Лични космос: Археолог Радован Бунарџић, од палеолита до барока

Чачанин рођењем, православац вером, Хазар животом. Љубав према археологији рођена је у тренутку када је, као гимназијалац, радио на једном археолошком ископавању као физички радник. Потом, уписује и завршава студије археологије на Филозофском факултету.

Као млади археолог, седамдесетих година прошлог века, открио је и истраживао челаревско насеље и гробље у којем су, између осталих, свој мир нашли припадници једног од племена Хазара, загонетног народа са обала истоименог језера, који су примивши јудаизам, морали да промене своје пребивалиште. Хазарско чудо у Челареву, било је инспирација и Милораду Павићу за Хазарски речник.

Свој радни провео је на барокној Петроварадинској тврђави.

Током археолошких истраживања, Бунарџић је открио и осветлио историју Петроварадинске стене кроз неколико векова, од палеолита до барока. Открио је да је најпре била станиште неандерталских људи из времена средњег каменог доба и да је у време енеолита претворена у велико земљано палисадно утврђење. После неколико векова, као опатија Белфонс, представљала је најважније упориште Цистерцита у југоисточној Европи.

Иако су данас његова истраживања део археолошке мапе Србије, својим особеним хумором, Бунарџић открива на какве је све препреке и тешкоће наилазио, како је морао да се довија да би му ископавања и археолошка истраживања била омогућена и коначно, открива своју животну причу која се непрестано понавља: савладати отпор околине да се нешто покрене и уради.

У родном селу Дедевци код Краљева, Радован Бунарџић тренутно пише студију о цркви св. Богојављења у Врдилима. Истражујући њен историјат и архитектуру, Бунарџић је уједно осветлио заборављену породице Бунарџић Сретеновић у којој је било књижевника, лекара,свештеника, војника, воћара, као и чланова и оснивача Српског краљевског Друштва, потоње Академије наука и уметности. Црква је подигнута пре једног века у част бораца изгинулих током Великог рата. Заштићена је као споменик културе Републике Србије.

Уредник Мирјана Бјелогрлић, сниматељ Хаџи Владан Мијаиловић, монтажер Мирослав Николов, редитељ Ивана Стивенс.