што Љубица Оташевић једино није желела је само да постане славна и тако упропасти свој бурни живот, због којег је ипак није болела штикла, иако се то од ње очекивало.

Умрла је Хјустону 1998. у шездесетшестој години.

Аутор и продуцент: Душка Јованић

Редитељ и директор фотографије: Вук Дапчевић